U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Predraga Trifunovića, predsednika veća, Zvezdane Lutovac i Gordane Ajnšpiler Popović, članova veća, u radnom sporu tužioca R.L. iz A., koga zastupa punomoćnik S.F., advokat iz B., protiv tuženog AD K.M. iz A., koga zastupa punomoćnik A.B., advokat iz B., radi poništaja odluke o prestanku radnog odnosa, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3911/13 od 09.09.2014. godine, u sednici veća održanoj 09.12.2015. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3911/13 od 09.09.2014. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Pobijanom presudom preinačena je presuda Osnovnog suda u Kragujevcu- Sudska jedinica u Aranđelovcu P1 2391/11 od 03.09.2013. godine u stavu prvom izreke, pa je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se poništi kao nezakonito rešenje o otkazu ugovora o radu od 01.08.2011. godine i da se tuženi obaveže da tužioca reintegriše u proces rada.

Protiv drugostepene presude tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 399. ranije važećeg ZPP (''Službeni glasnik RS'' 125/04...), pa je našao da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Takođe, nije učinjena bitna povreda iz tačke 12. na koju se ukazuje u reviziji jer nižestepene presude sadrže jasne i neprotivurečne razloge u pogledu odlučnih činjenica i mogu se sa sigurnošću ispitati.

Neosnovani su i revizijski navodi kojima se ističe da je učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 1. ZPP pred drugostepenim sudom (revizijski razlog iz člana 398. stav 1. tačka 2. ZPP) jer je drugostepeni sud ocenio sve žalbene navode koji su od značaja za presuđenje ove parnice.

Tužilac je bio zaposlen kod tuženog kao radnik obezbeđenja sve do 01.08.2011. godine kada je proglašen tzv. ''tehnološkim viškom'' i otkazan mu je ugovor o radu. Pre otkaza tuženi je doneo Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji od 21.04.2011. godine u kome su ''brisani'' poslovi ''radnik na obezbeđenju''. Tuženi je 12.02.2011. godine doneo odluku o pokretanju postupka za utvrđivanje viška zaposlenih, a 23.06.2011. godine doneo predlog programa za rešavanje viška zaposlenog. Sindikalna organizacija je izrazila neslaganje sa predlogom, a republička organizacija nadležna za zapošljavanje je u svom mišljenju od 30.06.2011. godine izrazila stav da je program urađen uz punu saradnju i po smernicama nadležnih službi i stručnih službi filijale i da kod tuženog ne postoji mogućnost da se zaposlenima koji su višak obezbedi ni jedno od prava koja su utvrđena u Zakonu o radu (čl. 154-156). Dana 18.07.2011. godine tuženi je konačno doneo program o rešavanju viška zaposlenih po kome je definitivno prestala potreba u Sektoru ljudskih resursa – Radna jedinica obezbeđenja. Pre usvajanja programa tuženi je raspisao interni oglas za prikupljanje ponuda zaposlenih radi prestanka radnog odnosa po osnovu viška uz isplatu stimulativne otpremnine. Na taj interni oglas prijavio se mali broj zaposlenih na nivou cele kompanije. Još pre donošenja rešenja o otkazu poslove fizičko-tehničkog obezbeđenja i elektronske zaštite obavljala je agencija koju je tuženi angažovao počev od 2005. godine.

Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da je rešenje o otkazu nezakonito jer je tuženi poslove fizičko-tehničkog obezbeđenja poverio specijalizovanoj agenciji i što u obrazloženju rešenje o otkazu nisu ''konkretizovani razlozi'', pa zaključuje da nisu postojali stvarni razlozi za brisanje poslova radnika obezbeđenja kako je to tuženi predstavio u svojim programima.

Suprotno, drugostepeni sud smatra da je tuženi postupio u svemu po pravilima sadržanim u čl. 153-160. Zakona o radu i da program rešavanja viška zaposlenih od 18.07.2011. godine sadrži razloge prestanka potreba za radom zaposlenih zbog organizacionih promena usmerenih na smanjenju ukupnih troškova poslovanja, racionalizacije i optimalizacije korišćenja ljudskih resursa i prilagođavanju poslova potrebi i organizaciji rada zbog čega je poslodavac izvršio reorganizaciju određenih poslova i brisanja određenih poslova; da sprovođenje organizacionih i ekonomskih promena spada u autonomnu i samostalnu oblast delovanja tuženog poslodavca i sud ne može da se upušta u njihovu celishodnost i opravdanost jer bi to bilo u suprotnosti sa članom 82. Ustava Srbije, niti sud može da ceni celishodnost angažovanja drugih privrednih društava i agencija za obavljanje poslova koje ne spadaju u osnovnu delatnost poslodavca (što je slučaj i sa poslovima radnika obezbeđenja).

Stanovište drugostepenog suda je pravilno.

Poslodavac je doneo program rešavanja viška zaposlenih zbog tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena. Taj program je obrazložen i ne predstavlja produkt volontarizma i zloupotrebe prava. Pre donošenja programa sindikatima i republičkoj zajednici zapošljavanja dostavljen je elaborat koji je prethodio programu. Aktom o sistematizaciji ''brisani su'' poslovi radnika obezbeđenja jer je poslodavac i pre donošenja odluke o otkazu, a i programa angažovao spoljnu agenciju za tu vrstu poslova. Tuženi nije bio u mogućnosti da preduzme mere za zapošljavanje tužioca, a i drugih radnika obezbeđenja premeštajem na druge poslove ili rada kod drugog poslodavca, prekvalifikacijom ili dokvalifikacijom ili radom sa nepunim radnim vremenom.

S obzirom da se poslovi radnika obezbeđenja ukidaju u potpunosti, to poslodavac nije bio dužan da detaljnije razrađuje kriterijume u pogledu viška zaposlenih. Cenjeno je mišljenje sindikata, a zaposlenom je isplaćena otpremnina u visini utvrđenoj opštim aktom (član 158. Zakona o radu). S obzirom da sud ne može da ceni opravdanost i celishodnost organizacionih, tehnoloških i finansijskih mera poslodavca (osim kad se vrši zloupotreba prava koju tužilac do zaključenja glavne rasprave nije dokazao), to angažovanje trećeg pravnog lica - agencije koja vrši poslove obezbeđenja po ugovoru o delu ili po drugoj vrsti neimenovanih ugovora, nije zabranjeno, jer je učinjeno u cilju smanjenja ukupnih troškova poslovanja. Zbog toga su neosnovani revizijski navodi u kojima se ističe da zbog angažovanja trećeg pravnog lica na poslovima obezbeđenja nije prestala stvarna potreba za radom radnika obezbeđenja pa samim tim ni tužioca.

Na osnovu člana 405. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća sudija

Predrag Trifunović,s.r.