Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 7994/2025
27.02.2026. godina
Beograd

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Radoslave Mađarov, Zorice Bulajić, Dragane Marinković i Irene Vuković, članova veća, u parnici tužioca Stambene zajednice 21, Ul. ... br. ..., ..., čiji je punomoćnik Goran Đorđević, advokat iz ..., protiv tuženog Udruženja građana invalida rada i invalidskih penzionera Grada Prokuplja, čiji je zakonski zastupnik AA, a punomoćnik Ivana Stajković, advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Prokuplju Gž 111/25 od 30.01.2025. godine, u sednici održanoj 27.02.2026. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Prokuplju Gž 111/25 od 30.01.2025. godine.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Višeg suda u Prokuplju Gž 111/25 od 30.01.2025. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Prokuplju Gž 111/25 od 30.01.2025. godine, stavom prvim izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe tužioca i tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Prokuplju P 1134/24 od 25.01.2024. godine, kojom je delimično održano na snazi rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave Osnovnog suda u Prokuplju Iiv 274/23 od 16.10.2023. godine, usvojen tužbeni zahtev i obavezan tuženi da tužiocu, na ime duga za period od juna 2022. godine zaključno sa septembrom 2023. godine isplati iznose navedene u izreci sa zakonskom zateznom kamatom od dospeća svakog iznosa do isplate. Stavom drugim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u prvostepenoj presudi tako što je obavezan tuženi da umesto prvostepenom presudom dosuđenog iznosa od 55.885,00 dinara, naknadi tužiocu troškove parničnog postupka od 100.120,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove drugostepenog postupka u iznosu od 14.298,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...10/23, u daljem tekstu: ZPP), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse, kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog propisani odredbom člana 404. stav 1. ZPP.

Predmet tražene pravne zaštite je isplata duga za tekuće i investiciono održavanje zgrade i naknade za rad profesionalnog upravnika, po računima koje je tužilac izdao tuženom za period od jula 2022. do oktobra 2023. godine. Pobijanom presudom je obavezan tuženi na isplatu duga čija je visina utvrđena srazmerno površini poslovnog prostora koji je u spornom periodu koristio, pri činjenica da prostorija pripada stambenom objektu i samim tim vlasnicima posebnih delova zgrade. O pitanju stranačke legitimacije, osnovu i visini tužiočevog potraživanja je odlučeno uz adekvatnu primenu materijalnog prava, tako da ne postoji potreba za novim, niti ujednačavanjem tumačenja prava. Revident u reviziji ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i procesna pitanja konkretnog spora, ali je institut posebne revizije predviđen za pitanja iz domena primene materijalnog prava.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 479. stav 6. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Postupak je započet 16.10.2023. godine, a vrednost predmeta spora iznosi 18.716,21 dinar.

Odredbama člana 468. st. 1. i 4. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, kao i sporovi u kojima predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos, a vrednost predmeta spora koju je tužilac u tužbi naveo ne prelazi iznos iz stava 1. ovog člana (član 33. stav 2.).

Odredbom člana 479. stav 6. ZPP propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojim je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Kako je pobijanom drugostepenom presudom odlučeno u sporu male vrednosti, to revizija tuženog nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.