.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 13652/2025
19.08.2026. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branke Dražić, predsednika veća, Marine Milanović i Vladislave Milićević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Andrej Prekajski advokat iz ..., protiv tuženih BB iz ..., čiji je punomoćnik Zvonko Radovanović, advokat iz ..., VV iz ..., GG iz ... i DD iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Milinko Trifković, advokat iz ..., radi utvrđenja i isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 6410/24 od 21.03.2025. godine, u sednici održanoj 19.08.2026. doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 6410/24 od 21.03.2025. godine.
ODBIJA SE zahtev tužene BB za naknadu troškova postupka po reviziji.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Beogradu P br.2110/21 od 08.05.2023. godine ispravljena rešenjem istog suda P br.2110/21 od 30.09.2024. godine, stavom prvim izreke, dozvoljeno je preinačenje tužbe kao u podnesku tužioca od 28.02.2022. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tužena BB da tužiocu po osnovu povraćaja datog na osnovu ništavih ugovora isplati 212.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po zvaničnom kursu NBS na dan isplate po stopi koju određuje Evropska Centralna Banka počev od 30.12.2002. godine do 24.12.2012. godine, a od 25.12.2012. godine do isplate sa kamatom u visini referentne kamatne stope ECB na glavne operacije za refinansiranje uvećane za 8% poena do isplate kao neosnovan. Stavom trećim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev pa je raskinut ugovor o kupoprodaji zaključen između tužioca kao kupca i pok. ĐĐ kao prodavca Ov .../... od 30.12.2002. godine, Drugog opštinskog suda u Beogradu, čiji su pravni sledbenici tuženi VV iz ... i GG iz ... . Stavom trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obavežu tuženi VV i GG da mu na ime naknade štete solidarno isplate 106.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate sa kamatom po stopi koju određuje ECB počev od 30.12.2002. godine do 24.12.2012. godine, a od 25.12.2012. godine do isplate sa kamatom u visini referentne kamatne stope ECV na glavne operacije, finansiranje uvećano za 8 procentnih poena do isplate kao neosnovan. Stavom petim izreke, odbijen je tužbeni zahtev da se obavežu tuženi VV i GG da tužiocu po osnovu povraćaja datog po osnovu ništavog ugovora solidarno isplate 82.000 evra u dinarskoj protivvrednosri po srednjem kursu NBS na dan isplate sa kamatom po stopi koju određuje ECB počev od 30.12.2002. godine do 24.12.2012. godine, a od 25.12.2012. godine do isplate sa kamatom u visini referentne kamatne stope ECB na glavne operacije za refinansiranje uvećane za 8% poena do isplate kao neosnovan. Stavom šestim izreke, odbijen je tužbeni zahtev da se obaveže tuženi DD da tužiocu po osnovu povraćaja datog na osnovu ugovora isplati 74.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate sa kamatom po stopi koju određuje ECB počev od 30.12.2002. godine do 24.12.2012. godine a od 25.12.2012. godine do isplate sa kamatom u visini referentne kamatne stope ECB na glavne operacije za refinansiranje uvećane za 8% poena kao neosnovan. Stavom sedmim izreke, obavezan je tužilac da prvotuženoj isplati 531.600,00 dinara a treće i četvrto tuženima solidarno iznos od 2.907.600,00 dinara na ime naknade troškova parničnog postupka.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 6410/24 od 21.03.2025. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Višeg suda u Beogradu P br.2110/21 od 08.05.2023. godine ispravljena rešenjem istog suda P br.2110/21 od 30.09.2024. godine u stavovima drugom, četvrtom, petom, šestom i sedmom izreke i odbijen zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Tužena BB je podnela odgovor na reviziju.
Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da revizija tužioca nije osnovana.
U provedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. Nije učinjena ni bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 386. stav 2. ZPP, s obzirom da je drugostepeni sud ispitao prvostepenu presudu u granicama razloga navedenih u žalbi i po službenoj dužnosti pazio na bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 1. do 3, 5. 7. i 9. kao i na pravilnu primenu materijalnog prava, suprotno navodima u reviziji.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pravni prethodnici tuženih pok. EE i pok. ĐĐ, osim tuženog DD, kao etažni vlasnici stanova i zajedničkih delova stambene zgrade u ... u ul. ... ..., u svojstvu ustupioca – suinvestitora zaključili su Ugovor o zajedinčkoj izgradnji Ov br. .../... od 08.03.2002. godine sa investitorom Preduzećem „Link TM“ doo iz Beograda koga je zastupao ŽŽ. Članom 11. ugovora investitor je bio u obavezi da izvede radove na proširenju stanova ustupioca a da kao naknadu za izvedene radove dobije pravo da slobodno raspolaže stambenim jedinicama koje se budu gradile u aneksu zgrade. Tuženi su ŽŽ, kao direktoru i ovlašćenom licu Preduzeća „Link TM“ doo, istog dana (12.08.2002. godine) dali punomoćja (pok. ĐĐ punomoćje Ov .../..., DD punomoćje Ov .../..., pok. EE punomoćje Ov .../...) i ovlastili ga da na osnovu ugovora od 08.03.2002. godine može u njihovo ime i za njihov račun zaključiti i overiti ugovore o kupoprodaji stanova u izgradnji na adresi postojeće stambene zgrade u Beogradu u ulici ... ... . Tužilac je kao kupac zaključio i overio više ugovora o kupoprodaji nepokretnosti, sve preko punomoćnika ŽŽ i to: Ov br. .../... od 30.12.2002. godine sa prodavcem pok. ĐĐ za kupoprodaju trosobnog stana broj ... u prizemlju levo korisne površine 82,71 m2, za cenu od 83.000 evra, Ov br. .../... od 30.12.2002. godine sa prodavcem DD za kupoprodaju trosobnog stana br. ..., u prizemlju desno, korisne površine 74,80 m2, na drugom ulazu za cenu od 84.000 evra; Ov br. .../... od 30.12.2002. godine, sa prodavcem pok. EE za kupoprodaju trosobnog stana br. ..., na drugom spratu korisne površine 106,12 m2, za cenu od 106.000 evra; Ov br. .../... od 30.12.2002. godine sa prodavcem pok. EE preko za kupoprodaju troiposobnog stana broj 5, na drugom spratu levo, korisne površine 6,12 m2, na drugom ulazu za cenu od 106.000 evra; Ov br. .../... od 30.12.2002. godine, sa prodavcem pok. ĐĐ za kupoprodaju troiposobnog stana broj ..., na prvom spratu desno za cenu od 106.000 evra. Pravnosnažnom presudom Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P br.376/07 od 26.08.2009. godine utvrđena je ništavost gore navedenih ugovora o kupoprodaji nepokretnosti osim ugovora Ov br. .../... za koji je odbijen tužbeni zahtev, a koji je u ovom postupku pravnosnažno raskinut. Tužilac je predao 500.000 evra svedoku ŽŽ koji je tim sredstvima isplatio advokata i sve obaveze koje je njegova firma imala prema državi, odnosno 200.000 evra je dato kao obeštećenje prethodnom investitoru, 60.000 evra advokatu ZZ, 40.000 evra izvođaču radova. Tuženi, odnosno njihovi pravni prethodnici nisu primili bilo kakva novčana sredstva na ime kupoprodajne cene od strane tužioca ni od ŽŽ.
Prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obavežu tuženi da mu po osnovu povraćaja datog na osnovu ništavih ugovora isplate tražene iznose sa obrazloženjem, da tuženi, odnosno pravni prethodnici prvo, drugo i trećetuženih kao i četvrto tuženi nisu primili sporna novčana sredstva, da je novac dat svedoku ŽŽ koji je sa novcem raspolagao za svoje potrebe pa ne postoji obaveza tuženih da ih vrate tužiocu. Ništavost zaključenih ugovora o kupoprodaji nepokretnosti pravosnažno je utvrđena na osnovu člana 52. ZOO zbog toga što predmetne stanove tužiocu nisu ponudili na prodaju tuženi, odnosno njihovi pravni prethodnici, već ovlašćeno lice preduzeća „Link TM“ ŽŽ, koji je stanovima raspolagao shodno zaključenom ugovoru o zajedničkoj gradnji Ov br. .../... od 08.03.2002. godine.
Drugostepeni sud je potvrdio prvostepenu presudu prihvatajući argumentaciju prvostepenog suda.
Po nalaženju Vrhovnog suda pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo.
Odredbom člana 104. ZOO, u stavu prvom propisano je da u slučaju ništavosti ugovora svaka ugovorna strana dužna je da vrati drugoj sve što je primila po osnovu takvog ugovora, a ako to nije moguće ili ako se priroda onog što je ispunjeno protivi vraćanju ima se dati odgovarajuća naknada u novcu prema ceni u vreme donošenja sudske odluke ukoliko zakon što drugo ne određuje.
Odredbom člana 210. stav 1. ZOO, propisano je da kada je neki deo imovine jednog lica prešao na bilo koji način u imovinu nekog drugog lica, a taj prelaz nema svoj osnov u nekom pravnom poslu ili zakonu, sticalac je dužan da ga vrati, a kada to nije moguće - da naknadi vrednost postignutih koristi. Obaveza vraćanja odnosno naknade vrednosti nastaje i kada se nešto primi s obzirom na osnov koji se nije ostvario ili koji je kasnije otpao (stav 2).
U konkretnom slučaju, ugovori koji su predmet spora su oglašeni ništavim pravnosnažnom presudom Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P br.376/07 od 26.08.2009. godine, u smislu člana 52. ZOO iz razloga što predmetne stanove tužiocu nisu ponudili na prodaju tuženi, odnosno njihovi pravni prethodnici, već ovlašćeno lice preduzeća „Link TM“ doo ŽŽ koji je stanovima raspolagao shodno zaključenom ugovoru o zajedničkoj gradnji Ov br. .../... od 08.03.2002. godine. Tuženi nisu ni imali interes da zaključe sporne kupoprodajne ugovore jer istim nisu mogli da raspolažu, a ekonomski interes za zaključenje predmetnih ugovora su imali „Link TM“ doo i ŽŽ u cilju obezbeđenja označenih sredstava za nastavak gradnje. Pri tome, tuženi odnosno pravni prethodnici prvo, drugo i treće tuženih kao i četvrto tuženi nisu primili sporna novčana sredstva da bi bili u obavezi da, u skladu sa napred citiranim zakonskim propisima, ova sredstva i vrate.
Nisu osnovani navodi u reviziji tužioca koji se odnose na dejstva zastupanja, na bitne elemente punomoćja, na činjenicu da građevinska dozvola od 31.07.2002. godine deluje prema svima, da predmetno punomoćje sadrži i naznaku postojanja ugovora o suinvestiranju između pravnog lica i davalaca punomoćja, s obzirom da je o tome raspravljano prilikom odlučivanja o ništavosti kupoprodajnih ugovora koji su pravnosnažnom sudskom odlukom oglašeni ništavim. Imajući u vidu da tuženi nisu primili bilo kakva novčana sredstva, to ne postoji njihova obaveza da u slučaju ništavosti ugovora ta sredstva vrate, kako su to pravilno zaključili nižestepeni sudovi. Tuženi se nisu neosnovano obogatili iznosom od 500.000 evra, koji je tužilac predao svedoku ŽŽ, jer nisu taj novac primili. Ostalim žalbenim navodima osporavaju se činjenice utvrđene u postupku, što ne predstavlja razlog za izjavljivanje revizije u smislu člana 407. stav 2. ZPP.
Sa iznetih razloga, saglasno odredbi člana 414. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Pošto troškovi sastava odgovora na reviziju nisu bili potrebni za vođenje ove parnice, u smislu člana 154. ZPP, to je sud zahtev drugotužene odbijen i odlučeno kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Branka Dražić, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
