Pravnosnažnom presudom, nakon ocene neosnovanosti prigovora nedostatka aktivne legitimacije na strani tužilje, primenom materijalnog prava iz člana 262. Zakona o obligacionim odnosima, obavezan je tuženi da tužilji kao poljoprivrednom proizvođaču i nosiocu registrovanog poljoprivrednog gazdinstva naknadi štetu koju je pretrpela zbog manje isplaćene cene za otkupljene maline u leto 2022. godine od ugovorene otkupne cene od 550, dinara po kilogramu u trenutku isporuke, koja je upisana u svim dnevnim otkupnim listovima potpisanim od strane tužilje i ovlašćenog lica tuženog.

Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, činjenice utvrđene u postupku i način presuđenja, Vrhovni sud je ocenio da u konkretnom slučaju nema uslova propisanih odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011…10/2023) za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, jer nema potrebe za razmatranjem pravnog pitanja opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, niti za novim tumačenjem primenjenog materijalnog prava prava. Takođe, ne postoje razlozi ni za ujednačavanje sudske prakse u pogledu primene člana 463. Zakona o obligacionim odnosima na koji se ukazuje u reviziji, jer tuženi uz reviziju nije dostavio, niti se pozvao na pravnosnažne presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju sudova u istoj ili bitno sličnoj činjenično-pravnoj situaciji, pri čemu pravilna primena prava u sporovima za naknadu ugovorne štete zavisi od utvrđenih relevantnih činjenica. Pored navedenog, revizijom se osporava ocena dokaza i pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja, što ne predstavlja razlog za primenu instituta izuzetne dozvoljenosti revizije. Primena ovog instituta je predviđena isključivo za pitanja materijalnog prava, pa je potrebno da se u reviziji jasno navede pravno pitanje čije se razmatranje predlaže i obrazloži potreba njegovog razmatranja u smislu ispunjenja uslova za posebnu reviziju, što u konkretnom slučaju nije učinjeno.

Iz navedenih razloga, kako nisu ispunjeni uslovi da se u ovoj parnici dozvoli odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, Vrhovni sud je primenom člana 404. stav 2. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 479. stav 6. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Tužba radi naknade štete podneta je 29.05.2023. godine. Vrednost predmeta spora je 41.122,60 dinara i postupak je vođen po pravilima parnice o sporu male vrednosti.

Kako je pobijanom drugostepenom presudom odlučeno u sporu male vrednosti u kome je prema članu 479. stav 6. ZPP isključeno pravo na izjavljivanje revizije, to revizija tuženog nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Mirjana Andrijašević, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković