Prema utvrđenom činjeničnom stanju, prvostepeni sud je doneo presudu P1 152/06 od 27.03.2008. godine kojim je odbio tužbeni zahtev tužilje da se kao nezakonito poništi rešenje direktora tuženog o otkazu ugovora o radu tužilji. Tu presudu je potvrdio Okružni sud u Čačku svojom presudom Gž br. 1194/08 od 19.11.2008. godine. Tužilja je 11.04.2014. godine prvostepenom sudu podnela predlog za ponavljanje postupka iz razloga propisanih odedbom člana 426.stav 1. tač. 9 i 10. ZPP, a u predlogu je navela da je Apelacioni sud u Kragujevcu doneo presudu Kž1 5816/12 od 14.02.2014. godine, koju je tužilja primila 07.03.2014. godine, a tom presudom je tužilja oslobođena krivične odgovornosti odnosno istom je preinačena presuda Višeg suda u Čačku K 125/10 od 17.10.2012. godine. Tužilja smatra da je pomenutom krivičnom presudom rešeno prethodno pitanje i da istu može da upotrebi kao novi dokaz za povoljnije po nju okončanje parnice za poništaj otkaza, te s pozivom na odredbu člana 426. stav 1. tač. 9 i 10. ZPP traži ponavljanje postupka smatrajući da je predlog podnela blagovremeno. Nižestepeni sudovi najpre zaključuju da se na konkretan slučaj mora primeniti ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 121/04 i 111/09), zbog čega se u stvari radi o predlogu za ponavljanje postupka po članu 422. stav 1. tač. 8 i 9. (ako je naknadno pred nadležnim organom pravnosnažno rešeno prethodno pitanje na kome je odluka zasnovana i ako stranka sazna za nove činjenice ili nađe ili stekne mogućnost da upotrebi nove dokaze na osnovu kojih je za stranku mogla biti doneta povoljnija odluka da su te činjenice i dokazi bili upotrebljeni u ranijem postupku). Međutim, kako je tužilja predlog za ponavljanje postupka podnela 11.04.2014. godine, a postupak u vezi poništaja otkaza pravnosnažno okončan presudom od 19.11.2008. godine, to je protekao zakonski rok od pet godina u kome je tužilja mogla da traži ponavljanje postupka zbog čega su nižestepeni sudovi našli da je predlog neblagovremen, pa je kao takav odbačen.

Pravilno su zaključili nižestepeni sudovi da je tužiljin predlog za ponavljanje postupka neblagovremen jer je podnet po proteku roka od pet godina od dana kada je odluka postala pravnosnažna, a što je kao objektivan rok za ponavljanje postupka iz razloga na koje se tužilja poziva predviđeno članom 424. stav 3. ZPP. Izuzeci od ovog pravila se odnose na razloge iz člana 422. tač. 1, 2, 10 i 11. odnosno za slučajeve kada je stranci nezakonitim postupanjem odnosno propuštanjem dostavljanja onemogućeno da raspravi pred sudom, ako je u postupku učestvovalo lice koje ne može da bude stranka, ako je po pravnosnažnom okončanom postupku pred domaćim sudom, Evropski sud za ljudska prava doneo odluku o istom ili o sličnom pravnom odnosu protiv Srbije i Crne Gore i ako je u postupku po ustavnoj žalbi Ustavni sud utvrdio povredu ili uskraćivanje ljudskog ili manjinskog prava. Okolnost koja je prisutna u ovom slučaju, odnosno donošenje krivične presude, nije predviđena kao razlog zbog koga se utvrđeni objektivni rok od pet godina za ponavljanje postupka može produžiti. Otuda revizija neosnovano smatra da se na konkretnom slučaju može primeniti analogija sa situacijom kada je doneta odluka Ustavnog suda zbog toga što tužilja nije mogla da utiče na okončanje krivičnog postupka i krivičnu presudu je mogla da iskoristi tek nakon što je za nju saznala. Analogija se može koristiti za popunjavanje pravnih praznina odnosno u situaciji kada određeno pitanje zakonom nije regulisano ali to u ovom slučaju nije prisutno s obzirom na odredbe zakona, a kako je napred navedeno.

Kako se ostalim navodima iz revizije ne dovodi u sumnju pravilnost zaključka nižestepenih sudova, to je na osnovu člana 405. stav 1. ZPP odlučeno kao u izreci.

Predsednik veća sudija

Vesna Popović,s.r.