Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Predraga Trifunovića, predsednika veća, Zvezdane Lutovac i Jelene Borovac, članova veća, u parnici tužioca B.A. iz B.-B., ul. … …, koga zastupa punomoćnik R.M., advokat iz B.,, protiv tuženog Republčkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje Beograd, radi neosnovanog obogaćenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž br.6952/13 od 09.07.2014. godine, u sednici održanoj 24.02.2016. godine, doneo je

R E Š E NJ E

PRIHVATA SE odlučivanje o posebnoj reviziji.

UKIDA SE presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž br.6952/13 od 09.07.2014. godine, i presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P br. 24005/13 od 12.06.2013. godine i predmet vraća prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Pobijanom presudom odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena je prvostepena presuda kojom je odbijen prigovor apsolutne nenadležnosti suda i odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da mu tuženi na ime neisplaćenih mesečnih iznosa penzije za period od 10.06.1999. do 15.01.2006. godine isplati iznose bliže navedene u stavu drugom izreke.

Protiv ove presude tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Apelacioni sud u Beogradu je svojim rešenjem R3 225/14 od 28.01.2015. godine predložio Vrhovnom kasacionom sudu odlučivanje o posebnoj reviziji na osnovu člana 395. ZPP.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 395. ranije važećeg ZPP („Službeni glasnik RS“ br.125/04 ...),pa je našao da je predlog da se odlučuje o posebnoj reviziji osnovan.

Naime, zbog značaja za sudsku praksu i njeno ujednačenje nužno je odlučivanje o posebnoj reviziji bez obzira što bi ona po vrednosti spora bila nedozvoljena.

Tužiocu je kao korisniku starosne penzije obustavljena isplata penzije rešenjem tuženog od 04.04.2007. godine za period od 10.06.1999. do 15.01.2006. godine. On je podneo tužbu radi isplate po pravilima o sticanju bez osnova 07.11.2008. godine.

Kod takvog činjeničnog stanja prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev u celini sa argumentacijom jer je osnovan prigovor zastarelosti potraživanja.

To stanovište potvrđuje i žalbeni sud.

Zbog pogrešnog pravnog stava da je potraživanje zastarelo u svom utuženom periodu činjenično stanje nije potpuno i pravilno utvrđeno.

Stečeno pravo na invalidsku penziju predstavlja imovinu tužioca, pa je obustavom isplate povređeno pravo na mirno uživanje imovine koje je garantovano u članu 1. Protokola 1. Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (presuda Evropskog suda za ljudska prava „Grudić protiv Srbije“ od 17.04.2012. godine). Ali, iako pravo na penziju predstavlja imovinu, potraživanje je novčano i podleže pravilama o zastarelosti potraživanja iz člana 372. (povremena potraživanja), odnosno ako se zahtev zasniva na činjenicama nezakonitog ili nepravilnog rada (član 172. ZOO u vezi člana 35. Ustava RS) zastarelost nastupa po članu 376. ZOO.

Ako se primene pravila o trogodišnjem roku zastarelosti nejasni su razlozi nižestepenih sudova zašto je potraživanje tužioca za period od novembra 2005. godine do februara 2006. godine zastarelo.

Nema uslova za preinačenje nižestepenih presuda, jer prvostepeni sud nije uopšte ispitivao da li su postojali uslovi za zastoj potraživanja (član 383. ZOO) ili za prekid zastarevanja (član 387. ZOO); da li je dužnik (tuženi) priznao dug; da li je poverilac ne samo podnošenjem tužbe nego svakom drugom radnjom preduzetom protiv dužnika pred drugim nadležnim organom u cilju utvrđivanja, obezbeđenja i ostvarivanja potraživanja prouzrokovao prekid (član 388. ZOO).

ZOO posebno reguliše zastarelost u pogledu periodičnih davanja (član 372.). Penzija predstavlja periodično davanje jer dospeva u jednakim vremenskim (mesečnim) razmacima. Zakonski rok za zastarelost ove vrste potraživanja iznosi tri godine. Kada se steknu uslovi za podnošenje tužbe radi naknade štete zbog nezakonitog i nepravilnog rada državnog organa, oštećeni ima pravo izbora u pogledu vrste tužbe ( da li će podneti tužbu radi naknade štete ili sticanje bez osnova). Ali kada se opredeli za tužbu zbog sticanja bez osnova ne može se koristiti opštim (dužim) rokom zastarelosti iz člana 371. ZOO (desetogodišnji rok), jer je zakon odredio rok za povremena potraživanja.

Visina potraživanja u mesečnim iznosima nije učinjena nespornim, niti je sud utvrđivao da li je tužena postupila po citiranoj odluci Evropskog suda za ljudska prava i isplatila sporne sume u mirnom postupku.

Neosnovani su revizijski navodi da postoje uslovi za preinačenje nižestepenih presuda zbog sadržine citirane presude Evropskog suda za ljudska prava. Sud državi nalaže da podnosiocu predstavke isplati materijalnu štetu u visini dospelih potraživanja, ali ne suspenduje pravila o zastarelosti novčanih potraživanja koja se primenjuju u slučaju kada se dužnik u sudskom sporu na njih pozove, odnosno kada prigovor zastarelosti istakne. Samo pravo na penziju ne zastareva, ali pojedinačni obroci kao periodično potraživanje zastarevaju po pravilima sadržanim u članu 372. ZOO.

Na osnovu člana 407. stav 2. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Predrag Trifunović,s.r.