Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac i tuženi su blagovremeno izjavili reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, tužilac pobijajući je u stavu drugom izreke, tuženi pobijajući je u stavovima prvom, trećem i četvrtom izreke.

Tužilac je podneo odgovor na reviziju tuženog, ne zahtevajući opredeljeno naknadu za troškove njenog sastava.

Vrhovni sud je odlučujući o reviziji tužioca, u smislu odredbe člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2 Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20 i 10/23 – drugi zakon) i reviziji tuženog, u smislu člana 408. ZPP, našao da revizije nisu osnovane.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom tužioca se ne ukazuje na druge povrede postupka zbog kojih se ona može izjaviti, primenom člana 407. stav 1. ZPP. Suprotno navodima revizije tuženog, drugostepeni sud nije učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP, kao revizijski razlog iz člana 407. stav 1. tačka 3. istog zakona, jer je u postupku odlučivanja o žalbi tuženog izjavljenoj na prvostepenu presudu, pravilno primenio odredbe člana 386. stav 1. i člana 396. stav 1. ZPP, ispitujući prvostepenu presudu u onom delu u kome se pobija žalbom i ocenjujući u obrazloženju presude bitne žalbene navode, koji se ponavljaju i u reviziji. Ukazivanje na povredu postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, ne predstavlja bitnu povredu zbog koje se revizija može izjaviti, primenom člana 407. stav 1. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac ima završenu osnovnu školu, tuženim je 01.03.2008. godine zaključio ugovor o radu i zasnovao radni odnos na neodređeno vreme za obavljanje poslova ... . Aneksom ugovora o radu od 11.06.2014. godine i Aneksom broj 2 ugovora o radu od 03.11.2014. godine, a na osnovu novog Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova i radnih zadataka od 25.05.2014. godine, tužilac je premešten na poslove čuvara na Zapadnoj kapiji Parka prirode. Rešenjem od 22.01.2015. godine, tužiocu je otkazan ugovor o radu, jer je usled ekonomskih i organizacionih promena prestala potreba za obavljanjem poslova na koje je tužilac bio raspoređen, te mu radni odnos prestaje 22.01.2015. godine. U obrazloženju rešenja je navedeno da je, usled smanjenog obima posla i promene organizacije rada kod tuženog, došlo do prestanka potrebe za obavljanjem poslova na koje je tužilac bio raspoređen, kao i da se tužiocu nije mogao obezbediti premeštaj na druge poslove, premeštaj kod drugog poslodavca ili prekvalifikacija za obavljanje drugih poslova, uz napomenu da je tužiocu radni odnos prestao isključivo na osnovu navedenih činjenica i da je tužilac svoj posao obavljao savesno, korektno i profesionalno. Tuženi je isplatio tužiocu otpremninu 21.01.2015. odine. Tuženi nije imao obavezu da donese Program rešavanja viška zaposlenih.

Utvrđeno je da je Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova kod tuženog od 25.05.2014. godine za radno mesto koje je obavljao tužilac (od 11.06.2014. godine) „čuvar prirode na Zapadnoj kapiji“, članom 30. predviđeno 8 izvršilaca, sa uslovom srednja stručna sprema (4. ili 3. stepen), 1 godina radnog iskustva i položen vozački ispit „B“ kategorije. Tuženi je 31.12.2014. godine doneo Izmene i dopune Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji kojim su sva radna mesta sistematizovana u pet celina, između ostalog, u službi nadzora je sistematizovano radno mesto „čuvar prirode na Zapadnoj kapiji Parka prirode“, za koje je predviđeno 8 izvršilaca, koje radno mesto prema opisu poslova odgovara opisu poslova tužioca. Takođe je utvrđeno da Izmenama i dopunama Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji koji je tuženi doneo 31.12.2014. godine nije promenjen opis poslova radnog mesta tužioca - čuvar prirode na Zapadnoj kapiji u odnosu na opis poslova sadržan u Pravilniku o organizaciji i sistamatizaciji poslova od 31.12.2014. godine.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev, poništio rešenje tuženog od 22.01.2015. godine, s obzirom da je tuženi tužiocu otkazao ugovor o radu za poslove „čuvar prirode na Zapadnoj kapiji Parka prirode“, pravilno zaključivši da je tuženi tužioca proglasio viškom, bez primene kriterijuma, nalazeći da tuženi u smislu pravila o teretu dokazivanja nije dokazao da li je bilo mogućnosti za raspoređivanje tužioca na eventualno neko drugo radno mesto u okviru njegove stručne spreme. Kod činjenice da tuženi nije u potpunosti sproveo postupak radi utvrđivanja viška zaposlenih u skladu sa odredbom članova 153.-160. Zakona o radu, te činjenice da nije došlo do ukidanja radnog mesta niti do smanjenja broja izvršilaca za radno mesto na kome je radio tužilac, budući da je i Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova kod tuženog od 25.05.2014. godine, kao i Izmenama i dopunama Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji koji je tuženi doneo 31.12.2014. godine u službi nadzora je sistematizovano radno mesto „čuvar prirode na Zapadnoj kapiji Parka prirode“, za koje je predviđeno 8 izvršilaca, kao i da nije promenjen opis poslova radnog mesta tužioca, zbog čega je ocenio da je predmetno rešenje o otkazu ugovora o radu nezakonito u smislu odredbe člana 179. stav 5. tačka 1 Zakona o radu, a tuženog obavezao da tužioca vrati na rad u smislu odredbe člana 191. stav 1. istog zakona.

Drugostepeni sud je prihvatio iznetu pravnu argumentaciju prvostepenog suda u delu tužbenog zahteva kojim je tužilac tražio da se poništi rešenje tuženog od 22.01.2015. godine i kojim je tuženi obavezan da tužioca vrati na rad i rasporedi na poslove i radne zadatke koji odgovaraju njegovoj stručnoj spremi i da mu prizna sva prava iz radnog odnosa. Dodatna argumentacija drugostepenog suda je da u osporenom rešenju o otkazu ugovora o radu nisu navedeni razlozi koji se tiču stručne spreme tužioca, odnosno da mu je otkazan ugovor o radu, jer ne ispunjava uslove predviđene za rad na određenom radnom mestu, već je u obrazloženju rešenja navedeno da je usled smanjenog obima posla i promene organizacije rada kod tuženog došlo do prestanka potrebe za obavljanjem poslova na koje je tužilac bio raspoređen. Međutim, drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu u delu tužbenog zahteva kojim je tužilac tražio naknadu štete, nalazeći da tužilac do zaključenja glavne rasprave nije opredelio visinu postavljenog tužbenog zahteva za naknadu štete zbog nezakonitog prestanka radnog odnosa, niti je u smislu pravila o teretu dokazivanja predložio dokaze u tom smislu, zbog čega je odbio tužbeni zahtev.

Po oceni Vrhovnog suda, odluka nižestepenih sudova zasnovana je na pravilnoj primeni materijalnog prava.

Odredbom člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, broj 24/05, ... 74/2014), propisano je da zaposlenom može da prestane radni odnos ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca i to: ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla. Članom 185. stav 1. istog zakona propisano je da ugovor o radu otkazuje se rešenjem, u pismenom obliku, i obavezno sadrži obrazloženje i pouku o pravnom leku.

Odredbom člana 191. istog zakona propisano je da ako sud u toku postupka utvrdi da je zaposlenom prestao radni odnos bez pravnog osnova, na zahtev zaposlenog, odlučiće da se zaposleni vrati na rad, da mu se isplati naknada štete i uplate pripadajući doprinosi za obavezno socijalno osiguranje za period u kome zaposleni nije radio (stav 1), da naknada štete iz stava 1. ovog člana utvrđuje se u visini izgubljene zarade koja u sebi sadrži pripadajući porez i doprinose u skladu sa zakonom, u koju ne ulazi naknada za ishranu u toku rada, regres za korišćenje godišnjeg odmora, bonusi, nagrade i druga primanja po osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslodavca (stav 2), da naknada štete iz stava 1. ovog člana isplaćuje se zaposlenom u visini izgubljene zarade, koja je umanjena za iznos poreza i doprinosa koji se obračunavaju po osnovu zarade u skladu sa zakonom (stav 3).

Saglasno navedenom, zakon razlikuje dve situacije, jednu kada zbog nastalih promena dođe do ukidanja određenih službi ili radnih mesta i prestanka potrebe za obavljanjem određenog posla ili kada dođe do smanjenja obima posla i time do smanjenog broja izvršilaca na određenim poslovima. U drugom slučaju potrebno je da se izvrši izbor zaposlenih koji su višak i za čijim radom prestaje potreba. Kada se određeni poslovi obavljaju od strane više izvršilaca u skladu sa postojećom sistematizacijom, smanjenje njihovog broja novom sistematizacijom i utvrđivanje viška zaposlenih odnosno određivanje zaposlenog kome radni odnos prestaje mora da bude izvršeno na osnovu određenog kriterijuma koji isključuje svaku proizvoljnost, voluntarizam i diskriminaciju. Za postojanje i opravdanost ovog zakonskog razloga prestanka radnog odnosa i otkaza ugovora o radu zaposlenom od strane i na inicijativu poslodavca mora da postoje stvarne i objektivne okolnosti, odnosno poslodavac nema diskreciono pravo da bez određenog kriterijuma sam odluči koji zaposleni predstavljaju višak, već naprotiv, određivanje lica koja predstavljaju višak od više izvršilaca na istom radnom mestu, bez primene kriterijuma, takvu odluku čini nezakonitom.

Odlučujući o reviziji tuženog, po oceni Vrhovnog suda, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su ocenili da je tuženi povredio proceduru prilikom donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu tužiocu, usled organizacionih i ekonomskih promena kod tuženog. U konkretnom slučaju, Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova kod tuženog od 25.05.2014. godine, predviđeno je 8 izvršilaca, a takođe i Izmenama i dopunama Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji koji je tuženi doneo 31.12.2014. godine u službi nadzora je sistematizovano radno mesto „čuvar prirode na Zapadnoj kapiji Parka prirode“ i predviđeno je 8 izvršilaca, kao i to da nije promenjen opis poslova radnog mesta tužioca, dakle nije ukinuto radno mesto, niti je smanjen broj izvršilaca u službi nadzora na radnom mestu „čuvar prirode na Zapadnoj kapiji Parka prirode“ na koje je tužilac bio raspoređen i koje poslove je obavljao. Stoga su pravilno zaključili nižestepeni sudovi da tuženi nije mogao tužiocu da otkaže ugovor o radu iz razloga smanjenog obima posla i promene organizacije rada kod tuženog, budući da kod tuženog nisu nastupile tehnološke, ekonomske ili organizacione promene zbog kojih je prestala potreba za obavljanjem određenog posla, niti je došlo do smanjenja obima posla, zbog kojih je tužiocu otkazan ugovor o radu. Takođe, s obzirom na činjenicu da je na tim poslovima bilo više izvršilaca, tuženi morao da primeni kriterijume, a u konkretnom slučaju tuženi je tužioca proglasio viškom, bez primene kriterijuma. Drugačije postupanje, odnosno otkaz po diskrecionom ovlašćenju poslodavca, bez navođenja kriterijuma koji su primenjeni i na osnovu kojih je utvrđeno ko od više zaposlenih predstavlja višak, takvo rešenje čini nezakonitim.

Imajući u vidu navedeno, Vrhovni sud nalazi da su nižestepeni sudovi, pravilnom primenom materijalnog prava usvojili tužbeni zahtev i poništili rešenje tuženog od 22.01.2015. godine, kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu, a u skladu sa odredbom člana 191. stav 1. Zakona o radu usvojili zahtev tužioca za vraćanje na rad. Stoga su neosnovani navodi revizije tuženog o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Neosnovani su navodi revizije tužioca, kojim se ukazuje da tužilac nije u tužbi mogao postaviti konkretan zahtev za izgubljenu zaradu, jer nije mogao unapred znati kada će biti vraćen na rad i pružiti sudu dokaz o visini tako izgubljene zarade. Naime, po oceni Vrhovnog suda pravilan zaključak drugostepenog suda da, kod činjenice da tužilac do zaključenja glavne rasprave nije opredelio visinu postavljenog tužbenog zahteva za naknadu štete zbog nezakonitog prestanka radnog odnosa, niti je u smislu pravila o teretu dokazivanja predložio dokaze u tom smislu pravilno je drugostepeni sud preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev tužioca u delu za naknadu štete.

Odluka o troškovima postupka doneta je na osnovu člana 165. stav 2. u vezi članova 153. stav 1. i 154. stav 2. ZPP.

Na osnovu iznetog, primenom člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Mirjana Andrijašević, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković