Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena-protivtužilja je blagovremeno izjavila reviziju, iz svih zakonskih razloga.

Tužioci su podneli odgovor na reviziju.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011….10/2023, u daljem tekstu: ZPP), u vezi člana 202. Porodičnog zakona („Službeni glasnik RS“, br. 18/2005…6/2015), Vrhovni sud je ocenio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a u postupku pred drugostepenim sudom nisu učinjene ni druge bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. st. 1. i 2. ZPP, zbog kojih se revizija može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac BB i tužena su zaključili brak ...2007. godine. Kada je tužena bila u četvrtom mesecu trudnoće otišli su u Republiku ..., gde im se rodilo zajedničko dete mal. AA rođena ...2009. godine. Kada je mal. AA imala četiri meseca, tužena je napustila ... i vratila se u Srbiju, a mal. dete je ostalo da živi sa ocem. Presudom Građanskog i krivičnog suda u ..., Italija br. 535/2014 od 12.02.2014. godine, brak stranaka je razveden, mal. dete je povereno ocu na samostalno vršenje roditeljkog prava, sa pravom majke da posećuje ćerku u skladu sa njenim potrebama i u svakom slučaju vodeći računa o činjenici da je mal. dete napušteno u ranom detinjstvu i obavezana tužena da doprinosi izdržavanju mal. deteta plaćanjem ocu deteta 250 evra mesečno. Navedena presuda o razvodu braka je priznata rešenjem Višeg suda u Prokuplju R 3/15 od 16.01.2015. godine Tužilac BB nikada nije doveo mal. AA u Republiku Srbiju. Pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Prokuplju P2 36/15 od 19.06.2015. godine, presuda Građanskog i krivičnog suda u ..., Italija br. 335/2014 od 12.02.2014. godine je izmenjena u delu odluke o viđanju mal. deteta sa majkom i određeno da će se majka sa mal. detetom viđati i sastajati u periodu od 01.06.-01.10. svake tekuće godine, letnjeg odmora, u neprekidnom trajanju od 10 dana, počev od 2015. godine pa na dalje, kada otac bude dovodio mal. dete u označenom periodu iz ... u Srbiju, da će se predaja i vraćanje deteta vršiti u prostorijama CSR „Toplica“ u Prokuplju, a mimo ovog perioda ako otac dođe sa mak. detetom u Srbiju i u delu odluke o izdržavanju, utoliko što je obavezana majka da na ime doprinosa za izdržavanje mal. deteta ocu deteta plaća 50 evra mesečno, počev od 01.07.2015. godine pa ubuduće.

Tužilac BB je zaposlen u ... kao ... i ostvaruje mesečnu zaradu oko 1.200 evra. Ima još jedno mal. dete, rođeno ...2016. godine. Mal. AA je na školovanju. Potrebe za njenu njenu školarinu i udžbenike iznose 100 evra mesečno, za odeću i obuću 200-300 evra mesečno. Tužena VV je zaposlena, ostvaruje mesečnu zaradu oko 44.000,00 dinara. Ima još jedno mal. dete, rođeno ...2015. godine.

Ocenom mišljenja socijalne službe ..., službe za zaštitu maloletnih lica u ... od 11.04.2017. godine, koja je obavila socijalnu anamnezu i u kućnoj poseti porodici ... obavila razgovor i sa mal. AA, utvrđeno je da je majka napustila porodično domaćinstvo u ... kada je mal. dete bilo u uzrastu od 4 meseca, da od momenta povratka u Srbiju više nije imala nikakav kontakt sa mal. detetom, niti je doprinosila njenom izdržavanju. Otac deteta je procenjen kao brižan i pažljiv roditelj, a njegova nova supruga GG sa kojom je u braku od novembra 2016. godine kao osoba od poverenja koju je mal. AA dobro prihvatila, koja je emotivno vezana za dete i pomaže i podržava tužioca u podizanju deteta. Mal. AA je dobro integrisana u svom okruženju, u školi i sportskim aktivnostima, potvrđuje da se nikada nije susrela niti čula sa majkom, potvrđuje da želi da ostane sa ocem, ne želi da se udaljava od svoje kuće i vidno je zabrinuta na pomisao da može se desi da odlazi iz ... radi viđanja sa majkom u Srbiji. Kako mal. dete pokazuje strah i otpor prema eventualnim susretima sa majkom, mišljenje ovog organa je da bi, ukoliko sud proceni da je u interesu deteta da se organizuju susreti deteta sa majkom da ta Socijalna služba za zaštitu maloletnih lica proceni roditeljsku sposobnost majke, njenu motivisanost da održava lične odnose sa detetom, da pripremi mal. dete na susrete sa majkom i postepeno približava dete majci putem susreta organizovanih u neutralnom i zaštićenom prostoru na teritoriji boravišta mal. deteta.

Ocenom mišljenja Centra za socijalni rad Toplica u Prokuplju od 19.07.2017. godine utvrđeno je da majka poseduje zadovoljavajuće roditeljske kapacitete, vaspitne kompetencije i svojstva za vršenje roditeljskog prava, da je saglasna da je u najboljem interesu njene mal. kćerke da nastavi život u sredini u kojoj je odrasla, da ne remeti dosadašnje navike i funkcionisanje deteta u svojoj sredini i da je za eventualno vreme boravka mal. deteta u Srbiji majka sposobna da prepozna potrebe deteta i da ih zadovolji na prihvatljiv način. Centar za socijalni rad iz Prokuplja je dopisom ood 07.11.2017. godine obavestio sud da zbog činjenice da se mal. dete ne nalazi na teritoriji Prokuplja, nije u mogućnosti da sagleda i proceni zdravstveni i razvojni status deteta i njegove potrebe, s tim u vezi ni da se izjasni o načinu uređenja ličnih odnosa mal. deteta sa majkom.

Na ovako utvrđeno činjenično stanje, pravilno su nižestepeni sudovi primenili odredbe Porodičnog zakona i ocenili da su se stekli uslovi za izmenu prethodnog modela viđanja majke sa mal. detetom i visine izdržavanja, koji su određeni pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Prokuplju P2 36/15 od 19.06.2015. godine, a da nije osnovan protivtužbeni zahtev za izmenu odluke o vršenju roditeljaskog prava, utoliko što bi se mal. dete poverilo majci, otac obavezao na plaćanje doprinosa za izdržavanje mal. deteta i uredili lični odnosi mal. deteta sa ocem.

Neosnovano se navodima revizije osporava pravilna ocena dokaza i pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje na kom je zasnovana pobijana presuda kao i pravilna primena materijalnog prava.

Prema članu 3. Konvencije o pravima deteta, najbolji interes deteta treba da bude od prvenstvenog značaja u svim aktivnostima koje se tiču dece bez obzira koje institucije ili organi preduzimaju ove aktivnosti. Članom 8. stav 1. Konvencije propisano je da se države članice obavezuju da poštuju pravo deteta na očuvanje svog identiteta, uključujući državljanstvo, ime i porodične veze, kako je to priznato zakonom, bez nezakonitog mešanja, a članom 9. stav 3. pravo deteta odvojenog od jednog ili oba roditelja da redovno održava lične odnose i neposredne kontakte sa oba roditelja, osim ako je to u suprotnosti sa najboljim interesom deteta.

Najbolji interes deteta je pravni standard koji se ceni prema okolnostima svakog konkretnog slučaja, a elementi za procenu najboljeg interesa deteta, između ostalog su uzrast i pol deteta, emocionalne i razvojne potrebe deteta (vaspitne, zdravstvene, potrebe stanovanja, ishrane, odevanja) i sposobnost roditelja da potrebe deteta zadovolje.

U konkretnom slučaju nižestepeni sudovi su pravilno cenili elemente procene najboljeg interesa mal. deteta i odluku o neosnovanosti protivtužbenog zahteva za izmenu odluke o vršenju roditeljskog prava doneli nakon obrazložene ocene izveštaja Socijalne službe za zaštitu maloletnih lica u ... i mišljenja CSR u Prokuplju, koji su prema stanju u spisima dati na osnovu procene roditeljskih kapaciteta stranaka i analize celokupne porodične situacije. Suprotno navodima revizije, odluka o zahtevu za vršenje roditeljskog prava nije mogla biti zasnovana na samostalnom izveštaju CSR u Prokuplju, iako prema tom izveštaju majka poseduje zadovoljavajuće roditeljske kapacitete, vaspitne kompetencije i svojstva za vršenje roditeljskog prava, već na osnovu ocene svih dokaza kao celine, a koje su nižestepeni sudovi ocenili kao sveobuhvatne, iscrpne i u pogledu bitnih činjenica dovoljne za odluku o zahtevu za vršenje roditeljskog prava, a prema kojima je u najboljem interesu mal. deteta, prevashodno zbog integrisanosti deteta u svom okruženju, emocionalne vezanosti i veće upućenosti na oca, da otac i dalje samostalno vrši roditeljsko pravo, imajući u vidu i izjavu majke datu pred Centrom u Prokuplju da je saglasna da je u najboljem interesu njene mal. kćerke da nastavi život u sredini u kojoj je odrasla, da ne remeti dosadašnje navike i funkcionisanje deteta u svojoj sredini.

U pogledu tužbenog zahteva za izmenu odluke o uređenju ličnih odnosa deteta sa majkom, po oceni Vrhovnog suda pravilna je ocena nižestepenih sudova da je u najboljem interesu deteta da majka posećuje mal. dete u ... u gradu ..., odnosno u sredini u kojoj mal. dete živi, kako se ne bi remetilo njegovo funkcionisanje i navike, u periodu od juna do oktobra svake godine i da sa detetom provodi vreme u neprekidnom trajanju od 10 dana, a u tesnoj saradnji sa nadležnom socijalnom službom u Republici ..., kakva odluka je takođe doneta na osnovu prihvaćenog mišljenja nadležne Socijalne službe u ..., prema kom mal. dete ne želi da se udaljava od svoje kuće i pokazuje strah i zabrinutost na pomisao da putuje u Srbiju radi viđanja sa majkom, sa kojom nikada nije ostvarila nikakav kontakt, tim pre što Centar za socijalni rad iz Prokuplja nije bio u mogućnosti da sagleda i proceni zdravstveni i razvojni status deteta i njegove potrebe, samim tim ni da se izjasni o načinu uređenja ličnih odnosa mal. deteta sa majkom. Suprotno navodima revizije, i po oceni Vrhovnog suda je u interesu deteta da se susreti sa majkom organizuju u saradnji sa Socijalnom službom za zaštitu maloletnih lica u mestu boravišta deteta, kako bi ova služba mal. dete pripremila na susrete sa majkom i postepeno dete približila majci putem susreta organizovanih u neutralnom i zaštićenom prostoru na teritoriji boravišta mal. deteta.

Istražno načelo, na koje se tužena u reviziji poziva, u postupcima u vezi sa porodičnim odnosima predviđeno je članom 205. Porodičnog zakona. Međutim, odluku o tome da istražuje činjenice donosi sud, a u ovom slučaju nižestepeni sudovi su odluku o tužbenim zahtevima stranaka doneli na osnovu činjenične građe formirane ocenom mišljenja stručne službe datog nakon obavljene kompletne stručne procedure koje je ocenjeno kao sveobuhvatno i u pogledu bitnih činjenica dovoljno za odluku o tužbenim zahtevima stranaka, zbog čega i po oceni Vrhovnog suda nije bilo potrebno izvođenje novih dokaza pribavljanjem ponovnog mišljenja nadležnih centara uz aktivno učešće i izjašnjenje mal. deteta, što bi najpre moglo dovesti do izlaganja deteta traumi odnosno negativno uticati na psihofizičko stanje mal. deteta, što nipošto nije u njegovom najboljem intesu, odugovlačilo postupak izazvalo nepotrebne troškove. Određeni način održavanja ličnih odnosa deteta sa majkom u ovom momentu je primeren postojećim prilikama i usklađen je sa razvojnim potrebama deteta. Istovremeno, odluka o modelu viđanja omogućava tuženoj, kao roditelju koji ne vrši roditeljsko pravo, da reuspostavi odnos sa detetom, da prati rast i razvoj deteta, tim pre što otac podržava viđanje deteta sa majkom.

Pravilno su nižestepeni sudovi ocenili i da su ispunjeni uslovi za izmenu odluke o visini izdržavanja i povećanje obaveze tužene da doprinosi izdržavanju mal. deteta.

Na strani mal. tužilje su se, od donošenja prethodne presude o izdržavanju, promenile okolnosti utoliko što je mal. AA tada imala 6 godina, a sada ima 16 godina, pa su se u skladu sa njenim kalendarskim uzrastom povećale i njene mesečne potrebe. Nižestepeni sudovi su cenili okolnosti na strani mal. tužilje kao poverioca i oba roditelja kao dužnika izdržavanja, koje su od značaja za ocenu mogućnosti svakog od roditelja da doprinose izdržavanju svog mal. deteta. Po oceni Vrhovnog suda, iznos na koji je tužena obavezana nije previsoko određen i adekvatan da je doprinese zadovoljenju potreba mal. deteta, a da pritom ne dovede u pitanje egzistenciju tužene, imajući u vidu i da od rođenja deteta otac samostalno snosi sve troškove izdržavanja mal. deteta, svakodnevno se stara, brine o detetu i vaspitava ga. Udovoljenje zahtevu u manjem iznosu od dosuđenog ne bi bilo u skladu sa kriterijumima propisanim Porodičnim zakonom, prema kom se prilikom određivanja visine izdržavanja vodi računa i o minimalnoj sumi izdržavanja, koju kao naknadu za hranjenike, odnosno za lica na porodičnom smeštaju, periodično utvrđuje ministarstvo nadležno za porodičnu zaštitu, te da je tužena pobijanom presudom obavezana na plaćanje iznosa koji je daleko niži od zakonskog minimuma.

Iz izloženih razloga, Vrhovni sud je primenom člana 414. ZPP odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Branka Dražić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković