.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 2293/2015
17.03.2016. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milomira Nikolića, predsednika veća, Slađane Nakić-Momirović i Marine Govedarica, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca M.S. iz sela G., čiji je punomoćnik A.B., advokat iz N., protiv tuženog JP Direkcija za puteve, građevinsko zemljište i izgradnju Opštine G.H., iz G.H., čiji je punomoćnik V.M., advokat iz N., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 612/15 od 16.07.2015. godine, na sednici održanoj 17.03.2016. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 612/15 od 16.07.2015. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Osnovni sud u Nišu , presudom P1 3755/2011 od 04.07.2014. godine, usvojio je tužbeni zahtev tužioca i naložio tuženom da isplati tužiocu na ime naknade štete zbog neisplaćene zarade za period od 21.12.2005. godine do 12.01.2007. godine, određene novčane iznose, zajedno sa zakonskom zateznom kamatom i da uplati nadležnim fondovima pripadajuće doprinose za period od 21.12.2005. godine do 12.01.2007. godine (sve bliže određeno u stavu prvom izreke). Obavezao je tuženog da naknadi tužiocu troškove postupka u iznosu od 159.140,00 dinara (stav drugi izreke).
Osnovni sud u Nišu, dopunskim rešenjem P1 3755/2011 od 30.03.2015. godine, obavezao je tuženog da naknadi tužiocu troškove postupka u iznosu od 61.500,00 dinara.
Apelacioni sud u Nišu, rešenjem Gž1 612/15 od 16.07.2015. godine, preinačio je presudu Osnovnog suda u Nišu P1 3755/2011 od 04.07.2014. godine, tako što je obavezao tuženog da plati tužiocu na ime naknade štete zbog neisplaćene zarade za period od 21.12.2005. godine do 12.01.2007. godine, određene novčane iznose, zajedno sa zakonskom zateznom kamatom, dok je odbio kao neosnovan zahtev tužioca za veći iznos od dosuđenog pa do traženog i da u korist tužioca na dosuđene iznose uplati nadležnim fondovima pripadajuće doprinose za period od 21.12.2005. godine do 12.01.2007. godine (stav prvi izreke). Potvrdio je odluku o troškovima parničnog postupka, sadržane u stavu drugom izreke presude (stav drugi izreke).
Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, radi razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa, ujednačenja sudske prakse i potrebe novog tumačenja prava.
Apelacioni sud u Nišu, rešenjem R1 76/15 od 05.11.2015. godine, izjasnio se, da, ne predlaže Vrhovnom kasacionom sudu odlučivanje o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 612/15 od 16.07.2015. godine, na osnovu člana 395. Zakona o parničnom postupku.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost revizije na osnovu odredbe člana 401. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Sl. glasnik RS“ 125/04, 111/09, 36/11 i 53/13-US), koji se primenjuje na osnovu odredbe člana 506. stav 1. važećeg Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ br.72/11, 49/13-US, 74/13-US i 55/14), a u vezi odredbe člana 23. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, broj 55/14), pa je utvrdio da revizija tuženog nije dozvoljena.
Tužba je podneta 15.12.2008. godine. U tužbi je naznačena vrednost predmeta spora u iznosu od 400.000,00 dinara, koji iznos tužilac potražuje na ime naknade štete zbog neisplaćene zarade za period od 21.12.2005. godine do 12.01.2007. godine. Tužilac je podneskom od 22.05.2014. godine, poslednji put preinačio tužbu povećanjem postojećeg tužbenog zahteva na ukupan iznos od 517.424,02 dinara i istakao eventualni tužbeni zahtev. U uvodu prvostepene presude je navedena vrednost predmeta spora u iznosu od 527.979,43 dinara.
Odredbom člana 439. ZPP, je propisano, da, revizija je dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.
U sporovima o novčanom potraživanju iz radnog odnosa, revizija je dozvoljena pod istim uslovima, kao i u imovinsko-pravnim sporovima koji se odnose na novčano potraživanje.
Odredbom člana 394. stav 2. ZPP, je propisano, da, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima kad se tužbeni zahtev odnosi na utvrđenje prava svojine na nepokretnostima, potraživanje u novcu, predaju stvari ili izvršenja neke druge činidbe, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 100.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Odredbom člana 23. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, broj 55/14, koji se primenjuje od 31.05.2014. godine), je propisano, da, revizija je dozvoljena u svim postupcima u kojima vrednost predmeta spora pobijanog dela prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra, odnosno 100.000 evra u privrednim sporovima po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, a koji nisu pravnosnažno rešeni do dana stupanja na snagu ovog zakona.
Kako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude, uzimajući kao vrednost predmeta spora ukupan iznos od 373.797,72 dinara, kao glavnog zahteva u delu koji je usvojen (zahtev radi uplate pripadajućih doprinosa nadležnom Fondu predstavlja sporedno traženje), ne prelazi merodavnu vrednost za dozvoljenost revizije u dinarskoj protivvrednosti od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan preinačenja tužbe (računajući da je 22.05.2014. godine 1 evro iznosio 115,6719 dinara i vrednost predmeta spora pobijanog dela iznosila 3.231,5343 evra), to revizija tuženog nije dozvoljena na osnovu citirane odredbe člana 394. stav 2. ZPP i odredbe člana 23. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama ZPP.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 404. ZPP, odlučio kao u izreci.
Predsednik veća-sudija
Milomir Nikolić,s.r.
