Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Snežane Andrejević, predsednika veća, Biserke Živanović i Spomenke Zarić, članova veća, u sporu tužioca ZIPP a.d. iz P., koga zastupa S.D., advokat iz S., protiv tuženih L. i D.R. iz S., koga zastupa P.G., advokat iz K., radi predaje poslovnih prostorija i naknade štete, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti tužioca, izjavljenim protiv presude Osnovnog suda u Jagodini, Sudska jedinica u Svilajncu P 93/2010 od 29.01.2013. godine i presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1384/2013 od 16.01.2014. godine, u sednici veća održanoj 17.03.2016. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti tužioca izjavljen protiv presude Osnovnog suda u Jagodini, Sudska jedinica u Svilajncu P 93/2010 od 29.01.2013. godine i presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1384/2013 od 16.01.2014. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Jagodini, Sudska jedinica u Svilajncu P 93/2010 od 29.01.2013. godine stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev pa su tuženi obvezani da tužiocu predaju u sudržavinu poslovne prostorije – lokale u poslovnom Tržnom Centru E. u S. u ulici … broj .., broj zgrade .., na KP br. … i to u prizemlju – poslovni prostor broj …, površine 43m2 i poslovni prostor broj … površine 4m2, a na spratu poslovni prostor broj … površine 44m2 i poslovni prostor broj … površine 4m2. Stavom drugim izreke, delimično je odbijen tužbeni zahtev da se obavežu tuženi da tužiocu predaju samostalnu državinu poslovni prostor opisanim u stavu prvom izreke ispražnjen i iseljen od svih lica i stvari kao i da tužiocu na ime naknade štete isplate 1.728.000,00 dinara sa pripadajućom kamatom. Stavom trećim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove.

Apelacioni sud u Kragujevcu je presudom Gž 1384/2013 od 16.01.2014. godine stavom prvim izreke, odbio kao neosnovanu žalbu i prvostepenu presudu potvrdio u stavu prvom i drugom izreke, a stavom drugim izreke ukinuo je rešenje o troškovima parničnog postupka sadržanog u stavu trećem izreke prvostepene presude i u tom delu predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Po dobijanju obaveštenja Republičkog javnog tužioca GT I br. 272/2014 od 09.05.2014. godine tužilac je blagovremeno izjavio zahtev za zaštitu zakonitosti zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 5. ZPP.

Odlučujući o dozvoljenosti zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu člana 421. a u vezi člana 401. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 125/04 i 111/09) koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/2011, 55/2014) Vrhovni kasacioni sud je našao da zahtev za zaštitu zakonitosti nije dozvoljen.

Prema odredbi člana 417. ZPP Javni tužilac može podići zahtev za zaštitu zakonitosti samo zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 5. ovog zakona ako je protivno odredbama tog zakona sud zasnovao svoju odluku na nedozvoljenim raspolaganjima stranaka (član 3. stav 3. tog zakona).

Ako javni tužilac ne podigne zahtev za zaštitu zakonitosti u predviđenim rokovima, stranke su na osnovu člana 418. ZPP ovlašćene da same izjave zahtev za zaštitu zakonitosti. Stranke mogu izjaviti zahtev za zaštitu zakonitosti samo iz razloga koji je predviđen za javnog tužioca, jer ne mogu imati više prava u korišćenju tog pravnog leka od javnog tužioca.

Na osnovu člana 3. stav 3. istog zakona sud neće uvažiti raspolaganje stranaka koja su u suprotnosti sa prinudnim propisima, javnim poretkom i pravilima morala.

U konkretnom slučaju tužilac je izjavio zahtev za zaštitu zakonitosti zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 5. ZPP sa obrazloženjem da je reč o potpunoj suprotnosti sa pozitivnim propisima, poretkom i pravilima morala, jer se tužilac ovakvom odlukom suda stavlja u neravnopravan proložaj, i onemogućeno mu je pravo svojine na objektima tj. na lokalima za koje je tražio da mu se vrati državina kao nesporno uknjiženom vlasniku.

Pozivanje tužioca na zakonom dozvoljen razlog za izjavljivanje zahteva za zaštitu zakonitosti nije dovoljno, jer razlozi na koje tužilac u zahtevu ukazuje u suštini se odnose na pogrešnu primenu materijalnog prava pa ne predstavljaju zakonom propisan razlog za izjavljivanje ovog vanrednog pravnog leka. Ni obaveštenje nadležnog javnog tužioca u smislu člana 418. ZPP strankama, da se same mogu koristiti tim pravnim lekom ne može biti osnov za izjavljivanje ovog vanrednog pravnog leka iz razloga koja nisu predviđeni članom 417. ZPP.

Na osnovu člana 404. a u vezi sa članom 421. stav 2. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Snežana Andrejević,s.r.