Protiv navedene pravnosnažne presude Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 2171/13 od 24.09.2013. godine, na osnovu člana 482. ZKP, Republički javni tužilac podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti Ktz 1198/13 od 26.06.2015. godine, zbog povrede krivičnog zakona - člana 369. tačka 2. ZKP („Službeni list SRJ“, broj 70/2001, ..., „Službeni glasnik RS“ broj 58/2004 ...), uz predlog da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, te da utvrdi da je navedenom pobijanom pravnosnažnom presudom povređen zakon u korist okrivljenog Z.S.

Vrhovni kasacioni sud je, u smislu člana 488. stav 1. ZKP-a, nakon dostavljanja primerka zahteva za zaštitu zakonitosti braniocu okrivljenog Z.S., advokatu N.J., održao sednicu veća, u smislu člana 490. ZKP, o kojoj nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo sednici veća nije neophodno i da nije od značaja za donošenje odluke, na kojoj sednici je razmotrio spise predmeta sa presudom protiv koje je zahtev podnet, te je po oceni navoda i predloga u zahtevu, uz primenu člana 604. ZKP („Službeni glasnik RS“, broj 72/2011) našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je osnovan.

Osnovano Republički javni tužilac u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je Apelacioni sud u Novom Sadu donoseći pobijanu presudu na osnovu člana 354. tačka 2. ZKP, kojom se odbija optužba prema okrivljenom Z.S., zbog krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 1. u vezi člana 289. stav 1. KZ učinio povredu krivičnog zakona iz člana 369. tačka 2. ZKP u korist okrivljenog Z.S.

Prema razlozima drugostepene presude, Apelacioni sud u Novom Sadu je zaključio da se vezano za predmetno krivično delo, radi o presuđenoj stvari, koja okolnost isključuje krivični progon. Naime, drugostepeni sud je upoređenjem činjeničnog opisa prekršaja u presudi Prekršajnog suda u Rumi, Odeljenje u Inđiji I 8-1161/11 od 10.05.2011. godine koja je postala pravnosnažna 30.06.2011. godine i činjeničnog opisa krivičnog dela u optužnom predlogu Osnovnog javnog tužioca u Sremskoj Mitrovici Kt 319/11 od 03.05.2012. godine i izreci prvostepene presude Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici K 447/12 od 09.04.2013. godine, našao da je u pitanju isti životni događaj koji se desio u isto vreme, na istom mestu i istovetnom radnjom okrivljenog, pri čemu su sve napred navedene činjenice a i same činjenice u vezi nastanka telesnih povreda, koje predstavljaju posledicu radnje izvršenja ovog krivičnog dela, bile opšte poznate kako u trenutku kada se događaj odigrao, tako i u trenutku pokretanja prekršajnog postupka, pa je u tom smislu bez uticaja činjenica što posledica u vidu telesnih povreda koje su zadobili saputnici u istom vozilu kojim je upravljao okrivljeni Z.S. nisu obuhvaćene u činjeničnom opisu radnje prekršaja, jer njihov nastanak u konkretnom slučaju, kada su bile poznate u sklopu ostalih okolnosti slučaja, sam događaj ne čini suštinski drugačijim. Kako presuđena stvar predstavlja okolnost koja isključuje krivično gonjenje po osnovu odredbe člana 354. tačka 2) ZKP, apelacioni sud je povodom izjavljenih žalbi, a po službenoj dužnosti, preinačio prvostepenu presudu tako što je u odnosu na okrivljenog Z.S. odbio optužbu, na osnovu člana 354. tačka 2. ZKP, za krivično delo teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 1. u vezi člana 289. stav 1. KZ.

Međutim, zaključci drugostepenog suda - Apelacionog suda u Novom Sadu dati u presudi Kž1 2171/13 od 24.09.2013. godine, prema osnovanim navodima u zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca i po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu se prihvatiti kao pravilni.

Zabrana ponovnog suđenja u istoj stvari, odnosno zabrana gonjenja i kažnjavanja za isto delo, koja je kao osnovno načelo krivičnog zakonodavstva Republike Srbije sadržana u odredbi člana 6. ranije važećeg ZKP i kao apsolutno i nepovredivo pravo na pravnu sigurnost garantovano članom 34. stav 4. Ustava RS i obavezujućim normama međunarodnog prava (član 14. stav 7. Međunarodnog pakta o gađanskim i političkim pravima; Protokola sedam uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda), podrazumeva nemogućnost pokretanja i vođenja kaznenog postupka protiv nekog lica za delo koje proizlazi iz istih činjenica ili činjenica koje su u suštini iste kao one koje su osnov optužbe za kazneno delo u ranijem postupku protiv tog lica koji je pravnosnažno okončan.

Osnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca ukazuje da je drugostepeni sud prilikom analiziranja utvrđenih činjenica iz kojih proizlaze bitna obeležja prekršaja i krivičnog dela, koje su stavljene na teret okrivljenom u prekršajnom i u krivičnom postupku, izveo pogrešne i neprihvatljive zaključke da se radi o istim činjenicama i istim inkriminisanim radnjama okrivljenog Z.S.

Presudom Prekršajnog suda u Rumi, Odeljenje Inđija I 8-1161/11 od 10.05.2011. godine koja je postala pravnosnažna 30.06.2011. godine okrivljeni Z.S. je oglašen krivim za prekršaj iz člana 332. stav 1. tačka 77. ZOBS-a na putevima zbog toga što je dana 15.01.2011. godine u 23,15 sati u Inđiji na starom magistralnom putu Novi Sad-Beograd kod 157 kilometra plus 600 metara upravljao putničkim vozilom marke „...“ reg. oznake … pod dejstvom alkohola u organizmu, u količini od 0,89 mg/ml.

Presudom Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici K 447/12 od 09.04.2013. godine okrivljeni Z.S. oglašen je krivim zbog izvršenog krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 1. u vezi člana 289. stav 1. KZ što je 15.01.2011. godine u 23.15 časova na putu Novi Sad - Inđija, M22/1- stari, na 155 km i 600m ..., usled alkoholisanosti od 0,89‰ alkohola u organizmu ... upravljajući svojim putničkim morotnim vozilom marke „...“ 316. reg. oznake … ... ne pridržavajući se saobraćajnih propisa shodno članu 42. stav 1. i članu 187. ZOBS-a na putevima ugrozio javni saobraćaj i doveo u opasnost život i telo ljudi tako što brzinu kretanja vozila od 102 km/h nije prilagodio uslovima saobraćaja, vožnji noću van naseljenog mesta niti svojim psihofizičkim sposobnostima - vožnja pod dejstvom alkohola, koja brzina je bila veća od dozvoljene i bezbedne brzine od 80km/h za datu deonicu puta ... usled koje nepropisne vožnje na sredini kolovoza izgubio kontrolu nad vozilom i prevrnuo se na krov klizeći vozilom po kolovozu ... usled koje saobraćajne nezgode su putnici u vozilu okrivljenog Z.S. zadobili telesne povrede i to: oštećeni A.S. teške telesne povrede opasne po život, a oštećena V.D., ošt. M.M. i ošt. D.M. lake telesne povrede.

Prema navedenom, iako je u oba postupka reč o istom okrivljenom licu – Z.S., te o životnom događaju koji se odigrao u istom prostornom i vremenskom okviru, činjenični opis prekršaja za koji je oglašen krivim presudom Prekršajnog suda u Rumi, Odeljenje Inđija I 8-1161/11 od 10.05.2011. godine za prekršaj iz člana 332. stav 1. tačka 77. ZOBS-a na putevima, bitno je različit od činjeničnog opisa krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 1. u vezi člana 289. stav 1. KZ koje je okrivljenom stavljen na teret optužnicom Osnovnog javnog tužioca u Sremskoj Mitrovici Kt 319/11 od 03.05.2012. godine i za koje je oglašen krivim prvostepenom presudom Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici K 477/12 od 09.04.2013. godine. Okrivljeni Z.S. oglašen je krivim za prekršaj isključivo zato što je upravljao putničkim vozilom pod dejstvom alkohola od 0,89 mg/ml alkohola u krvi, dok je prvostepenom krivičnom presudom okrivljeni Z.S. oglašen krivim i za druge radnje, pored upravljanja vozilom pod uticajem alkohola, odnosno zbog toga što se vozilom kretao noću van naseljenog mesta neprilagođenom brzinom od 102 km/h koja je bila veća od dozvoljene i bezbedne brzine kretanja od 80 km/h usled čega je nastupila saobraćajna nezgoda i i prevrtanje vozila kojom prilikom su nastale telesne povrede kod putnika u vozilu kao posledica krivičnog dela i to u odnosu na jednog oštećenog teška telesna povreda opasna po život a u odnosu na troje oštećenih lica lake telesne povrede.

Imajući u vidu napred navedeno, po oceni Vrhovnog kasacionog suda ne može se reći da se opis prekršaja u odnosu na koji je prekršajni postupak vođen i pravnosnažno okončan odnosi na potpuno isti događaj i potpuno iste činjenice i radnje okrivljenog a u vezi s`tim i nastale posledice u vidu četiri telesne povrede i to jedne teške telesne povrede u odnosu na oštećenog A.S. i tri lake telesne povrede u odnosu na ošt. V.D., M.M. i D.M. koje predstavljaju bitna obeležja krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 1. u vezi člana 289. stav 1. KZ.

S`toga se, nasuprot pogrešnom zaključku drugostepenog suda Apelacionog suda u Novom Sadu, u konkretnom slučaju ne radi o presuđenoj stvari i nije bilo osnova za donošenje odbijajuće presude, po tom osnovu.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredaba člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova i primenom odredbe člana 492. stav 1. tačka 3) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude, tako što je usvojio zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca i budući da je zahtev podnet na štetu okrivljenog Z.S., ograničio se na to da utvrdi povredu zakona, te je utvrdio da je pobijanom pravnosnažnom presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 2171/13 od 24.09.2013. godine povređen krivični zakon u korist okrivljenog Z.S. - odredba člana 369. tačka 2. ranije važećeg ZKP, pri tome ne dirajući u pravnosnažnost pobijane presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                        Predsednik veća-sudija,

Olgica Kozlov,s.r.                                                                                              Dragiša Đorđević,s.r.