Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 644/14 od 12.06.2014. godine, usvojena je žalba oštećenog M.S. i delimično usvojena žalba branioca okrivljenog E.Č. i M.L. i preinačena presuda Višeg suda u Kraljevu K 91/13 od 05.02.2014. godine samo u delu odluke o krivičnoj sankciji – meri bezbednosti oduzimanja predmeta i odluke o imovinskopravnom zahtevu, tako što je Apelacioni sud otklonio izrečenu meru bezbednosti oduzimanja predmeta iz člana 87. KZ koja se odnosi na oduzimanje putničkog vozila marke ... tip... registarskih oznaka ..., te se ovo vozilo ima vratiti okrivljenom M.L., a oštećeni M.S. upućen je na parnicu radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva, shodno odredbi člana 258. stav 4. Zakonika o krivičnom postupku, dok su žalbe Višeg javnog tužioca u Kraljevu, branioca okrivljenog K.DŽ. i u ostalom delu žalbe branilaca okrivljenih M.L. i E.Č. odbijene kao neosnovane a prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Istom presudom obavezan je okrivljeni K.DŽ. i okrivljeni M.L. da plate sudu troškove krivičnog postupka nastale pred drugostepenim sudom i to K.DŽ. u novčanom iznosu od 43.125,00 dinara u roku od 15 dana pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda branilac okrivljenog K.DŽ., adv. N.K., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti, shodno članu 483. stav 1. i stav 3. Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog K.DŽ., adv. N.K., u smislu člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku dostavljen je Republičkom javnom tužiocu, nakon čega je Vrhovni kasacioni sud održao sednicu veća, o kojoj u smislu člana 488. stav 2. Zakonika o krivičnom postupku nije obavestio javnog tužioca i branioca okrivljenog, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća održanoj u smislu člana 490. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Branilac okrivljenog K.DŽ., adv. N.K. u zahtevu navodi da se prvostepena presuda zasniva na dokazu koji je izveden na glavnom pretresu i to na čitanju SMS poruka o komunikaciji optuženih, bez naredbe suda, a da se „uvid u sadržinu komunikacije može odrediti samo naredbom suda“, iz čega proizilazi da se zahtevom ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Suprotno iznetim navodima zahteva branioca okrivljenog, Vrhovni kasacioni sud nalazi da pobijanom presudom nije učinjena povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Ovo sa razloga što se u konkretnom slučaju radi o pregledu sadržaja mobilnih telefona – uvid u čitanje SMS poruka međusobno upućenih između okrivljenih, a ne o dokazu koji je pribavljen primenom člana 166. ZKP, to jest o tajnom nadzoru komunikacije, već se radi o uviđaju na pokretnoj stvari, pri čemu nije potrebna naredba suda za oduzimanje mobilnog telefona (predmeta čiji sadržaj predstavlja dokaz), već mora postojati odluka suda da se izvrši uvid u sadržaj telefona a što u konkretnom i postoji, jer je sud na glavnom pretresu odlučio da se taj uvid izvrši u SMS poruke mobilnog telefona.

Odredbom člana 16. stav 1. ZKP propisano je da se sudske odluke ne mogu zasnivati na dokazima koji su sami po sebi ili prema načinu pribavljanja u suprotnosti sa ustavom ili potvrđenim međunarodnim ugovorom.

Kako se u konkretnom slučaju ne radi o dokazu koji je pribavljen protivno članu 166. ZKP, već o zakonito sprovedenoj procesnoj radnji - uviđaju pokretnih stvari, to se neosnovano zahtevom branioca okrivljenog ukazuje da se prvostepena presuda zasniva na dokazu na kome se ne može zasnivati, to jest da je donošenjem iste učinjena povreda iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Na istu povredu odredaba krivičnog postupka branilac okrivljenog je ukazivao i u žalbi protiv prvostepene presude koje žalbene navode je drugostepeni sud pravilno ocenio kao neosnovane, pa se stoga neosnovano u zahtevu branioca okrivljenog ukazuje da je i drugostepeni sud učinio povredu iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Odredbom člana 484. Zakonika o krivičnom postupku propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP) okrivljeni preko svog branioca i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti i okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP.

Prema tome, obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP) podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.

U konkretnom slučaju, ostalim navodima zahteva branilac okrivljenog ukazuje da se u radnjama okrivljenog ne stiču svi elementi krivičnog dela za koje je optužen iz čega proizilazi da se samo formalno ukazuje na povredu iz člana 439. tačka 2) ZKP, ali se ne opredeljuje u čemu se ova povreda materijalne prirode sastoji, kao i da je prvostepena i drugostepena presuda nejasna i protivrečna sama sebi, iz čega proizilazi da se ukazuje na povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, što ne predstavlja razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenog i njegovog branioca.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev odbio kao neosnovan, a u ostalom delu na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP zahtev odbacio kao nedozvoljen i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Mila Ristić,s.r.                                                                                                            Nevenka Važić,s.r.