Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 29484/2023
24.09.2026. godina
Beograd

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Mirjane Andrijašević, predsednika veća, Ivane Rađenović, Sanje Agatonović, Marine Milanović i Vesne Mastilović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Srđan Mitić, advokat iz ..., protiv tuženih BB iz ... i VV iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Negovan Živković, advokat iz ..., radi svojine, odlučujući o reviziji tuženih izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 2084/23 od 20.07.2023. godine, u sednici održanoj 24.09.2026. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tuženih izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 2084/23 od 20.07.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženih izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 2084/23 od 20.07.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Pirotu P 1224/22 od 20.03.2023. godine, stavom prvim izreke, utvrđeno je prema tuženima da je tužilac vlasnik dela kat. parcele ... u površini od 30 m2, u merama i granicama navedenih u ovom stavu izreke, što su tuženi dužni priznati tužiocu a presuda će biti pravni osnov za uknjižbu tužioca kao vlasnika na tom delu parcele. Stavom drugim izreke, obavezani su tuženi da tužiocu na ime naknade troškova postupka isplate iznos od 165.300,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 2084/23 od 20.07.2023. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženih i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi su blagovremeno izjavili reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. ZPP.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011 ... 10/2023), Vrhovni sud je ocenio da nema mesta odlučivanju o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu odredbe stava 1. tog člana, s obzirom da ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, ujednačavanjem sudske prakse ili novim tumačenjem prava. Pravnosnažnom presudom usvojen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio utvrđenje prava svojine, primenom odredbe člana 28. stav 4. i člana 72. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženih, kao izuzetno dozvoljenoj, a kod utvrđenja da su tužilac i pravni prethodnik tuženih 1973. godine zaključili usmeni ugovor o zameni nepokretnosti po kom osnovu je tužiocu ustupljen deo predmetne nepokretnosti na kojoj je izgradio pomoćni objekat u uverenju da je vlasnik tog dela nepokretnosti, te da nije znao niti je prema okolnostima slučaja mogao znati da nepokretnost koju drži nije njegova , a nesmetan posed u trajanju dužem od 20 godina ukazuje na opravdanost takvog uverenja. Kako se radi o parnici radi utvrđivanja prava svojine u kojima odluka o osnovanosti tužbenog zahteva i primena materijalnog prava, zavise od utvrđenog činjeničnog stanja u svakom konkretnom slučaju. Zato nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, pa je u skladu s tim odlučeno kao u stavu prvom izreke.