Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavljen braniocu okrivljenog, adv. D.V., Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije obavestio javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo sednici bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca je neosnovan.

Tužilac u zahtevu najpre ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP, jer su razlozi prvostepene presude protivrečni izreci, s obzirom na to da je sud okrivljenog oslobodio od optužbe jer nije dokazano da je učinio krivično delo za koje je optužen, a iz obrazloženja proizilazi da je oslobođen zato što delo za koje je optužen nije krivično delo. Osim toga, ista bitna povreda odredaba krivičnog postupka, prema zahtevu, učinjena je i drugostepenom presudom, jer nisu navedeni razlozi o činjenicama koje su predmet dokazivanja.

Suprotno iznetim navodima zahteva prvostepeni sud je u razlozima presude jasno naveo da okrivljenog R.J. oslobađa od optužbe jer nije dokazano da je izvršio krivično delo primanje mita iz člana 367. stav 2. KZ, što predstavlja razlog za oslobađanje od optužbe po članu 423. stav 1. tačka 2. ZKP. S tim u vezi prvostepeni sud je detaljno obrazložio da delatnost koju je okrivljeni obavljao u ime i za račun vlasnika kockarnice nije povezana sa njegovom službenom dužnošću koju je vršio kao službenik policije u okviru svog službenog ovlašćenja. Iz toga, po oceni ovog suda, proizilazi da okrivljeni u konkretnom slučaju nije obavljao radnju koju je bio dužan da obavi u okviru svog službenog ovlašćenja, pa s tim u vezi ni novčani iznos koji je okrivljeni primio, ne može se smatrati poklonom ili drugom korišću u smislu člana 367. stav 2. KZ, već naknadom za delatnost koju je obavljao za potrebe vlasnika kockarnice.

Tačno je da obezbeđenje objekata spada u krug službenih ovlašćenja policijskih službenika, ali u konkretnom slučaju, okrivljeni nije radio u okviru svoje službene dužnosti, već po posebnom dogovoru sa vlasnikom kockarnice da obezbeđuje njegov objekat, izvan svog posla, radnog vremena, delokruga i okvira svoje službene dužnosti.

Drugo je pitanje da li je okrivljeni time povredio disciplinsku odgovornost odnosno delovao suprotno odredbama Zakna o policiji, međutim, to je predmet disciplinskog postupka koji je vođen prema okrivljenom.

Prema tome, prvostepeni sud je pravilno zaključio da nema dokaza da postupanje okrivljenog u konkretnom slučaju predstavlja radnje izvršenja krivičnog dela primanje mita iz člana 367. stav 2. KZ i pravilno ga, na osnovu člana 432. stav 1. tačka 2. ZKP oslobodio od optužbe, o čemu je dao jasne i neprotivrečne razloge. Ovim pitanjem detaljno se bavio i drugostepeni sud, koji je u svojoj presudi takođe dao dovoljne razloge koje Vrhovni kasacioni sud prihvata i, u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na te razloge upućuje. Stoga Vrhovni kasacioni sud navode zahteva o učinjenoj bitnoj povredi odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP, ocenjuje neosnovanim.

Zahtev za zaštitu zakonitosti neosnovan je i u delu kojim se ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP. S tim u vezi u zahtevu se navodi da su pogrešno prvostepeni i drugostepeni sud zaključili da radnjama okrivljenog nisu ostvarena obeležja krivičnog dela primanje mita iz člana 367. stav 2. ZKP.

Povreda zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP postoji u slučaju kada je krivični zakon povređen u pitanju da li je delo za koje se okrivljeni goni krivično delo.

Pobijanim presudama okrivljeni R.J. nije oslobođen optužbe zbog toga što delo za koje je optužen nije krivično delo, već zbog toga što nije dokazano da je učinio delo za koje je optužen, pa time nije ni mogla biti učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP, na koju tužilac neosnovano ukazuje u podnetom zahtevu.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca ocenio u celini neosnovanim i, na osnovu odredaba člana 491. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                   Predsednik veća-sudija

Dragana Vuksanović, s.r.                                                                                            Dragiša Đorđević, s.r.