Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 793/2026
23.04.2026. godina
Beograd

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Dragane Boljević, Jasmine Simović, Radoslave Mađarov i Irene Vuković, članova veća u parnici tužilje AA iz sela ..., ..., čiji je punomoćnik Goran Živković advokat iz ..., protiv tuženog Republičkog hidrometeorološkog zavoda iz Beograda, koga zastupa Državno pravobranilaštvo sa sedištem u Beogradu, radi uplate doprinosa, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 221/25 od 07.05.2025. godine, u sednici održanoj 23.04.2026. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 221/25 od 07.05.2025. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 221/25 od 07.05.2025. godine.

ODBIJA SE zahtev tužilje za naknadu troškova odgovora na reviziju.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 31197/2021 od 18.09.2024. godine, stavom prvim izreke, dozvoljeno je preinačenje tužbe učinjeno podneskom tužilje od 30.07.2024. godine. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da u ime i za račun tužilje uplati nadležnom organu pripadajuće doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje, obračunate na najnižu mesečnu osnovicu za uplatu doprinosa u iznosu od 40.143,00 dinara, za period i na iznose navedene u tom stavu izreke. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da u ime i za račun tužilje Republičkom fondu za PIO popuni i podnese prijavu podataka za utvrđivanje staža osiguranja, zarade, naknade zarade, osnovice osiguranja i visine uplaćenih doprinosa „obrazac M4“, i prijavu promene podataka za utvrđivanje staža osiguranja zarade, naknade zarade, osnovice osiguranja i visine uplaćenih doprinosa „obrazaca M8“ za period radnog angažovanja tužilje od 15.04.2013. godine do 15.10.2016. godine. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da tužilji na ime naknade troškova parničnog postupka isplati iznos od 245.460,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 221/25 od 07.05.2025. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 31197/21 od 18.09.2024. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tuženog za naknadu troškova postupka po žalbi. Stavom trećim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužilje za naknadu troškova postupka po žalbi.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je izjavio reviziju zbog bite povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. ZPP.

Tužilja je podnela odgovor na reviziju, zahtevajući naknadu troškova.

Predmet tražene pravne zaštite je uplata pripadajućih doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje za tužilju nadležnom organu i s tim u vezi popunjavanje i predaja odgovarajućih prijava, a pravnosnažnom presudom je utvrđeno da je tužbeni zahtev osnovan. O ovom pravu tužilje sudovi su odlučili uz primenu odgovarajućih odredaba materijalnog prava iz članova 2, 6, 7, 16, 36, 37, 39, 40. i 51. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje („Službeni glasnik RS“ broj 84/04, sa novelama) kod utvrđene činjenice da tuženi u utuženom periodu nije na pravilan i zakonit način obračunao i uplatio za tužilju nadležnom fondu PIO doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje na iznose naknade za obavljeni posao, ugovoren zaključenim ugovorima o privremenim i povremenim poslovima. Odluka ne odstupa od sudske prakse u predmetima sa istim pravnim osnovom i činjeničnim stanju, pa u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.

Kako na osnovu iznetog proizilazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11... 10/23), Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Naime, odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi uplate doprinosa (na iznose ugovorene naknade za obavljeni posao iz ugovora o privremenim i povremenim poslovima) podneta je 10.05.2021. godine. Vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude je 40.143,00 dinara, a što prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe predstavlja iznos ispod 40.000 evra.

S obzirom na to da se radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra, to je Vrhovni sud našao da revizija nije dozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu iznetog, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.