Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Lidije Đukić i Božidara Vujičića, članova veća, u pravnoj stvari tužioca M.P. iz B., čiji je punomoćnik G.R., advokat iz B., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo unutrašnjih poslova, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Beogradu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3888/14 od 30.03.2015. godine, u sednici održanoj 14.04.2016. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE, odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3888/14 od 30.03.2015. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3888/14 od 30.03.2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 14012/11 od 12.11.2013. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca, pa je obavezana tužena da mu na ime naknade štete zbog izostale zarade za period juli 2005. godine do juna 2008. godine isplati pojedinačne mesečne iznose sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom, a sve bliže označeno u izreci. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca u delu kojim je tražio da sud obaveže tuženu da mu na ime naknade štete zbog izostale zarade za period od 15.02.2004. do 30.06.2005. godine isplati pojedinačne mesečne iznose sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom, a sve bliže označeno u izreci. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužiocu nadoknadi troškove parničnog postupka od ukupno 223.400,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3888/14 od 30.03.2015. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena je prvostepena presuda u stavu prvom i trećem izreke. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime naknade troškova postupka po žalbi isplati 22.500,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tužena je blagovremno izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, primenom člana 395. ZPP (pogrešno se pozivajući na član 404. ZPP), radi razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa.

Rešenjem R4 106/15 od 21.01.2016. godine, Apelacioni sud u Beogradu je predložio Vrhovnom kasacionom sudu odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3888/14 od 30.03.2015. godine.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu odredbe člana 395. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 125/04, ... 111/09), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11), imajući pri tom u vidu da Vrhovni kasacioni sud nije vezan predlogom apelacionog suda o oceni izuzetne dozvoljenosti revizije.

Prema odredbi člana 395. ZPP, revizija je izuzetno dozvoljena i protiv drugostepene presude, koja se ne bi mogla pobijati revizijom po odredbama člana 394. ovog Zakona, kad je po oceni apelacionog suda o dopuštenosti ove revizije, potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa, ujednači sudska praksa ili kada je potrebno novo tumačenje prava.

U konkretnom slučaju, pravnosnažnom presudom odlučeno je o isplate razlike u zaradi kao posledice raspoređivanja tužioca na lakše poslove usled povrede na radu, zbog čega Vrhovni kasacioni sud nalazi da Apelacioni sud u Beogradu nije pravilno primenio navedenu odredbu kada je predložio odlučivanje o reviziji, kao izuzetno dozvoljenoj. Pobijanom odlukom materijalno pravo nije primenjeno na drugačiji način, jer pravilna primena prava zavisi u svakom konkretnom slučaju od utvrđenog činjeničnog stanja. Pored toga, tužena nije uz reviziju dostavila sudske odluke iz kojih bi proizilazio zaključak o različitom odlučivanju u istoj pravnoj stvari, zbog čega ne postoji potreba za razmatranje pravnih pitanja od opšteg interesa.

Imajući u vidu navedeno, Vrhovni kasacioni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji, kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 395. stav 1. ZPP, jer u ovom predmetu nije potrebno odlučivati o reviziji radi razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa, ujednačavanja sudske prakse, niti novog tumačenja prava.

Na osnovu iznetog, Vrhovni kasacioni sud je odlučio je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 401. stav 2. tačka 5. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 125/04 ... 111/09), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11), a u vezi člana 23. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužene nije dozvoljena.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 01.07.2008. godine, radi naknade štete. Vrednost predmeta spora koja je označena u tužbi je 412.000,00 dinara. Podneskom od 28.10.2013. godine, tužilac je preinačio tužbu i tražio isplatu od ukupno 288.947,56 dinara.

Pravosnažna drugostepena odluka koja se pobija revizijom doneta je 30.03.2015. godine. Zakon o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 55/14), stupio je na snagu 31.05.2014. godine, odnosno pre pravnosnažnog okončanja postupka u ovoj pravnoj stvari.

Odredbom člana 23. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 55/14), propisano je da je revizija dozvoljena u svim postupcima u kojima vrednost predmeta spora pobijanog dela prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, a koji nisu pravnosnažno rešeni do dana stupanja na snagu ovog zakona.

Prema prirodi tražene pravne zaštite, ova parnica spada u parnicu iz radnih sporova. Međutim, odredbom člana 439. Zakona o parničnom postupku, propisano je da je revizija dozvoljena u parnicama zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa, pa van ovih radnih sporova revizija nije dozvoljena, osim ukoliko se tužba ne odnosi na novčano potraživanje, kada se primenjuje opšti režim o dopuštenosti ovog pravnog leka, a prema vrednosti spora.

U konkretnom slučaju, iako tužilac traži zaštitu prava iz radnog odnosa, ne radi se o parnici iz radnih sporova u smislu člana 439. ZPP (kod kojih je revizija uvek dozvoljena), jer predmet tražene pravne zaštite je isplata razlike između isplaćene i pripadajuće zarade. Imajući u vidu navedeno i kako je pobijana vrednost predmeta spora 200.029,35 dinara, što na dan podnošenja odnosno preinačenja tužbe predstavlja dinarsku protivvrednost od 1.752,64 evra, to je vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ispod 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja odnosno preinačenja tužbe, zbog čega je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija tužene nedozvoljena.

Na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Vesna Popović, s.r.