U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Gordane Ajnšpiler-Popović i Branislave Apostolović, članova veća, u parnici po tužbi tužioca JP PTT saobraćaja „Srbija“ iz Beograda, protiv tuženog K.b. AD iz B., koga zastupa punomoćnik R.A., advokat iz B. i umešača na strani tuženog I.-k. DOO iz Š., koga zastupa punomoćnik D.P., advokat iz B., radi duga, vrednost predmeta spora 186.075.512,67 dinara, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž br. 4302/2013 od 28.01.2015.godine, u sednici veća održanoj dana 25.02.2016.godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž br. 4302/2013 od 28.01.2015.godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Privrednog suda u Beogradu P br. 123/13 od 09.04.2013.godine, usvojen je tužbeni zahtev i obavezan tuženi da tužiocu isplati iznos od 186.075.512,67 dinara sa kamatom po stopi propisanoj Zakonom o visini stope zatezne kamate počev od 19.12.2012.godine do 24.12.2012.godine, a od 25.12.2012.godine pa do isplate po stopi propisanoj Zakonom o zateznoj kamati. Obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade troškova parničnog postupka isplati iznos od 780.000,00 dinara.

Privredni apelacioni sud je pobijanom presudom Pž br. 4302/13 od 28.01.2015.godine, odbio žalbe tuženog i umešača na strani tuženog kao neosnovane i potvrdio prvostepenu presudu Privrednog suda u Beogradu.

Blagovremenom i dozvoljenom revizijom izjavljenom preko punomoćnika iz reda advokata tuženi pobija drugostepenu presudu zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilac je podneo odgovor na reviziju, predložio je odbijanje revizije kao neosnovane, a troškove revizijskog postupka nije tražio ni opredelio.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u granicama propisanim odredbom člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 55/14) koji se u konkretnom slučaju primenjuje na osnovu člana 23. Zakona o izmenama i dopunama ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 55/14) i odlučio da revizija tuženog nije osnovana.

Pobijana presuda nije zahvaćena bitnom povredom iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti. Revizijom tuženog konkretno se ne ukazuje na postojanje drugih bitnih povreda odredaba parničnog postupka koje mogu biti revizijski razlog u smislu člana 407. ZPP. Neosnovan je navod revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Prema utvrđenim činjenicama tužilac je kao naručilac sa privrednim društvom I.-k. DOO iz Š., ovde umešačem i Privrednim društvom T.i. DOO iz B. kao izvođačima zaključio ugovor 23.11.2010.godine o izvođenju radova na izgradnji objekta za glavni poštanski centar u Beogradu po ugovorenoj ceni bez obračunatog poreza na dodatnu vrednost u iznosu od 1.576.911.124,28 dinara, uz mogućnost korigovanja iste. Ugovoreni rok za izvođenje radova je 450 kalendarskih dana od uvođenja u posao. Na osnovu člana 9 istog ugovora po kome se izvođač obavezao da najkasnije u roku od 10 dana od zaključenja ugovora dostavi naručiocu orginalnu bankarsku garanciju na iznos od 10% od ugovorene cene, a na ime garancije za dobro izvršenje posla i izvršenje posla u ugovorenom roku, tuženi je po nalogu umešača izdao bankarsku garanciju 07.12.2010.godine u korist tužioca. Istom se neopozivo i bezuslovno obavezao da će na prvi poziv i bez prigovora izvršiti plaćanje maksimalno do iznosa od 186.075.512,67 dinara po prijemu prvog pismenog zahteva korisnika garancije u kojem izjavljuje da nalogodavac nije ispunio svoje obaveze preuzete ugovorom uz navode koje obaveze iz ugovora nalogodavac nije ispunio. Nesporno je da je tužilac kao korisnik garancije u roku važenja garancije podneo pismeni zahtev za plaćanje dana 18.12.2012.godine uz navođenje da umešač kao nalogodavac nije izvršio obaveze preuzete ugovorom o izvrođenju radova. Kao razlog za naplatu istakao je da izvođač radova nije izvršio ugovorene radove u roku, da se od poslednje privremene situacije izdate u julu mesecu 2012.godine na gradilištu radovi ne izvode, da je rok za izvođenje radova istekao, te da umešač preuzete ugovorne obaveze nije izvršio, niti je u mogućnosti da ih izvede u celosti. Tužilac je 25.12.2012.godine urgirao naplatu bankarske garancije, ali tuženi nije izvršio isplatu garantovanog iznosa.

Kod ovako utvrđenih činjenica pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo, odredbe člana 1083. i 1087. ZOO kada su obavezali tuženog da tužiocu izvrši isplatu garantovanog iznosa od 186.075.512,67 dinara sa pripadajućom kamatom, dajući pri tome razloge koje prihvata i revizijski sud.

Bankarsku garanciju u smislu člana 1083. ZOO izdaje banka u pisanoj formi čime se obavezuje prema primaocu garancije (korisniku) da će mu za slučaj da mu treće lice ne ispuni obavezu od dospelosti izmiriti obavezu, ako budu ispunjeni uslovi navedeni u garanciji. Ako bankarska garancija sadrži klauzulu bez prigovora, na prvi poziv ili reči koje imaju isto značenje prema članu 1087.

ZOO banka ne može isticati prema korisniku prigovore koje nalogodavac kao dužnik može isticati prema korisniku po obezbeđenoj obavezi. U konkretnom slučaju radi se o činidbenoj garanciji, kojom banka garantuje da će nalogodavac po garanciji izvršiti neku činidbu, a konkretno radi se o podvrsti činidbene garancije za dobro izvršenje posla. Obaveza banke po ovoj garanciji se svodi na obeštećenje korisnika garancije do iznosa na koji garancija glasi za slučaj da dužnik nije izvršio ili nije dobro izvršio posao, pri čemu se mora voditi računa o roku za izvršenje posla. U konkretnom slučaju kako se radilo o bezuslovnoj garanciji koja je samostalna i ne može se vezivati za osnovni posao, to se nisu mogli isticati prigovori iz osnovnog posla. Banka garant, kod garancije na prvi poziv može isticati prigovor da je dužnik izvršio plaćanje, odnosno u konkretnom slučaju da je izvršio činidbu, jer je to prigovor iz garancije, obzirom na obavezivanje banke garanta da izvrši plaćanje ukoliko glavni dužnik ne izvrši svoju obavezu činjenja. Prigovorom da je dužnik izvršio 97,78% posla po ugovoru o izvođenju radova sa tužiocem tuženi je učinio nespornim da nije izvedeno 100% radova, čime je nastupio slučaj za koji je garancija data. Stoga kako se u konkretnom slučaju radi o samostalnoj bankarskoj garanciji na prvi poziv, a prigovori garanta koji se odnose na samu garanciju nisu pravno osnovani stoji obaveza tuženog kao banke garanta da plati garantovani iznos po činidbenoj garanciji za dobro izvršenje posla. Stoga su bez uticaja revizijski navodi da garantovani slučaj nije nastupio, odnosno da je obaveza banke garanta značajno veći iznos, nego što iznosi tužiočevo potraživanje prema umešaču, kao izvođaču radova, a nalogodavcu po bankarskoj garanciji.

Na osnovu izloženog i člana 414. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odbio reviziju tuženog kao neosnovanu.

Predsednik veća-sudija

Branko Stanić,s.r.