Ispitujući pobijanu presudu u smislu odredbe člana 399. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04 i 111/09), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužilje nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Nema ni bitne povrede odredaba parničnog postupka iz tačke 12. navedenog člana, na koju se revizijom ukazuje, jer je izreka presude jasna i razumljiva, a pobijana odluka sadrži jasne i potpune razloge o odlučnim činjenicama koje nisu u suprotnosti sa izvedenim dokazima.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila u radnom odnosu kod tužene i radila je na radnom mestu glavni blagajnik - II Filijala N.S. B., a na osnovu ugovora o radu broj 500-618/06 od 01.10.2006. godine. Rešenjem tužene broj 01.1-874/80-HR od 15.08.2011. godine tužilji je otkazan ugovor o radu, s obzirom da je proglašena tehnološkim viškom, zbog organizacionih i ekonomskih promena kod tužene. Naime, na osnovu odluke Upravnog odbora tužene od 24.06.2011. godine, tužena je donela Predlog programa rešavanja viška zaposlenih, a koji Predlog programa je dostavljen Nacionalnoj službi zapošljavanja, Filijala u N.S. i Konferenciji sindikalnih organizacija tužene, koji su dali svoje mišljenje. Tužena je 06.07.2011. godine donela Odluku o sprovođenju predloga programa rešavanja viška zaposlenih. Program rešavanja viška zaposlenih tužena je donela 20.07.2011. godine, u kojem je utvrđeno da su smanjenje obima poslovanja, nerentabilnost i nefunkcionalnost pojedinih organizacionih delova uzrokovali potrebu ukidanja nerentabilnih i nefunkcionalnih filijala, ekspozitura i šaltera u mreži banke, pa je između ostalog zatvoren i neprofitabilan organizacioni deo N.S. B., kao i da je kriterijum za utvrđivanje viška zaposlenih gašenje radnog mesta odnosno organizacionog dela banke, tako da svi zaposleni koji su raspoređeni na poslove koji su ukinuti saglasno izmenama Pravilnika o sistematizaciji radnih mesta, ili filijale, ekspoziture, šalteri, koji su saglasno odlukom o organizaciji banke zatvoreni, utvrđuju se kao višak. Tužilja je na konačnoj listi viška zaposlenih kod tužene bila pod rednim brojem 79. Tužena nije bila u mogućnosti da tužilji obezbedi neko od prava propisanih zakonom, odnosno nije bilo mogućnosti da tužilja bude raspoređena na drugo radno mesto, zbog čega je proglašena tehnološkim viškom i tužena joj je isplatila otpremninu.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili tužbeni zahtev za poništaj spornog rešenja od 15.08.2011. godine o otkazu ugovora o radu, kao i za vraćanje na rad.

Odredbom člana 179. tačka 9. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, broj 24/05, 61/05 i 54/09), propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla.

Ispitujući zakonitost spornog rešenja od 15.08.2011. godine, nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da je nastao otkazni razlog iz odredbe člana 179. stav 1. tačka 9. Zakona o radu, jer je kod tužene poslodavca došlo do tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena, zbog čega je i donet Program za rešavanje viška zaposlenih, kojim je predviđeno ukidanje nerentabilnih i nefunkcionalnih filijala, ekspozitura i šaltera u mreži tužene. Saglasno navedenom, nesumnjivo je utvrđeno da je tužilja bila u radnom odnosu kod tužene na radnom mestu blagajnik - II u Filijali N.S. B., a da je Programom za rešavanje viška zaposlenih kod tužene ukinuta upravo navedena filijala u kojoj je tužilja radila. Kako je ukinuto radno mesto na kojem je tužilja radila, a tužena nije bila u mogućnosti da tužilju premesti na drugo radno mesto, proglašena je tehnološkim viškom i tužena joj je pre otkaza isplatila otpremninu.

Navodi u reviziji kojima se osporava ocena izvedenih dokaza, čime se zapravo osporava utvrđeno činjenično stanje, Vrhovni kasacioni sud nije cenio jer se revizija iz ovih razloga ne može izjaviti, primenom člana 398. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Primenom člana 405. stav 2. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud nije detaljno obrazlagao ovu presudu, s obzirom da se revizijom ponavljaju žalbeni navodi, a obrazlaganjem se ne bi postiglo novo, niti ujednačenije tumačenje prava.

Na osnovu člana 405. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci presude.

Predsednik veća - sudija

Vesna Popović, s.r.