Presudom Apelacionog suda u Nišu 20Kž1 2777/13 od 29.01.2014. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog P.I., a presuda Osnovnog suda u Vranju K br. 1002/12 od 13.05.2013. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podnela je branilac okrivljenog P.I., adv. R.F., zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1. i stav 4. ZKP-a, te povrede Ustavom zajemčenog prava na pravično suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. stav 1. Ustava Republike Srbije, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud zahtev usvoji, preinači obe nižestepene presude i okrivljenog oslobodi od optužbe ili pak da iste ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje. Takođe, predlaže da troškovi odbrane okrivljenog od strane izabranog branioca kao i troškovi na ime pisanja zahteva za zaštitu zakonitosti, padnu na teret budžetskih sredstava Republike Srbije, prema važećoj Advokatskoj Tarifi u momentu presuđenja.

Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća razmotrio spise predmeta, sa zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog P.I., pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.

Odredbom člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP-a propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, a stavom 4. navedenog člana predviđeni su uslovi pod kojima okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, a to je učinjeno pre svega taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i apelacionim sudom.

Po stavu Vrhovnog kasacionog suda, odredbom člana 485. stav 4. ZKP-a, dakle, ograničeni su razlozi zbog kojih okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pa sledstveno tome okrivljeni na osnovu člana 485. stav 1. tačka 1. i stav 4. ZKP-a može, preko branioca, podneti zahtev za zaštitu zakonitosti samo zbog povreda tog zakonika, propisanih u članu 74, članu 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), članu 439. tačka 1) do 3) i članu 441. stav 3. i 4. ZKP-a, učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim sudom.

Iako branilac okrivljenog zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1. i stav 4. ZKP-a, pri čemu ne opredeljuje konkretno ni jednu povredu zakona u smislu stava 4. člana 485. ZKP-a, iz obrazloženja zahteva i navoda da je izreka presude nerazumljiva, protivrečna sama sebi i razlozima presude, da presuda nema razloge o odlučnim činjenicama, da su dati razlozi potpuno nejasni i u znatnoj meri protivrečni a da o odlučnim činjenicama postoji znatna protivrečnost između onoga što se navodi u razlozima presude o sadržini isprava i zapisnika o iskazima datim u postupku i samih tih isprava i zapisnika, proizilazi da branilac ukazuje na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11. i stav 2. tačka 2. ZKP-a, dok iz navoda o pogrešnoj oceni iskaza svedoka - očevidaca kritičnog događaja, oštećenog, te nalaza i mišljenja veštaka saobraćajne struke, na osnovu kojih je utvrđena odlučna činjenica da je okrivljeni izvršilac predmetnih krivičnih dela, ukazuje se na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje u pravnosnažnim presudama, koje kao i napred navedene bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11. i stav 2. tačka 2. ZKP-a nisu predviđene kao dozvoljen zakonski osnov za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog odnosno njegovog branioca, u smislu člana 485. stav 4. ZKP-a, pa je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog ocenio nedozvoljenim.

Nadalje, prema odredbi člana 485. stav 1. tačka 3. ZKP-a, zahtev za zaštitu zakonitosti može se podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređeno ili uskraćeno ljudsko pravo i sloboda okrivljenog ili drugog učesnika u postupku koje je zajemčeno Ustavom ili Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima, a to je utvrđeno odlukom Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

Odredbom člana 484. ZKP-a propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za podnošenje (član 485. stav 1), a u slučaju iz člana 485. stav 1. tačka 2. i 3. ovog Zakonika mora se dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

Odredbom člana 487. stav 1. tačka 3. propisano je da će Vrhovni kasacioni sud u sednici veća rešenjem odbaciti zahtev za zaštitu zakonitosti ako nema propisani sadržaj (član 484).

Kako je branilac okrivljenog podneo zahtev za zaštitu zakonitosti i zbog povrede ustavom zajemčenog prava na pravično suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. stav 1. Ustava Republike Srbije, što bi ukazivalo na odredbu člana 485. stav 1. tačka 3. ZKP-a kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti uz koji nije ni dostavio odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava kojom su utvrđene ove povrede ljudskih prava i sloboda okrivljenog, to podneti zahtev nema propisani sadržaj, zbog čega je i u tom delu na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 3. u vezi člana 484. ZKP-a, odbačen.

S`toga je Vrhovni kasacioni sud sa iznetih razloga a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2. u vezi člana 485. stav 4. ZKP-a i člana 487. stav 1. tačka 3. u vezi člana 484. ZKP-a, odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik,                                                                      Predsednik veća-sudija,

Zorica Stojković, s.r.                                                                      Nevenka Važić, s.r.