.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Prev 85/2016
19.04.2016. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Gordane Ajnšpiler Popović, Branislave Apostolović, Zvezdane Lutovac i Jelene Borovac, članova veća, u parnici po tužbi tužilaca: K.V. iz E., 2. G.L. iz S., 3. T.G. iz Z. i 4. M.D. iz E., koje zastupa punomoćnik K.R., advokat iz Z., protiv tuženih: 1. Stečajna masa B.S. AD u stečaju, Z., koga zastupa punomoćnik Z.Ć.,advokat iz Z. i 2. DOO I., u stečaju, Z., koga zastupa punomoćnik S.R., advokat iz Z., radi utvrđenja potraživanja, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 5983/15 od 25.12.2015. godine, u sednici veća održanoj 19. aprila 2016. godine, doneo je
R E Š E NJ E
1. NE DOZVOLJAVA SE posebna revizija tužilaca izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž br. 5983/15 od 25.12.2015. godine.
2. ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilaca izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž br. 5983/15 od 25.12.2015. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Privrednog suda u Zrenjaninu P br.31/14 od 29.05.2015. godine, u stavu prvom izreke, utvrđeno je kao osnovano potraživanje tužioca K.V. prema tuženom 2. reda u iznosu od 235.385,77 dinara, preko utvrđenog do traženog iznosa od 310.502,65 dinara, tužbeni zahtev je odbijen. U stavu drugom izreke, utvrđeno je kao osnovano potraživanje tužioca G.L. prema tuženom 2. reda u iznosu od 363.318,83 dinara. U stavu trećem izreke, utvrđeno je kao osnovano potraživanje tužioca T.G. prema tuženom 2 reda u iznosu od 148.277,75 dinara, preko utvrđenog do traženog iznosa od 192.579,80 dinara, tužbeni zahtev je odbijen. U stavu četvrtom izreke, utvrđeno je kao osnovano potraživanje tužioca M.D. prema tuženom 2 reda u iznosu od 133.025,08 dinara, a preko utvrđenog do traženog iznosa od 175.476,33 dinara tužbeni zahtev je odbijen. U stavu petom izreke, obavezan je tuženi 2 reda da tužiocima naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 83.341,42 dinara.
Presudom Privrednog apelacionog suda Pž br.5983/15 od 25.12.2015. godine, u stavu I izreke, odbijena je žalba tužilaca i žalba drugotuženog kao neosnovana i potvrđena navedena presuda Privrednog suda u Zrenjaninu. U stavu II izreke odbijen je zahtev tužilaca za naknadu troškova drugostepenog postupka. U stavu III izreke, odbijen je zahtev drugotuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv navedene presude tužioci su blagovremeno izjavili reviziju, pobijajući je zbog pogrešne primene materijalnog prava. Revizija je izjavljena na osnovu člana 404. ZPP.
Ocenjujući dozvoljenost izjavljene revizije u smislu člana 404. ZPP (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11) i člana 14. Zakona o izmenama i dopunama ZPP (''Službeni glasnik RS'' br. 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi da se o reviziji tužilaca odlučuje kao o posebnoj reviziji.
Odredbom člana 404. stav 1. ZPP, izmenjenom odredbom člana 14. Zakona o izmenama i dopunama ZPP, propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacinog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Ceneći razloge tužilaca za odlučivanje o reviziji tužilaca kao posebnoj reviziji, Vrhovni kasacioni sud je našao da za ovakvo odlučivanje nisu ispunjeni uslovi iz citirane zakonske odredbe. Ovo sa razloga, što tužioci u reviziji nisu naveli postojanje različitih sudskih odluka po istom pravnom pitanju od značaja za praksu, ukoliko postoje, niti su naveli u čemu se ogleda razlika u stavovima, te nema potrebe za ujednačavanjem sudske prakse ili novim tumačenjem prava.
Stoga je odlučeno kao u stavu 1. izreke.
Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije na osnovu člana 410. stav 2. ZPP (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11), izmenjenog članom 15. Zakona o izmenama i dopunama ZPP (''Službeni glasnik RS'' br. 55/14), kao i člana 23. Zakona o izmenama i dopunama ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužilaca nije dozvoljena.
Odredbom člana 13. Zakona o izmenama i dopunama ZPP, izmenjena je odredba člana 403. st.2. i 3. ZPP, tako što je u stavu 3. propisano da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužbe u ovoj parnici su podnete sudu 07.12.2009. godine, radi utvrđenja ništavosti ugovora i isplate (375.240,01 dinara; 390.714,32 dinara; 232.731,23 dinara i 212.061,81 dinara). Podneskom od 11.05.2015. godine, tužba je preinačena povećanjem iznosa za isplatu, a podneskom od 11.05.2015. godine, tužbeni zahtev je smanjen i konačno opredeljen na iznose o kojima je odlučeno prvostepenom presudom. Na dan preinačenja tužbe, prema srednjem kursu Narodne banke Srbije, 1 evro iznosio je 99,91 dinara). Pobijani deo pravnosnažne presude u odnosu na prvotužioca iznosi 75.116,88 dinara, u odnosu na trećetužioca 44.302,05 dinara i u odnosu na četvrtotužioca 42.451,25 dinara, a zahtev drugotužioca je u celosti usvojen.
S obzirom da je pobijani deo pravnosnažne presude u odnosu na 1. tužioca, 3. tužioca i 4. tužioca ispod graničnog iznosa propisanog citiranom zakonskom odredbom za dozvoljenost revizije u imovinsko pravnim sporovima, to revizija u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, nije dozvoljena. Tužioci nisu jedinstveni suparničari, te je vrednost predmeta spora cenjena za svakog od tužilaca pojedinačno.
Budući da je zahtev tužioca L.G. u celosti usvojen, to isti nema pravni interes za podnošenje revizije, te je njegova revizija u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 4. ZPP, nedozvoljena.
U konkretnom slučaju cenzus za dozvoljenost revizije nije cenjen prema odredbi člana 22. Zakona o izmenama i dopunama ZPP, kojom je izmenjena odredba člana 485. ZPP, a kojim je propisan cenzus za dozvoljenost revizije u privrednim sporovima, budući da je u konkretnom slučaju Privredni sud u Zrenjaninu, postupao po atrakciji nadležnosti, budući da je nad tuženima otvoren postupak stečaja, već prema odredbi člana 13. Zakona o izmenama i dopunama ZPP.
Stoga je na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno kao u stavu 2. izreke.
Predsednik veća-sudija
Branko Stanić,s.r.
