.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 3949/2026
08.05.2026. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Mirjane Andrijašević, predsednika veća, Vladislave Milićević, Marine Milanović, Tatjane Miljuš i Vesne Mastilović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Nemanja Kuzović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Privredni sud u Beogradu, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, sa sedištem u Beogradu, radi naknade imovinske štete, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gžrr1 56/25 od 02.10.2025. godine, u sednici održanoj 08.05.2026. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gžrr1 56/25 od 02.10.2025. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv presude Višeg suda u Beogradu Gžrr1 56/25 od 02.10.2025. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu Prr1 193/23 od 09.07.2025. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se tužena obaveže da joj na ime naknade materijalne štete, izazavane povredom prava na suđenje u razumnom roku isplati 23.852,02 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 01.02.2005. godine do isplate. Stavom drugim izreke, tužena je obavezana da tužilji naknadi troškove parničnog postupka od 76.500,00 dinara.
Presudom Višeg suda u Beogradu Gžrr1 56/25 od 02.10.2025. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužilje i potvrđena je prvostepena presuda u stavu prvom izreke. Stavom drugim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu drugom izreke prvostepene presude, tako što je tužilja obavezana da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka od 67.500,00 dinara. Stavom trećimi izreke, odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju iz svih zakonskih razloga, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom (član 404. ZPP).
Pravnosnažnom presudom odbijen je tužbeni zahtev za naknadu imovinske štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Privrednog suda u Beogradu St 181/10 (stečajni postupak nad stečajnim dužnikom „Evropa osiguranje“ AD Beograd prema kojem tužilja ima priznato, a delimično nenamireno potraživanje u iznosu od 23.852,00 dinara). O ovom pravu tužilje, nižestepeni sudovi su odlučili u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, a tiče se primene članova 4, 22. i 31. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, kao i primene člana 172. Zakona o obligacionim odnosima (ZOO), kod utvrđenja da tužilja tokom postupka nije dokazala da je „Evropa osiguranje“ a.d. Beograd, u stečaju privredno društvo sa većinskim društvenim, odnosno državnim kapitalom, pa Republika Srbija nema obavezu da tužiocu naknadi materijalnu štetu opredeljenu tužbenim zahtevom, s obzirom na to da tužena odgovara za naknadu imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku u slučaju kada je imovina stečajnog dužnika u većinskog državnoj ili društvenoj svojini. Odluka u skladu sa pravnim zaključkom usvojenim na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 02.11.2018. godine, koji je dopunjen na sednici od 27.09.2019. godine, zbog čega u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Ukazivanje u reviziji na drugačije odluke ovog suda kojima je eventualno drugačije odlučeno o istom pravnom pitanju, ne ukazuje nužno i na drugačiji pravni stav izražen u tim odlukama, jer odluka o osnovanosti zahteva u ovoj vrsti sporova zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja u svakom konkretnom slučaju.
Kako na osnovu iznetog proizilazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br.72/11... 18/20 i 10/23 – drugi zakon), Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom članu 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Tužba radi naknade imovinske štete podneta je 04.03.2021. godine, a vrednost predmeta spora označena u tužbi je 42.460,00 dinara.
Imajući u vidu da se u konkretnoj pravnoj stvari radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to je shodno članu 479. stav 6. ZPP Vrhovni sud našao da revizija nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Mirjana Andrijašević, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
