.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 2132/2015
24.12.2015. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Lidije Đukić, Božidara Vujičića, Snežane Andrejević i Biserke Živanović, članova veća, u parnici tužioca R.A. iz U., protiv tuženog Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje Republike Srbije, Filijala Užice, čiji je punomoćnik N.G., advokat iz B., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Užicu Gž 1066/14 od 26.11.2014. godine, u sednici održanoj 24.12.2015. godine, doneo je
R E Š E NJ E
PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Užicu Gž 1066/14 d 26.11.2014. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
UKIDAJU SE presuda Višeg suda u Užicu Gž 1066/14 od 26.11.2014. godine i presuda Osnovnog suda u Užicu P 654/14 od 30.10.2014. godine, pa se predmet VRAĆA Osnovnom sudu u Užicu na ponovno suđenje.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Užicu P 654/14 od 30.10.2014. godine stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan prigovor apsolutne nenadležnosti suda za postupanje u ovoj parnici, koji je istaknut od strane tuženog; stavom drugim izreke, uvojen je tužbeni zahtev pa je obavezan tuženi da tužiocu isplati na ime naknade štete zbog manje isplaćene penzije za period od 01.01.2010. godine do 31.05.2014. godine iznose pojedinačno opredeljene u izreci presude sa zakonskom zateznom kamatom na svaki iznos; stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove postupka od 77.600,00 dinara sa zateznom kamatom od 30.10.2014. godine.
Presudom Višeg suda u Užicu Gž 1066/14 od 26.11.2014. godine potvrđena je presuda Osnovnog suda u Užicu P 654/14 od 30.10.2014. godine, a žalba tuženog odbijena kao neosnovana.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku (u reviziji pogrešno označen član 361. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku) i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku radi ujednačavanja sudske prakse. Članom 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 i 55/14), stav 1. propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija); stavom 2. propisano je da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Vrhovni kasacioni sud nalazi da postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse, obzirom da je tuženi uz reviziju dostavio više odluka sudova sa teritorije Republike Srbije u kojima je u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji odlučeno drugačije nego u pobijanoj odluci, pa je prihvaćeno odlučivanje o reviziji tuženog u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku i odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tuženog osnovana. U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti i na koju se u reviziji ukazuje, jer odlučivanje o postavljenom tužbenom zahtevu spada u sudsku nadležnost.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je korisnik penzije koju je ostvario kod Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika, a sada penziju ostvaruje kod tuženog na osnovu Uredbe o obimu i načinu preuzimanja imovine, obaveza i zaposlenih od Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika od 15.12.2011. godine. Tuženi je doneo rešenje o vanrednom usklađivanju penzija broj 181-431/08 od 25.01.2008. godine kojim su usklađene – uvećane penzije, vrednost opšteg boda, novčane naknade za telesno oštećenje i pomoć i negu i novčane naknade po osnovu invalidnosti za 11,06 % i odlučeno je da se tako usklađene penzije isplaćuju od 01.01.2008. godine. Prema nalaženju prvostepenog suda, tužiocu je manje isplaćena penzija u mesečnim iznosima i zato pripadajuća penzija tužiocu treba da se obračuna prema novčanoj vrednosti boda od 9,40 dinara koliko je bod iznosio od 01.01.2008. godine, posle izvršenog redovnog usklađivanja penzije.
Vrhovni kasacioni sud nalazi da se osnovano revizijom tuženog ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.
Odredbom člana 261. Zakona o Vojsci Jugoslavije („Službeni list SRJ“ br. 43/04, 28/06, 44/99, 74/99, 3/02 i 37/02; „Službeni list SCG“ br. 7/05 i 44/05), bilo je propisano da se penzije usklađuju u odnosu na plate profesionalnih vojnika i da propise o usklađivanju penzija donosi savezni ministar za odbranu. Navedena odredba prestala je da važi na osnovu člana 197. stav 2. Zakona o Vojsci Srbije („Službeni glasnik RS“ broj 116/07, 88/09 i 101/10), koji je stupo na snagu 01.01.2008. godine.
Na osnovu člana 193. stav 1. Zakona o Vojsci Srbije, usklađivanje iznosa penzija vojnih osiguranika ostvarenih do dana stupanja na snagu ovog zakona, kao i penzija ostvarenih po stupanju na snagu ovog zakona, vrši se po dinamici i na način utvrđen zakonom kojim se uređuje penzijsko i invalidsko osiguranje. Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju („Službeni glasnik RS“ broj 34/03, 64/04, 84/04, 85/05, 101/05, 63/06, 5/09, 107/09, 101/10, 93/12 i 62/13), u članu 75. stav 1. propisuje da ukoliko prosečan iznos penzije korisnika u osiguranju zaposlenih isplaćene za prethodnu godinu iznosi manje od 60 % od iznosa prosečne zarade, bez poreza i doprinosa, zaposlenih na teritoriji Republike u prethodnoj godini, penzije će se vanredno uskladiti od 01. januara tekuće godine, za procenat kojim se obezbeđuje da se iznos prosečne penzije za prethodnu godinu korisnika u osiguranju zaposlenih dovede na nivo od 60 % prosečne zarade bez poreza i doprinosa isplaćenoj u prethodnoj godini.
Rešenjem Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje br. 181-431/08 od 25.01.2008. godine („Službeni glasnik RS“ br. 20/08), izvršeno je vanredno usklađivanje penzija, vrednosti opšteg boda i novčanih naknada od januara 2008. godine i određeno da se penzije usklađuju za 11,06 %, a isplata će se vršiti od 01.01.2008. godine.
Imajući u vidu navedene zakonske odredbe i rešenje Republičkog fonda PIO, Vrhovni kasacioni sud nalazi da pravilno sudovi zaključuju da je penzija tužiocu, kao vojnom osiguraniku, morala biti usklađena na isti način, pod istim uslovima i u istoj visini kao i penzija korisnika u osiguranju zaposlenih, te da je zbog neusklađivanja penzije tužilac pretrpeo materijalnu štetu u visini razlike između primljene i penzije obračunate uz povećanje od 11,06 %, koji je tuženi dužan da nadoknadi.
Na osnovu Odluke o usklađivanju vojnih penzija za 4,21 %, objavljenoj u Službenom vojnom listu broj 13 od 20.03.2008. godine, tužiocu je već izvršeno usklađivanje penzije za 4,21 % počev od 01.01.2008. godine, čime je povećana vrednost boda sa 9,02 na 9,40.
Međutim, prilikom odlučivanja o tužbenom zahtevu sudovi su utvrdili da tužiocu pripada pravo na uvećanje penzije, ali na osnovicu koju čini vrednost boda od 9,40 dinara za 11,06 %.
Pravilna primena člana 193. stav 1. Zakona o Vojsci Srbije podrazumeva da je usklađivanje penzije tužiocu, trebalo obračunati na vrednost boda iz oktobra 2007. godine od 9,02 dinara, ali uvećanjem za razliku između procenta vanrednog usklađivanja penzija korisnika penzija u osiguranju zaposlenih od 11,06 % i procenta već izvršenog usklađivanja penzija vojnim osiguranicima od 4,21 %. To znači da je visinu štete koju je tužilac pretrpeo u vidu manje isplaćenih penzija trebalo utvrditi tako što se od penzije tužioca obračunate sa uvećanjem od 11,06 % na vrednost boda od 9,02 dinara, oduzmu već isplaćeni iznosi sa uvećanjem od 4,21 % na istu vrednost boda.
Kako je zbog pogrešne primene materijalnog prava, činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno, Vrhovni kasacioni sud je, primenom člana 416. stav 2. Zakona o parničnom postupku, odlučio kao u stavu drugom izreke rešenja. U ponovnom postupku prvostepeni sud će utvrditi činjenično stanje imajući u vidu primedbe iz ovog rešenja, s tim što će posebno da ceni nalaz veštaka u pogledu utvrđivanja visine naknade štete, a potom pravilnom primenom materijalnog prava doneti novu i zakonitu odluku o tužbenom zahtevu.
Predsednik veća – sudija
Vesna Popović,s.r.
