U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević i Nadežde Vidić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., Republika ..., čiji je punomoćnik dr Slobodan Stojanović, advokat iz ..., protiv tuženih BB iz ..., čiji je punomoćnik Nemanja Jekić, advokat iz ..., VV iz ..., čiji je punomoćnik Ivan Savić, advokat iz ..., GG iz ..., čiji je punomoćnik Nemanja Jekić, advokat iz ... i DD iz ..., čiji je punomoćnik Nemanja Jekić, advokat iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 5232/23 od 25.10.2023. godine, u sednici održanoj 13.05.2026. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužilje, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 5232/23 od 25.10.2023. godine.

ODBIJAJU SE zahtevi tužilje i tuženih za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu P 5917/17 od 19.06.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se utvrdi da zaostavštinu pok. EE na ime bračne tekovine čini 1/2 imovine pok. ĐĐ, koja se sastoji od prava svojine na zemljištu na k.p. br. ... i ..., obe u KO Surčin, sa zgradom sa više etaža, sagrađenoj na k.p. br. ..., označenoj kućnim brojem .., u Ul. ... u Surčinu, te da se za taj deo redukuje testament pok. ĐĐ, proglašen 04.12.1996. godine i taj deo izdvoji iz zaostavštine pok. ĐĐ, kao neosnovan. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se utvrdi da zaostavštinu pok. EE, preminule ...1999. godine, čini i nužni deo od 1/6 zaostavštine pok. ĐĐ, preminulog ...1996. godine, te da se za taj deo redukuje testament ĐĐ, proglašen 04.12.1996. godine, kao neosnovan. Stavom trećim izreke, obavezana je tužilja da tuženima BB, GG i DD naknadi troškove postupka u iznosu od 570.712,50 dinara. Stavom četvrtim izreke, obavezana je tužilja da tuženom VV naknadi troškove postupka u iznosu od 335.250,00 dinara. Stavom petim izreke, oslobođen je tuženi VV troškova postupka u visini sudske takse za odgovor na tužbu.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 5232/23 od 25.10.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda, u stavu prvom, drugom, trećem i četvrtom izreke. Stavom drugim izreke, odbijeni su kao neosnovani zahtevi tužilje i tuženog VV za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi su dali odgovor na reviziju.

Ispitujući pravilnost pobijane odluke u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...10/23), Vrhovni sud je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Navodima revizije da je drugostepeni sud samo u skraćenom obimu ponovio navode prvostepene presude ne osvrnuvši se na navode i razloge žalbe i stranci nije data mogućnost da se na dokaze izjasni, ukazuje se na bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1., u vezi člana 2. stav 1. člana 5., 8. i 396. stav 1. ZPP, koji nisu osnovani. Naime, drugostepeni sud je ocenio žalbene navode i dao razloge za svoju ocenu, što čini neosnovanim ukazivanje na bitnu povredu postupka.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, na kome je zasnovana pobijana odluka, tužilja i tuženi BB su sestra i brat i deca pokojnih ĐĐ i EE, dok su tuženi VV, GG i DD, sinovi tuženog BB. Pok. ĐĐ i EE su za vreme trajanja braka od 1951. godine pa do smrti ĐĐ ...1996. godine, sticali imovinu, između ostalog i nepokretnosti u Surčinu, kat.parc. ... i .... Na delu kat.parc. ... sagradili su porodičnu stambenu zgradu sa više etaža, označena kućnim brojem .., u Ul. ... sa pomoćnim prostorijama, koja je u LN br. ... KO Surčin upisana kao vlasništvo pok. ĐĐ u udelu od 2/3 i tuženog BB u udelu od 1/3. Ovaj upis je izvršen na osnovu rešenja Četvrtog opštinskog suda u Beogradu Dn 1314/86 od 23.06.1986. godine, na osnovu ugovora o poklonu od 03.11.1980. godine, kojim je pok. ĐĐ, kao poklonodavac sklopio sa tuženim BB, kao poklonoprimcem. U vreme zaključenja ugovora o poklonu predmetna kuća je bila delimično izgrađena. ĐĐ je potom 15.03.1996. godine sačinio pisani testament pred svedocima, kojim je raspolagao svojom imovinom, tako što je unuku VV ostavio potkrovlje zgrade u Ul. ... u Surčinu, unuku GG sprat cele zgrade, sinu BB i unuku DD prizemlje i suteren cele zgrade, s tim da njegova supruga EE ima pravo doživotnog uživanja celog prizemlja i suterena, dok je kćerki, ovde tužilji AA ostavio dvorišnu zgradu i pravo korišćenja dvorišta svim naslednicima gde se navedeni objekti nalaze. Garažu i šupu u dvorištu testator je ostavio sinu BB. Porodica ĐĐ-EE se u nedovršenu kuću u Ul. ... u Surčinu uselila 1965. godine, a svi objekti su dovršeni za života ĐĐ i EE, odnosno do ...1996. godine, kada je preminuo ĐĐ. U ostavinskom postupku iza smrti pok. ĐĐ O br. 2318/96, na ročištu održanom 04.12.1996. godine, proglašeno je pismeno zaveštanje pok. ĐĐ pred svedocima od 15.03.1996. godine. Navedeno zaveštanje su priznali tuženi BB i EE i to kako po formi, tako i po sadržini, s tim da je EE istakla zahtev za redukciju zaveštanja u visini njenog nužnog naslednog dela, zbog čega je upućena na parnicu, s tim da parnicu nije pokrenula, dok je tužilja osporila punovažnost zaveštanja, pa je upućena na parnicu radi utvrđenja ništavosti zavešanja. Tužilja je podnela tužbu P 3819/98, koji postupak je pravnosnažno okončan donošenjem rešenja kojim se tužba smatra povučenom. EE je preminula ...1999. godine i nakon njene smrti iniciran je postupak raspravljanja zaostavštine O 1603/15, u kom predmetu je 03.04.2017. godine doneto rešenje kojim je prekinut ostavinski postupak raspravljanja zaostavštine i tužilja upućena na parnični postupak protiv tuženog BB, radi dokazivanja da zaostavštinu pok. EE predstavlja 1/2 imovine pok. ĐĐ na ime sticanja u braku, na osnovu kog rešenja je iniciran predmetni postupak. Postupak raspravljanja zaostavštine iza smrti pok. ĐĐ još nije okončan, već je u prekidu. Tužilja i tuženi BB su 07.05.2002. godine zaključili vansudsko poravnanje O br. 5017/2002 kojim su uređeni međusobni odnosi u deobi zajedničke imovine – kuće u Ul. ... u Surčinu, sa konstatacijom da se nevedena nepokretnost može prodati, te da ovde tužilji AA pripadne iznos od 30.000 evra, ali do realizacije vansudskog poravnanja nije došlo.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev na osnovu odredaba člana 58, 59 i 60 Zakona o nasleđivanju.

Po oceni Vrhovnog suda, nižestepene odluke su zasnovane na pravilnoj primeni materijalnog prava, sa datim razlozima koju prihvata i ovaj sud.

Odredbom člana 58. stav 1. Zakona o nasleđivanju, predviđeno je da ako je nužni deo povređen zaveštanjem, isplata novčane protivvrednosti može se zahtevati u roku od tri godine od dana proglašenja zaveštanja, a stavom 2., da ako je nužni deo povređen i poklonima, dopuna novčane protivvrednosti može se zahtevati u roku od tri godine od smrti ostavioca. Članom 59. stav 1. istog Zakona, predviđeno je da se smanjenje zaveštajnih raspolaganja može zahtevati u roku od tri godine od dana proglašenja, a stavom 2., da se vraćanje poklona može zahtevati u roku od tri godine od smrti ostavioca. Članom 60. stav 1. i 2. Zakona o nasleđivanju, propisano je da isplatu novčane protivvrednosti, odnosno smanjenje zaveštajnih raspolaganja, vraćanje poklona mogu zahtevati nužni naslednici, a ako ostaviočev potomak ili usvojenik koji nije zahtevao nužni deo umre pre isteka roka za postavljanje zahteva, to pravo pripada njegovim naslednicima, u roku od šest meseci od njegove smrti.

Neosnovano se navodima revizije osporava pravilnost primene materijalnog prava.

U ostavinskom postupku iza pok. ĐĐ O br. 2318/96, sada pok. EE je priznala punovažnost testamenta svog supruga ĐĐ od 15.03.1996. godine po formi i po sadržini i na taj način se kao nosilac zajedničke svojine na nepokretnosti saglasila sa raspolaganjem svog supruga, zbog čega je neosnovan tužbeni zahtev da se utvrdi da zaostavštinu pok. EE na ime bračne tekovine čini 1/2 imovine ĐĐ i da se za taj deo redukuje testament pok. ĐĐ. Tužbu za smanjenje testamentalnog raspolaganja EE nije podnela u roku predviđenom članom 59. stav 1. Zakona o nasleđivanju, zbog čega je neosnovan i tužbeni zahtev za utvrđenje da zaostavštinu pok. EE čini nužni deo od 1/6 zaostavštine pok. ĐĐ i da se za taj deo redukuje testament ĐĐ. Osim toga, pravo na nužni deo je lično pravo i gasi se smrću naslednika. EE za života se nije koristila ovim pravom podnošenjem tužbe u odnosu na utvrđivanje njenog nužnog naslednog dela i ne mogu se prihvatiti revizijski navodi kojima se osporava zaključak nižestepenih sudova u pogledu osnovanosti prvog tužbenog zahteva za utvrđenje da zaostavštinu pok. EE i njene bračne tekovine čini 1/2 pok. ĐĐ, te da se za taj deo redukuje testament pok. ĐĐ, kod navedenog da se EE, kao nosilac zajedničke svojine na nepokretnosti stečenoj u toku braka, saglasila sa raspolaganjem zajedničke svojine na način koji je učinjen testamentom od strane njenog supruga ĐĐ. EE je bila učesnik ostavinskog postupka koji se vodio iza smrti njenog supruga ĐĐ, bila je upoznata sa postojanjem testamenta i njegovom sadržinom, testament nije osporila ni po formi ni po sadržini i saglasila se sa raspolaganjem i svog dela zajedničke imovine kroz navedeni testament. Revizijski navodi da je u nižestepenim presudama pogrešno navedeno da se radi o priznanju zaveštanja i da je dat od strane bolesne i neuke starice predstavlja osporavanje činjeničnog stanja u odnosu na postojanje saglasnosti EE da se raspolaže njenim delom zajedničke svojine na navedenoj nepokretnosti.

Iz navedenih razloga, a na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Zahtev tužilje za naknadu troškova revizijskog postupka je odbijen, jer tužilja nije uspela u postupku po reviziji, a zahtevi tuženih za naknadu troškova na ime sastava odgovora na reviziju je odbijen, jer navedeni troškovi nisu bili potrebni radi odlučivanja u postupku po reviziji.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković