Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog S.D. – advokat D.J., na osnovu člana 485.stav 1. tačka 1. ZKP, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7. sada važećeg ZKP (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11 ... 45/13) odnosno iz člana 368. stav 1. tačka 5. ZKP koji se primenjivao u vreme donošenja pobijanih presuda (''Službeni glasnik RS'', br. 58/2004 ... 76/10) sa predlogom da se pobijane presude ukinu i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje. Istovremeno je predložio da se u smislu odredbe člana 488. stav 3. ZKP odredi da se izvršenje pravnosnažne presude Osnovnog suda u Prokuplju K br.213/13 od 26.09.2013. godine, odloži.

Nakon što je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u smislu odredbe člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku dostavljen javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća u smislu odredbe člana 488. stav 2. Zakonika o krivičnom postupku, o kojoj nije obavestio javnog tužioca i branioca okrivljenog, obzirom da veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je, nakon razmatranja spisa predmeta i presuda protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan.

Neosnovano se zahtevom branioca okrivljenog S.D. ukazuje da su pobijanim presudama učinjene bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7. sada važećeg Zakonika o krivičnom postupku, odnosno iz člana 368. stav 1. tačka 5. Zakonika o krivičnom postupku koji se primenjivao u vreme donošenja pobijanih presuda i u vezi sa tim ističe da su i prvostepeni i drugostepeni sud učinili povredu odredaba u pogledu postojanja optužbe ovlašćenog tužioca.

Odredbom člana 604. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11 ... 45/13), koji se primenjuje od 01.10.2013. godine, propisano je da će se zakonitost radnji preduzetih pre početka primene ovog zakonika, ocenjivati po odredbama ranije važećeg Zakonika o krivičnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 58/04 ... 76/2010), te je Vrhovni kasacioni sud pobijane presude i ocenio po odredbama ranije važećeg Zakonika o krivičnom postupku.

Pozivajući se na povredu odredaba člana 368. stav 1. tačka 5. ZKP (''Službeni glasnik RS'', br. 58/04 ... 76/2010), u pogledu postojanja optužbe ovlašćenog tužioca, branilac okrivljenog navodi da se, obzirom na visinu iznosa protivpravne imovinske koristi koju je okrivljeni oduzeo kritičnom prilikom (5.200,00 dinara), u konkretnom slučaju ne radi o krivičnom delu teške krađe iz člana 204. stav 1. tačka 1. KZ, zbog kojeg je oglašen krivim, već o krivičnom delu sitnom delu krađe iz člana 210. KZ, za koje delo je ovlašćeni tužilac privatni tužilac, a ne i javni tužilac.

S tim u vezi, u zahtevu se ističe da je u izreci prvostepene presude navedeno da je okrivljeni kritičnom prilikom obijanjem i provaljivanjem zatvorenih prostorija oduzeo 5.200,00 dinara, pri čemu nije navedeno da je išao za tim da ostvari imovinsku korist u iznosu većem od 15.000,00 dinara (što bi upućivalo na krivično delo teške krađe), te da zbog ovog propusta izreka prvostepene presude ne sadrži umišljaj okrivljenog koji je potreban da bi se predmetno krivično delo pravno kvalifikovalo kao krivično delo teške krađe iz člana 204. stav 1. tačka 1. KZ, zbog kojeg je oglašen krivim.

Međutim, napred izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, ne mogu se prihvatiti kao osnovani.

Ovo stoga što iz izreke prvostepene presude jasno proizilazi da je okrivljeni u nameri pribavljanja protivpravne imovinske koristi iz kase koja se nalazila na pultu oštećenog - vlasnika prodavnice STR S.N. u P., nakon što je obio bravu na ulaznim vratima i ušao u prostorije objekta, prisvojio sav novac od pazara u većim apoenima, te se dakle iz izreke nesumnjivo zaključuje da je okrivljeni oduzeo sav novac koji se nalazio u kasi i koji je on pronašao kritičnom prilikom.

Odredbom člana 210. stav 2. KZ, propisano je da se krađa, utaja i prevara smatraju sitnom, ako vrednost ukradene ili utajene stvari, odnosno šteta prouzrokovana prevarom ne prelazi iznos od 15.000,00 dinara, a učinilac je išao sa tim da pribavi malu imovinsku korist, odnosno da prouzrokuje malu štetu.

Prema tome, da bi se radnje okrivljenog mogle kvalifikovati kao krivično delo sitne krađe iz člana 210. KZ, u izreci presude bi moralo biti navedeno da je učinilac postupao sa namerom da pribavi sebi malu imovinsku korist. Kako je u izreci prvostepene presude jasno navedeno da je okrivljeni S.D. kritičnom prilikom oduzeo tuđe pokretne stvari u nameri da njihovim prisvajanjem pribavi sebi protivpravnu imovinsku korist i iz kase koja se nalazila na pultu prisvojio sav novac u većim apoenima od pazara, iz čega proizlazi da očigledno nije išao za tim da pribavi sebi malu imovinsku korist, već mu je umišljaj bio usmeren da oduzme sav novac u većim apoenima koji nađe u kasi, to se iz izreke prvostepene presude, a suprotno navodima iznetim u zahtevu, jasno da zaključiti da se u konkretnom slučaju radi o krivičnom delu teške krađe iz člana 204. stav 1. tačka 1. KZ, zbog kojeg je okrivljeni i oglašen krivim, a ne o krivičnom delu sitne krađe iz člana 210. KZ, kako se to neosnovano ističe u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog.

Odredbom člana 19. stav 2. ZKP (''Službeni glasnik RS'', br. 58/2004... 76/10), koji se primenjivao u vreme donošenja pobijanih presuda, te odredbom člana 5. stav 1. novog ZKP (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11 ... 45/13), propisano je da je za krivična dela za koja se goni po službenoj dužnosti, ovlašćeni tužilac – javni tužilac.

Kako se u konkretnom slučaju očigledno radi o krivičnom delu teške krađe iz člana 204. stav 1. tačka 1. KZ, koje se prema odredbama krivičnog zakonika goni po službenoj dužnosti, te za koje je ovlašćeni tužilac javni tužilac, to su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti – da su pobijanim presudama učinjene bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 1. tačka 5. ranije važećeg ZKP, odnosno iz člana 438. stav 1. tačka 7. novog ZKP, u pogledu postojanja optužbe ovlašćenog tužioca, ocenjeni neosnovanim.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11 ... 45/13), doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                            Nevenka Važić, s.r.