Posebna revizija je izuzetno pravno sredstvo koje se zbog pogrešne primene materijalnog prava može izjaviti na osnovu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18, 18/20, 10/23; u daljem tekstu: ZPP) protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom. O dozvoljenosti posebne revizije odlučuje Vrhovni sud na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, u vezi s članom 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 10/23), ceneći potrebu odlučivanja o tom pravnom sredstvu zbog razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.

Po oceni Vrhovnog suda, o posebnoj reviziji tužene u ovom sporu potrebno je odlučivati kao o izuzetno dozvoljenoj jer su osnovani revizijski navodi o različitom postupanju sudova u bitno sličnim činjeničnim i pravnim situacijama, zbog čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući pobijanu presudu primenom člana 408. ZPP, Vrhovni sud je našao da je revizija tužene osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio zaposlen kao civilno lice na službi u Vojsci Srbije – Vojna ustanova „Dedinje“. Rešenjem tužene od 20.06.2007. godine tužilac je raspoređen na radno mesto ... u Centru za snabdevanje „Batajnica“ u okviru Odeljenja za komercijalne poslove i određena mu je osnovna plata od 930 bodova i vojni dodatak od 15%, minuli rad od 0,5% za svaku započetu godinu, s tim što se na ukupan broj bodova dodaje 215 bodova na ime naknade dela troškova ishrane i korišćenja godišnjeg odmora. Prema nalazu i mišljenju sudskog veštaka ekonomsko-finasijske struke, koji je zasnovan na dostavljenim obračunskim listama plate, utvrđeno je da vojni dodatak od 15% za period od 01.10.2016. do 31.10.2018. godine iznosi 91.273,48 dinara ukupno, a utvrđeni su i doprinosi na te iznose za penzijsko i invalidsko osiguranje tužioca.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su primenom odredaba člana 134. stav 1. alineje 7v i 10 i člana 195. Zakona o Vojsci Srbije i čl. 16, 18. stav 1. i 19. Pravilnika o raspodeli dobiti i zarada civilnih lica u VU „Dedinje“ Beograd od 10.04.2006. godine, zaključili da tužena u utuženom periodu od oktobra 2016. sa oktobrom 2018. godine nije isplaćivala tužiocu uvećanu zaradu sa vojnim dodatkom od 15%, te su obavezali tuženu da ovaj dodatak isplati tužiocu u iznosu utvrđenom nalazom i mišljenjem sudskog veštaka, kao i da mu na dosuđene mesečne iznose uplati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje primenom čl. 2. i 51. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje. Zaključak da tužena nije tužiocu isplaćivala uvećanje na ime vojnog dodatka sudovi su izveli iz činjenice da u obračunskim listama plate za tužioca u spornom periodu nije posebno iskazivana stavka vojni dodatak, a kako je rešenjem tužene određeno da tužilac, uz osnovnu platu, ima pravo i na vojni dodatak od 15%, stanovište nižestepenih sudova je da je tužena bila dužna da u spornom periodu obračunava i isplaćuje tužiocu platu uvećanu za navedeni procenat.

Po oceni Vrhovnog suda, pravilnost primene materijalnog prava se za sada ne može ispitati zbog nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Zakonom o Vojsci Srbije („Službeni glasnik RS“, br. 116/2007, 94/2019), propisano je da civilna lica u službi Vojske Srbije, danom stupanja na snagu ovog zakona postaju vojni službenici ili vojni nameštenici (član 194. stav 1) i da će ministar odbrane u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona doneti propis koji će urediti postupak prevođenja iz stava 1. ovog člana (član 194. stav 4). Članom 195. istog zakona, propisano je da će uslove, način i postupak transformacije vojnih ustanova koji obavljaju proizvodnu i uslužnu delatnost, odnosno posluju po principu sticanja i raspodele dobiti i prava i obaveze civilnih lica na službi u Vojsci Srbije zaposlenih u tim ustanovama do završetka transformacije urediti Vlada (stav 1), a da do stupanja na snagu propisa iz stava 1. ovog člana civilna lica na službi u Vojsci Srbije zaposlena u ustanovama koja obavljaju proizvodnu i uslužnu delatnost, odnosno posluju po principu sticanja i raspodele dobiti, zadržavaju prava i obaveze iz radnog odnosa prema Zakonu o Vojsci Jugoslavije (stav 2).

Vlada je, na osnovu napred citiranog člana 195. stav 1. Zakona o Vojsci Srbije, donela Uredbu o transformaciji vojnih ustanova koje obavljaju proizvodnu i uslužnu delatnost po principu sticanja i raspodele dobiti i o pravima i obavezama civilnih lica na službi u Vojsci Srbije zaposlenim u tim ustanovama („Službeni glasnik RS“, br. 58/07, 10/13). Prema članu 9a te uredbe, civilna lica zaposlena u vojnim ustanovama koja obavljaju proizvodnu i uslužnu delatnost po principu sticanja i raspodele dobiti, do završetka transformacije tih ustanova ostvaruju prava i obavezu iz radnog odnosa u skladu sa Zakonom o Vojsci Srbije, a prava na isplatu plate, naknade i drugih primanja, kao i na stambeno obezbeđenje ostvaruju u skladu sa propisima kojima se uređuje poslovanje tih ustanova.

Pošto u utuženom periodu još uvek nije bila završena transformacija VU „Dedinje“, saglasno napred citiranim odredbama zakona i uredbe, na plate, naknade i druga primanja zaposlenih u toj ustanovi primenjivao se Pravilnik o raspodeli dobiti i zarada civilnih lica u VU „Dedinje“ od 10.04.2006. godine, koji je propisivao da civilnom licu u ustanovi pripada vojni dodatak zbog posebnih uslova rada pod kojima vrši službu u vojsci (član 19. stav 1), a naročito zbog učešća na vojnim vežbama, logorovanjima, manervima i uzbunama, rada dužeg od punog radnog vremena (čl. 196. i 135. Zakona o VJ), vršenja službe u svim uslovima, kao i zbog drugih vanrednih situacija prouzrokovanih potrebama borbene gotovosti, i to 15% od osnovne plate.

Budući da transformacija Vojne ustanove „Dedinje“ još nije okončana, tužilac još uvek nije stekao status vojnog službenika ili vojnog nameštenika (član 9. navedene uredbe) da bi se na njega mogao primeniti Pravilnik o platama i drugim novčanim primanjima profesionalnih pripadnika Vojske Srbije („Službeni glasnik Republike Srbije“ br. 28/11 i 10/17) čijim je članom 24. stav 2. propisan vojni dodatak od 20%.

Tužiocu kao civilnom licu na službi kod tužene, u smislu člana 19. stav 1. navedenog Pravilnika, pripada pravo na isplatu vojnog dodatka od 15%, ali je ostala nerazjašnjena struktura plate, odnosno da li mu je taj dodatak isplaćen kao element osnovne plate u sklopu vrednosti boda te plate. Kod činjeničnog utvrđenja da se prema rešenju direktora tužene od 22.11.2011. godine vojni dodatak od 15% počev od novembra te godine pa sve do juna 2019. godine obračunavao u sklopu vrednosti boda osnovne plate, odnosno da je bio uračunat u osnovicu za obračun i isplatu plate tužioca (kao i svih drugih civilnih lica na služi u ovoj vojnoj ustanovi), veštak se u odnosu na te okolnosti nije izjasnio u svom nalazu, iako mu je rešenjem o veštačenju to bilo određeno kao zadatak. Umesto toga, veštak je samo sačinio matematički obračun iznosa vojnog dodatka polazeći od platnih listića za obračun i isplatu plate iz kojih se ne vidi njena struktura, pritom bez utvrđenja vrednosti cene rada (boda) koja je važila u spornom periodu i vrednosti iste sa uvećanjem od 15%.

Kako u toku postupka veštak nije pozvan da se dodatno izjasni na okolnost da li je i u kom iznosu vojni dodatak ušao u vrednost boda za obračun osnovne plate tužioca, to su u ovoj pravnoj stvari ostale neutvrđene činjenice bitne za donošenje pravilne odluke o tužbenom zahtevu. Ovo posebno zato što su sudovi propustili da cene u celosti sadržinu rešenja direktora tužene od 22.11.2011. godine iz kojeg je nesumnjivo da je ova vojna ustanova od novembra 2011. godine izmenila način obračuna plate zaposlenih kroz uračinavanje vojnog dodatka u osnovicu za obračun plate, odnosno kroz uračunavanje njegovog procenta u vrednost boda za obračun osnovne plate, kao što to tuženi osnovano ističe u reviziji.

Sledom navedenog, primenom odredbe člana 416. stav 2. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke ovog rešenja, ukinuvši i odluku o troškovima postupka koja zavisi od ishoda spora.

U ponovnom suđenju, prvostepeni sud će, imajući u vidu izložene primedbe, potpuno utvrditi činjenično stanje i potom, pravilnom primenom materijalnog prava, odlučiti o tužbenom zahtevu.

Predsednik veća – sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković