Vrhovni kasacioni sud je, u smislu člana 488. stav 1. ZKP-a, nakon dostavljanja primerka zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, održao sednicu veća, u smislu člana 490. ZKP-a, o kojoj nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo sednici veća nije neophodno i da nije od značaja za donošenje odluke, na kojoj sednici je razmotrio spise predmeta sa rešenjima protiv kojih je zahtev podnet, te je po oceni navoda i predloga u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti nije osnovan.

Zahtevom branioca okrivljenog se ukazuje na povredu odredbe člana 74. tačka 3) ZKP-a navodima da je okrivljenom J.S. rešenjem Osnovnog suda u Boru Kpp 7/15 od 07.03.2015. godine određen pritvor, a da mu je branilac po službenoj dužnosti postavljen rešenjem istog suda Su VIII-49-10/15 od 09.03.2015. godine, te da je od strane Osnovnog javnog tužioca u Boru i suda prilikom donošenja odluke o pritvoru propušteno da se okrivljenom postavi branilac po službenoj dužnosti prilikom njegovog saslušanja, a s`obzirom na činjenicu da je okrivljeni prethodno bio zadržan od strane OSL PU Bor, nezavisno od činjenice da li je o tome formalno doneto rešenje o zadržavanju jer postupanje policijskih službenika ukazuje da je prema okrivljenom bilo određeno policijsko zadržavanje.

Međutim, Vrhovni kasacioni sud ove navode u zahtevu ocenjuje kao neosnovane.

Naime, iz spisa predmeta proizlazi da su ovlašćena službena lica PU Bor 07.03.2015. godine u mestu Z., Opština Bor, na licu mesta u porodičnoj kući oštećenog i okrivljenog, postupali po prijavi oštećenog V.S.; da je okrivljeni J.S. u prisustvu OSL PU Bor uputio oštećenom ozbiljnu pretnju: „ako nastaviš tako da me provociraš ja ću te očistiti, bolje mi je u zatvoru nego ovde“, zbog čega je u skladu sa odredbom člana 291. stav 1. ZKP-a okrivljeni J.S. uhapšen 07.03.2015. godine u 15.15 časova od strane policije PU Bor i bez odlaganja sproveden nadležnom - Osnovnom javnom tužiocu u Boru, a zatim i sudiji za prethodni postupak Osnovnog suda u Boru - 07.03.2015. godine u 19.45 časova. Okrivljeni J.S. je nakon što je upoznat sa predlogom javnog tužioca da mu se odredi pritvor i svojim pravima iz člana 68. i člana 69. ZKP-a, odlučio da se brani sam, te mu je nakon iznete odbrane 07.03.2015. godine u 20.00 časova određen pritvor rešenjem Osnovnog suda u Boru Kpp 7/15 od 07.03.2015. godine i postavljen branilac po službenoj dužnosti rešenjem istog suda Su VIII-49-10/15 od 09.03.2015. godine.

Odredbom člana 68. stav 1. tačka 3) ZKP-a propisano je da okrivljeni ima pravo da se brani sam ili uz stručnu pomoć branioca u skladu sa odredbama ovog zakonika.

Kada je nakon hapšenja istoga dana, od strane policije, doveden kod Osnovnog javnog tužioca u Boru na saslušanje, okrivljeni je izjavio da ne želi da angažuje branioca, već da će se braniti sam, a predmet krivičnog postupka je krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ.

Okrivljeni J.S. je uhapšen na osnovu odredbe člana 291. ZKP-a kojom je propisano policijsko hapšenje i odmah sproveden nadležnom javnom tužiocu, odnosno sudiji za prethodni postupak. Kod činjenice da za predmetno krivično delo odbrana uz stručnu pomoć branioca nije obavezna, kao i da je okrivljeni saslušan pre donošenja rešenja o određivanju pritvora u smislu člana 212. stav 1. i stav 2. ZKP-a, koji ne propisuje obavezno prisustvo branioca prilikom sprovođenja ove procesne radnje, to nije povređeno pravo okrivljenog na odbranu i stručnu pomoć branioca iz člana 74. tačka 3) ZKP-a.

Istovetna je ocena ovog suda i kada je u pitanju postavljanje okrivljenom branioca po službenoj dužnosti, nakon određivanja pritvora. Naime, protiv rešenja o određivanju pritvora žalbu je izjavio upravo branilac okrivljenog postavljen po službenoj dužnosti, o kojoj je sud meritorno odlučio, što znači da je postavljeni branilac blagovremeno zaštitio prava i interese okrivljenog u ovoj fazi postupka.

Dakle, prema stanju u spisima predmeta postavljanjem branioca po službenoj dužnosti okrivljenom nakon određivanja pritvora nije učinjena istaknuta povreda zakona iz član 74. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku, kako se to neosnovano navodi u zahtevu branioca.

Navodima u zahtevu branioca okrivljenog da su pobijane odluke dugostepenog suda donete bez navođenja konkretnih činjenica i okolnosti iz kojih bi mogao da proizlazi zaključak suda o postojanju zakonskih osnova po kojima je okrivljenom J.S. određen pritvor ukazuje se na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje odnosno odredbu člana 440. ZKP-a, koja odredbom člana 485. stav 4. u vezi stava 1. ZKP-a nije predviđena kao razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca, te o tom delu zahteva Vrhovni kasacioni sud nije meritorno odlučivao.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredbe člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova, primenom člana 491. stav 1. ZKP-a, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                Predsednik veća-sudija,

Olgica Kozlov,s.r.                                                                                      Dragiša Đorđević,s.r.