Rev 15873/2023 3.1.4.17.2.3

Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 15873/2023
30.01.2026. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Zorice Bulajić i Irene Vuković, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., koga zastupa punomoćnik Marija Vučković, advokat iz ..., protiv tužene BB iz ..., koju zastupa punomoćnik Branisav Šokac, advokat iz ..., radi vraćanja poklona, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3013/22 od 19.01.2023. godine, u sednici održanoj 30.01.2026. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3013/22 od 19.01.2023. godine.

ODBIJA SE zahtev tužioca za naknadu troškova odgovora na reviziju.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Somboru P 86/2018 od 26.05.2022. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen primarni tužbeni zahtev tužioca. Stavom drugim izreke, opozvan je poklon dat od strane tužioca tuženoj, u vidu novčanog iznosa od 14.255,00 evra za kupovinu vozila „VW Passat“ broj šasije ..., godina proizvodnje 2011, učinjenog dana 18.07.2014. godine. Stavom trećim izreke, opozvan je poklon dat od strane tužioca tuženoj, u vidu novčanog iznosa od 2.500 evra za kupovinu vozila „Renault Laguna 1.9 DCI“, učinjenog dana 16.06.2016. godine. Stavom četvrtim izreke, tužena je obavezana da tužiocu vrati poklon u vidu novčanog iznosa isplatom 14.255,00 evra u dinarskoj protivvrednosti prema srednjem kursu NBS na dan isplate, sa kamatom po stopi propisanoj Zakonom o zateznoj kamati od dana presuđenja do isplate, za kupovinu vozila „VW Passat“, godina proizvodnje 2011, učinjenog dana 18.07.2014. godine. Stavom petim izreke, tužena je obavezana da tužiocu vrati poklon u vidu novčanog iznosa isplatom 2.500,00 evra u dinarskoj protivvrednosti prema srednjem kursu NBS na dan isplate, sa kamatom po stopi propisanoj Zakonom o zateznoj kamati od dana presuđenja do isplate, za kupovinu vozila „Renault Laguna 1.9 DCI“. Stavom šestim izreke, odbijen je deo primarnog zahteva tužioca kojim je tražen opoziv poklona učinjen dana 18.07.2014. godine, u vidu novčanog iznosa za kupovinu vozila „VW Passat“, godina proizvodnje 2011, preko novčanog iznosa od 14.255,00 evra, a do traženog iznosa od 17.000,00 evra, kao i da se obaveže tužena da tužiocu vrati poklon isplatom još 2.745,00 evra, sa kamatom po stopi propisanoj Zakonom o zateznoj kamati od dana presuđenja do isplate. Stavom sedmim izreke, odbijen je primarni tužbeni zahtev kojim je traženo da se opozove poklon dat u toku trajanja bračne zajednice od strane tužioca tuženoj, u vidu nekretnine upisane u list nepokretnosti broj ... KO Apatin, parcela broj ..., zemljište pod zgradom - objektom površine 10 ari 0,6 m2, zemljište pod zgradom – objektom površine 01 ar 10 m2, zemljište pod zgradom – objektom površine 01 ar 75m2, zemljište pod zgradom – objektom površine 88 m2, zemljište pod zgradom – objektom površine 39 m2, zemljište pod zgradom – objektom površine 19 m2, i zemljište uz zgradu – objekat površine 21 ar 72 m2, ukupne površine 36 ari 09 m2, u naravi stambeno-poslovna zgrada kućni broj ... u ulici ... označena brojem 1, stambena zgrada za kolektivno stanovanje označena rednim brojem 2, stambena zgrada za kolektivno stanovanje označena rednim brojem 3 i pomoćne zgrade označene 4 – 6, u listu nepokretnosti broj ... KO Apatin i to: poseban deo zgrade 1, dvosoban stan broj 9 u prizemlju građevinske površine 70 m2, u planu etažne deobe ranije označen kao stan broj 14, sa garažom koja se nalazi u pomoćnom objektu – zgradi označen rednim brojem 4, u listu nepokretnosti sa obimom udela zajednički, obeležena u planu etažne deobe kao garaža broj 14, sa pravom korišćenja na parceli broj ..., dok nadgrađevine postoje u celosti, te da se tužena obaveže da tužiocu preda u posed navedenu nekretninu upisanu u listu nepokretnosti broj ... KO Apatin i to opisani poseban deo zgrade i garažu sa pravom korišćenja na parceli broj ... dok nadgrađevine postoje u celosti. Stavom osmim izreke, delimično je usvojen eventualni tužbeni zahtev tužioca. Stavom devetim izreke, opozvan je poklon dat od strane tužioca tuženoj, u vidu novčanog iznosa od 33.500,00 evra za kupovinu nekretnine upisane u list nepokretnosti broj ... KO Aparin, parcela broj ..., zemljište pod zgradom - objektom površine 10 ari 0,6 m2, zemljište pod zgradom – objektom površine 01 ar 10 m2, zemljište pod zgradom – objektom površine 01 ar 75m2, zemljište pod zgradom – objektom površine 88 m2, zemljište pod zgradom – objektom površine 39 m2, zemljište pod zgradom – objektom površine 19 m2, i zemljište uz zgradu – objekat površine 21 ar 72 m2, ukupne površine 36 ari 09 m2, u naravi stambeno-poslovna zgrada kućni broj ... u ulici ... označena brojem 1, stambena zgrada za kolektivno stanovanje označena rednim brojem 2, stambena zgrada za kolektivno stanovanje označena rednim brojem 3 i pomoćne zgrade označene 4 – 6, u listu nepokretnosti broj ... KO Apatin i to: poseban deo zgrade 1, dvosoban stan broj 9 u prizemlju građevinske površine 70 m2, u planu etažne deobe ranije označen kao stan broj 14, sa garažom koja se nalazi u pomoćnom objektu – zgradi označen rednim brojem 4, u listu nepokretnosti sa obimom udela zajednički, obeležena u planu etažne deobe kao garaža broj 14, sa pravom korišćenja na parceli broj ..., dok nadgrađevine postoje u celosti, učinjenog dana 19.04.2017. godine. Stavom desetim izreke, tužena je obavezana da tužiocu vrati poklon isplatom iznosa od 33.500,00 evra u dinarskoj protivvrednosti prema srednjem kursu NBS na dan isplate, sa kamatom po stopi propisanoj Zakonom o zateznoj kamati od dana presuđenja do isplate, za kupovinu nekretnine upisane u list nepokretnosti broj ... KO Apatin, parcela broj ..., sve bliže opisano u prethodnom stavu izreke, učinjenog dana 19.04.2017. godine. Stavom jedanaestim izreke, odbijen je deo eventualnog tužbenog zahteva kojim se traži opoziv poklona učinjenog dana 19.04.2017. godine, za kupovinu nekretnine upisane u list nepokretnosti broj ... KO Apatin, parcela broj ..., (detaljno opisana u prethodnom stavu), preko novčanog iznosa od 33.500,00 evra, a do traženog novčanog iznosa od 35.000,00 evra, kao i da se tužena obaveže da tužiocu vrati poklon isplatom iznosa od još 1.500,00 evra sa kamatom po stopi propisanoj Zakonom o zateznoj kamati od dana presuđenja do isplate. Stavom dvanaestim izreke, tužena je obavezana da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 906.570,13 dinara, sa zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Stavom trinaestim izreke, određena je privremena mera prema tuženoj zabranom otuđenja i opterećenja nepokretnosti opisanih u tom stavu izreke, radi obezbeđenja novčanog potraživanja tužioca u iznosu od 35.000,00 evra do pravnosnažnog okončanja postupka P 86/18. Stavom četrnaestim izreke, predlog za određivanje privremene mere je odbačen, u delu kojim bi se naložilo Republičkom RGZ Službi za katastar nepokrentosti Apatin da po prijemu ovog rešenja izvrši upis izdate privremene mere u list nepokretnosti broj ... KO Apatin.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3013/22 od 19.01.2023. godine, stavom prvim izreke, žalba tužene je delimično usvojena, a delimično odbijena i prvostepena presuda preinačena u usvajajućem delu odluke o primarnom tužbenom zahtevu (stav četiri) i u delu odluke o troškovima postupka, tako što je odbijen tužbeni zahtev za vraćanje poklona u vidu novčanog iznosa isplatom iznosa preko 11.871,00 evra do iznosa od 14.255,00 evra, dosuđenog prvostepenom presudom, u dinarskoj protivvrednosti prema srednjem kursu NBS na dan isplate sa kamatom po stopi propisanoj Zakonom o zateznoj kamti od dana presuđenja do isplate, te obaveza tužene na naknadu troškova postupka snižena sa iznosa od 906.570,13 dinara na iznos od 641.187,23 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate, dok je u preostalom pobijanom nepreinačenom usvajajućem delu prvostepena presuda potvrđena. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u usvjajućem delu tužbenog zahteva i odluci o troškovima postupka, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilac je podneo odgovor na reviziju tužene, sa zahtevom za naknadu troškova.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 ... 18/20 i 10/23 – drugi zakon), i utvrdio da revizija tužene nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Nema ni bitne povrede postupka iz člana 396. stav 1. ZPP, jer je drugostepeni sud u obrazloženju presude ocenio sve bitne žalbene navode i naveo razloge koje je uzeo u obzir po službenoj dužnosti. Neosnovano se revizijom tužene ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 394. u vezi člana 396. ZPP, navodima da je drugostepeni sud bez otvaranja rasprave pred drugostepenim sudom, utvrdio drugačije činjenično stanje od onog koje je utvrdio prvostepeni sud. Drugostepeni sud je odlučio o žalbi tužene na osnovu činjeničnog stanja utvrđenog u prvostepenom postupku, tako što je delimično preinačio prvostepenu presudu zbog pogrešne primene materijalnog prava, dok je u preostalom pobijanom delu potvrdio. Bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, na koju se revizijom tužene ukazuje, nije zakonom propisan revizijski razlog u smislu člana 407. stav 1. tačka 2. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, parnične stranke su nakon upoznavanja početkom 2014. godine, preko zajedničkih prijatelja, stupili u emotivnu vezu. Tužilac je u to vreme bio razveden i imao je dve ćerke, a živeo je sam u svojoj kući u ..., dok je tužena bila udovica i živela je kao podstanar u ..., sa punoletnom ćerkom i majkom penzionerkom. Tužena se izdržavala od poslova spremanja u dva domaćinstva. Tužilac je bio zaposlen u ... i pored toga se bavio zemljoradnjom, posedujući poljopivredno gazdinstvo, kao i potrebnu mehanizaciju za obrađivanje, u kom je obrađivao oko 70 hektara zemlje (delom svoje, a delom zemlju koju je uzimao u zakup) od čega je takođe ostvarivao prihode. U toku trajanja emotivne veze, tužena nije imala svoj automobil, pa je koristila tužiočev auto kako bi se viđali. Zbog potreba tužene, tužilac je odlučio da kupi veći i luksuzniji auto, pa je 18.07.2014. godine u Autokući u Šapcu kupio vozilo marke „VW Passat“, 2011 godište za cenu od 15.579.200,00 dinara, izdat je račun i data polisa osiguranja, kao i potvrda o privremenim tablicama na ime tužioca, dok je na ime tužene glasila faktura i automobil registrovan, pri čemu su obe stranke navedeno okarakterisale kao poklon tužioca tuženoj. Stranke su zatim zaključile brak 15.10.2015. godine u ..., ali iako je tužilac nakon zaključenja braka želeo da tužena pređe da živi kod njega u kući u ... i pored obećanja da će to učiniti, tužena je nastavila da živi u ..., tako da ni pre, ni za vreme trajanja braka, između njih nije zasnovana zajednica života. Viđali su se tako što je tužena povremeno dolazila u ... kod tužioca i prespavala par noći, a posle toga je jednom nedeljno dolazila na par sati, ili je on odlazio kod nje u ... . Kao razlog za takav način života tužena je navodila angažman oko bolesne majke i ćerke. Tužilac je voleo tuženu i ispunjavao joj želje, kupovao stvari, davao novac i vraćao njene dugove nastale pre emotivne veze, te finansirao njene poslovne planove. Tužena je nakon izvesnog vremena prodala navedeno vozilo „VW Passat“ VV za 8.500 evra, a kao razlog hitne prodaje, navela je da joj je neophodan novac za lečenje od kancera. Po saznanju za prodaju tužilac je zajedno sa svojim ocem GG otkupio predmetno vozilo, ali na ime svog oca, za cenu od 9.000 evra. Pošto je tužiocu bilo žao da tuženu ostavi bez automobila, istom prilikom je od VV kupio automobil „Reno Laguna“ za 2.000 evra, za koji je dato punomoćje na ime tužene, da bi po isteku registracije bio zaključen ugovor o kupoprodaji motornog vozila 13.06.2017. godine, između DD kao prodavca (na čije ime se vodio automobil) i tužene kao kupca. Tužena je u toku 2012. godine (pre emotivne veze sa tužiocem), ugovorila kupoprodaju stana sa garažom u ... sa ĐĐ za cenu od 42.000 evra i na ime kapare isplatila 10.000 evra, dok je ostatak trebalo da isplati za mesec do dva i uselila se u taj stan sa porodicom. Kako dogovor nije ispunjen, prodavac je obavestio tuženu da gubi kaparu i da je neće vratiti, te da može da stanuje u stanu ali da plaća stanarinu i odlučio je da ponovo proda stan. Kada je tužena o tome izvestila tužioca, on je stupio u kontakt sa prodavcem i dogovorio kupovinu stana za 35.000 evra sa otplatom u toku tri do četiri meseca. Međutim, otplata je vršena u dužem periodu, tako da je tužilac na ime kupoprodajne cene isplatio prodavcu dana 05.11.2015. godine 13.500 evra, 20.09.2016. godine 10.000 evra i 09.01.2017. godine 10.000 evra, što je ukupno 33.500 evra. Tužilac je prodavcu saopštio da želi da se predmetni stan upiše na ime tužene. Ugovor o kupoprodaji ovog stana je zaključen 19.04.2017. godine, između ĐĐ kao prodavca i tužene kao kupca, a tužena mu je prilikom zaključenja isplatila preostali iznos kupoprodajne cene od 1.500 evra. Pored toga utvrđeno je da je tužilac davao tuženoj veće svote novca, zbog čega se zaduživao i prodavao zemlju, a zbog cele situacije u njihovim odnosima doživeo je infarkt, pri čemu tužena tokom oporavka nije brinula o njemu. Presudom Osnovnog suda u Somboru P2 234/17 od 14.07.2017. godine, razveden je brak parničnih stranaka po tužbi tužioca, koji je kao razlog naveo neostvarivanje zajednice života, kao i ekonomsko i psihičko uništavanje. U periodu od januara 2014. do aprila 2016. godine, tužilac je kao zaposleni ostvario neto zaradu od 2.040.245,65 dinara, a u periodu od maja 2016. do decembra 2017. godine, po osnovu penzije ostvario je prihod od 725.235,28 dinara. Tužilac je takođe ostvarivao dodatne prihode od bavljenja zemljoradnjom. Tužena u periodu od 2012. do 2017. godine, prema podacima RF PIO nije bila osiguranik niti korisnik penzije, niti je ostvarivala prihode po osnovu zarade ili penzije. Veštačenjem je utvrđeno da je tržišna vrednost putničkog vozila „VW Passat“, godina proizvodnje 2011, na dan 18.07.2014. godine iznosila 1.379.410,00 dinara, odnosno 11.871 evro, dok je tržišna vrednost putničkog vozila „Reno Laguna“ godina proizvodnje 2004. na dan 16.06.2016. godine iznosila je 369.249,00 dinara odnosno 2.993 evra. Tužena je po krivičnoj tužbi tužioca, nepravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Somboru K 664/17 od 12.01.2022. godine, oglašena krivom za izvršenje krivičnog dela prevare iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. KZ RS.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je sa pozivom na paragraf 567. Srpskog građanskog zakona i član 190. Porodičnog zakona zaključio, da su primarni i eventualni tužbeni zahtev delimično osnovani, s obzirom na utvrđene činjenice koje se tiču odnosa parničnih stranaka tokom trajanja emotivne veze i braka, te vrednost učinjenih poklona, pri čemu bivši supružnici nisu imali zajedničke imovine. Tužilac je sa tuženom stupio u emotivnu vezu, sa iskrenim namerama, planirajući zajednički život i u dobročinoj nameri da tuženoj učini poklone, u toku trajanja emotivne veze poklonio automobil marke „VW Passat“, a nakon zaključenja braka još jedan putnički auto marke „Reno Laguna“, obezbeđujući novčana sredstva za kupovinu vozila, te na ime kupoprodaje stana sa garažom isplatio prodavcu iznos od 33.500 evra, pri čemu je kupoprodajni ugovor zaključila tužena kao kupac. Sa druge strane, ponašanje koje je tužena ispoljila prema tužiocu u spornom periodu, imalo je svojstvo grube neblagodarnosti i nezahvalnosti, jer je u toku trajanja emotivne veze i braka, materijalno iskorišćavala tužioca i dovodila u zabludu da će zasnovati zajednicu života (što se nije ostvarilo), a kada je tužilac usled stresne situacije u kojoj se našao, jer se zaduživao i rasprodao svoju imovinu da bi finansirao tuženu, doživeo infarkt, tužena se kao njegova supruga nije brinula o njemu za vreme oporavka. Drugostepeni sud je prihvatio izneto stanovište prvostepenog suda, uz argumentaciju da nije bitna činjenica, kada je prestala zajednica života stranaka, budući da je nesumnjivo utvrđeno da ista faktički nikada nije ni zasnovana. Zato je potvrdio prvostepenu presudu u pobijanom usvajajućem delu, osim u delu za vraćanje poklona (putničkog vozila marke „VW Passat“) u vidu novčanog iznosa isplatom iznosa od 14.255 evra dosuđenog prvostepenom presudom u dinarskoj protivvrednosti sa kamatom, nalazeći da je poslednjom dopunom nalaza veštaka od 23.12.2021. godine utvrđena tržišna vrednost tog vozila u iznosu od 11.871 evro, pa je za razliku tužbeni zahtev odbijen.

Po oceni Vrhovnog suda, neosnovano se revizijom tužene ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Ugovor o poklonu nije regulisan pozitivnim pravom i zbog toga se na osnovu člana 4. Zakona o nevažnosti pravnih propisa donetih pre 06.04.1941. godine i za vreme neprijateljske okupacije na ovaj ugovor primenjuju pravna pravila imovinskog prava. Po pravnom pravilu iz paragrafa 567. Građanskog zakonika Srbije, poklonodavac može da opozove poklon ako poklonoprimac prema njemu pokaže veliku neblagodarnost nanoseći uvredu njegovom životu, telu, časti i narušavajući njegovu slobodu i imanje. Gruba neblagodarnost kao razlog za opoziv ugovora o poklonu je faktičko pitanje koje sud ceni uzimajući u obzir sve okolnosti konkretnog slučaja, primenjujući ga kao vrednosno merilo u kontekstu pravila morala i dobrih običaja. Ugovor o poklonu je dobročin pravni posao, kod koga osnov obavezivanja na strani poklonodavca čini njegova pobuda da učini poklon na teret svoje imovine bez ikakve naknade. Motiv ili pobuda je unutrašnji razlog za preduzimanje neke radnje, odnosno zaključenje nekog pravnog posla. Kasnije ponašanje poklonoprimca može biti razlog za opoziv ugovora o poklonu ako je time izrazio grubu neblagodarnost koja je u uzročno-posledničnoj vezi sa prestankom bliskog odnosa stranaka, koji je bio osnov ugovora o poklonu i motiv poklonodavca da učini poklon.

Prema članu 190. Porodičnog zakona, ako brak prestane razvodom ili poništenjem, uobičajeni pokloni koji su supružnici učinili jedan drugome u toku trajanja zajedničkog života u braku ne vraćaju se. Vraćaju se pokloni čija je vrednost nesrazmerno velika u odnosu na vrednost zajedničke imovine supružnika, a koje su supružnici učinili jedan drugom u toku trajanja zajedničkog života u braku. Pravo na povraćaj poklona nema supružnik ako bi prihvatanje njegovog zahteva za povraćaj poklona predstavljalo očiglednu nepravdu za drugog supružnika. Pokloni se vraćaju prema stanju u kome su se nalazili u trenutku prestanka zajedničkog života u braku.

U konkretnom slučaju poklon koji je učinjen u toku trajanja emotivne veze parničnih stranaka, primenom pravnih pravila iz paragrafa 567. Srpskog građanskog zakonika, opozvan je zbog grube neblagodarnosti poklonoprimca, dok je za poklone koji su učinjeni bračnom supružniku u toku trajanja braka pravno relevantna sadržina materijalno-pravne odredbe iz člana 190. Porodičnog zakona. Navedena odredba predstavlja relevantno materijalno pravo za odlučivanje o tužbenom zahtevu za vraćanje poklona koje su supružnici učinili jedan drugom u toku trajanja zajedničkog života u braku. S obzirom na utvrđeno činjenično stanje koje se tiče odnosa parničnih stranaka tokom trajanja emotivne veze, a zatim i braka, kao i da je njihov brak razveden, te vrednosti učinjenih poklona, pri čemu bivši supružnici nisu imali zajedničke imovine, pravilno su nižestepeni sudovi zaključili o ispunjenosti uslova za opoziv poklona zbog grube neblagodarnosti, odnosno vraćanje poklona koje su supružnici učinili jedan drugom u toku trajanja zajedničkog života u braku. U konkretnom slučaju ponašanje tužene prema tužiocu, nakon poklona, pravilno je ocenjeno kao gruba neblagodarnost, imajući u vidu utvrđeno o materijalnom iskorišćavanju tužioca, dovođenja u zabludu da će zasnovati zajednicu života (što se nije ostvarilo), te zatim zdravstveno stanje tužioca, kao poklonodavca, kada se tužena kao njegova supruga nije brinula o njemu za vreme oporavka. Pored toga imajući u vidu utvrđeno u pogledu trajanja emotivne veze, odnosno braka stranaka, vrednost učinjenih poklona, pri čemu bivši supružnici nisu imali zajedničke imovine, pravilno su nižestepeni sudovi zaključili o ispunjenosti uslova za vraćanje poklona učinjenih u toku trajanja bračne zajednice. Imajući u vidu navedeno, Vrhovni sud je kao neosnovane ocenio sve revizijske navode o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Preostalim navodima revizije u pretežnom delu vrši se analiza izvedenih dokaza i osporava njihova ocena, čime se zapravo osporava utvrđeno činjenično stanje što nije dozvoljen revizijski razlog po članu 407. stav 2. ZPP.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Zahtev tužioca za naknadu troškova odgovora na reviziju je odbijen primenom člana 165. ZPP, s obzirom da ovo pravno sredstvo nije bilo nužno radi zaštite interesa stranke u postupku.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković

Preuzmite dokument u PDF formatu