Istom presudom okrivljeni je obavezan da sudu na ime paušala plati iznos od 8.000,00 dinara u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude.

Presudom Višeg suda u Beogradu Kž1 52/14 od 02.03.2014. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog B.P., adv. M.B, a presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu 22K 7038/13 od 02.10.2013. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda branilac okrivljenog B.P., adv. M.B. podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. u vezi člana 438. stav 2. tačka 1. i člana 438. stav 1. tačka 2. Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, i preinači prvostepenu i drugostepenu presudu tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe ili pak u celini ukine prvostepenu i drugostepenu odluku i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog B.P, adv. M.B., u smislu člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku dostavljen je Republičkom javnom tužiocu, nakon čega je Vrhovni kasacioni sud odlučio da u smislu člana 488. stav 2. Zakonika o krivičnom postupku, o sednici ne obavesti javnog tužioca i branioca okrivljenog, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća održanoj u smislu člana 490. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu uz primenu člana 604. ZKP (''Službeni glasnik RS'' broj 72/11 od 28.09.2011. godine), u odnosu na radnje u postupku preduzete pre početka primene novog Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 45/13) našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je osnovan.

Branilac okrivljenog B.P., u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je prvostepena presuda zasnovana na dokazu na kome se ne može zasnivati to jest na potvrdi o oduzimanju predmeta od okrivljenog broj Ku 1348/12 od 31.01.2012.godine, pa je ista doneta uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP, a koju povredu drugostepeni sud nije otklonio već je žalbu branioca okrivljenog odbio kao neosnovanu.

Izneti navodi u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog su po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, osnovani.

Ovo stoga što je izrekom prvostepene presude utvrđeno da je jedan okvir za pištolj crne boje sa osam komada metaka, kalibra 9 milimetara, koji predmeti su prema spornoj potvrdi oduzeti od okrivljenog, pronađeni na prvom spratu porodične kuće u B., prilikom obavljanja pretresa te kuće od strane ovlašćenih službenih lica MUP-a RS, što znači da je navedena potvrda o oduzetim predmetima rezultat obavljenog pretresa kuće.

Odredbom člana 18. stav 2. ZKP („Službeni glasnik RS“ broj 58/04...76/2010), koji je važio u vreme preduzimanja radnji propisano je da sudske odluke se ne mogu zasnivati na dokazima koji su sami po sebi ili prema načinu pribavljanja u suprotnosti sa Ustavom ili potvrđenim međunarodnim ugovorom, ili su ovim zakonikom ili drugim zakonom izričito zabranjeni.

Kako je navedena potvrda proistekla iz pretresa stana (kuće) to zakonitost tog dokaza zavisi od zakonitosti pretresa i ukoliko je pretres nezakonit, tada i potvrda o oduzetim predmetima pronađenih tim pretresom, po načinu pribavljanja nije zakonit dokaz.

U konkretnom slučaju u spisima predmeta nema naredbe suda za pretresanje (član 78. ZKP), niti iz potvrde proizilazi da su ovlašćena službena lica MUP-a RS postupala u smislu člana 81. ZKP i obavila pretres bez naredbe suda, već je označeno da su postupali na osnovu člana 82. ZKP, a po kom osnovu ovlašćena službena lica mogu oduzeti predmete koji se po krivičnom zakonu mogu oduzeti ili koji mogu poslužiti kao dokaz u krivičnom postupku kada postupaju po čl. 225. i 238. ZKP. Međutim, u potvrdi nije označeno da su postupali u smislu člana 225. st. 1. i 2. ZKP, a u spisima predmeta nema ni zapisnika ili službene beleške o pretresanju po odredbi člana 225. ZKP, a što je obavezno prema stavu 2. navedenog člana. Isto tako ovlašćena službena lica nisu postupala ni po odredbi člana 238. ZKP, jer takvo postupanje nije označeno u navedenoj potvrdi niti o takvom postupanju u spisima predmeta postoji obaveštenje u smislu st. 4. navedene zakonske odredbe.

Dakle, kako je prvostepenom presudom utvrđeno da su predmeti nađeni a potom oduzeti prilikom pretresa stana u kome živi okrivljeni, a taj pretres nije obavljen u skladu ni sa jednom zakonskom odredbom koja propisuje zakonito pretresanje (član 78, 79, 80. i 81. ZKP), a nije postupljeno ni po odredbama člana 225. i 238. ZKP, to je po načinu pribavljanja, potvrda o privremeno oduzetim predmetima, nezakonit dokaz u smislu člana 18. stav 2. ZKP na kome se sudske odluke ne mogu zasnivati.

Kako je osuđujuća presuda uglavnom i zasnovana na tom dokazu to su osnovani navodi zahteva da je pobijanim pravnosnažnim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP.

U ponovnom postupku prvostepeni sud će izvesti dokaze u cilju proveravanja zakonitosti izvršenog pretresa i utvrditi tako način pribavljanja potvrde o privremeno oduzetim predmetima, a zatim postupiti u skladu sa odredbama ZKP u pogledu tih dokaza i nakon ponovne ocene izvedenih dokaza doneti zakonitu presudu.

Sa iznetih razloga, a na osnovu člana 492. stav 1. tačka 1. ZKP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...45/13), Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                           Predsednik veća-sudija

Mila Ristić,s.r.                                                                                     Nevenka Važić,s.r.