U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Vesne Popović, predsednika veća, Lidije Đukić i Božidara Vujičića, članova veća, u parnici tužioca D.D. iz V., čiji je punomoćnik I.K., advokat iz V., protiv tuženog M.i. A.- p., AD V., čiji je punomoćnik LJ.A., advokat iz V., radi poništaja ugovora o radu, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 813/14 od 11.03.2014. godine, u sednici održanoj 21.04.2016. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 813/14 od 11.03.2014. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Vranju P1 543/13 od 20.12.2013. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i poništeno kao nezakonito rešenje tuženog od 17.05.2013. godine kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu 00000236- M.br.7137923 od 01.06.2012. godine; stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka od 88.500,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 813/14 od 11.03.2014. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Vranju P1 543/13 od 20.12.2013. godine.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. Zakona o parničnom postupku, u vezi člana 8. istog zakona i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, broj 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, kao ni povreda postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 8. Zakona o parničnom postupku, na koju se u reviziji ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog na radnom mestu stražara. Rešenjem tuženog od 17.05.2013. godine, tužiocu je otkazan ugovor o radu zbog povrede radne obaveze iz člana 13. stav 1. Ugovora o radu i to zbog neblagovremenog, nesavesnog i nemarnog izvršavanja radnih obaveza. Tužilac je 04.04.2013. godine, pregledao kovertiranu pošiljku koja je bila oštećena i naslovljena na izvršnog direktora tuženog. Potom je ovu pošiljku ustupio radniku obezbeđenja, koji je predao izvršnom direktoru. Kod tuženog su radnici obezbeđenja preuzimali od dostavljača pošiljke i ostavljali ih u portirnici, a stražari nemaju obavezu niti da primaju, niti da dostavljaju pošiljke primaocima. Tužilac nije otvarao niti uzimao sadržaj koveritirane pošiljke. Pravilnikom o sistematizaciji radnih mesta kod tuženog u opisu poslova za radno mesto stražara predviđeno je da ovaj zaposleni kontroliše ulazak i izlazak svih lica i vozila u poslovnom krugu tuženog i van njega, u cilju sprečavanja iznošenja imovine, vrši njihovo pretresanje i sve nepravilnosti evidentira u knjigu, evidentira nepropisna ponašanja, iznošenje imovine i slično. Obilazi poslovni krug i sve objekte koji su mu povereni na čuvanje, obezbeđuje imovinu tuženog od krađe i svih vrsta otuđenja i oštećenja, prati i evidentira svako sumnjivo i nepropisno ponašanje radnika i trećih lica u poslovnom krugu i oko njega, po potrebi preduzima određene mere i o svemu obaveštava neposrednog pretpostavljenog, potom na poziv radnika portirnice ili drugog odgovornog radanika onemogućava svako nepropisno ponašanje radnika i trećih lica, sprovodi zaštitu imovine tuženog, obavlja i druge poslove po nalogu neposredno pretpostavljenog, a na svom radnom mestu dužan je da se pridržava mera bezbednosti, zaštite na radu i mera protivpožarne zaštite.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su usvojili tužbeni zahtev i poništili kao nezakonito rešenje tuženog od 17.04.2013. godine.

Članom 179. tačka 2. Zakona o radu („Sl. glasnik RS“, broj 24/05, 61/05 i 54/09), propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca i to ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđene opštim aktom ili ugovorom o radu.

U članu 13. stav 1. tačka 1. Ugovora o radu, propisano je da zaposlenom kod tuženog prestaje radni odnos otkazom ugovora o radu od strane poslodavca, ako svojom krivicom učini povredu radne obaveze tako što neblagovremeno, nesavesno i nemarno izvršava poslove i radne zadatke.

Za postojanje navedenog otkaznog razloga, neophodan uslov je radnja zaposlenog koja predstavlja biće povrede radne obaveze i koja je protivpravna. U konkretnom slučaju, tužilac opisanom radnjom nije izvršio nijednu povredu radne obaveze propisane ugovorom o radu, jer ovakvo postupanje tužioca nije bilo nesavesno i nemarno. Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, tužilac nije odgovoran za povredu radne obaveze koja mu je stavljena na teret, imajući u vidu pre svega opis poslova za radno mesto stražara iz Pravilnika o sistematizaciji radnih mesta kod tuženog, jer u opisu poslova stražara nije naveden način postupanja sa pošiljkama. Stoga, postupanje tužioca sa kovertiranom pošiljkom koja mu je predata ne ispunjava razloge za otkaz ugovora o radu iz člana 179. tačka 2. Zakona o radu, tako da je tužiocu nezakonito prestao radni odnos.

Stoga su neosnovani revizijski navodi da je pobijanom presudom pogrešno primenjeno materijalno pravo.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci na osnovu člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća-sudija

Vesna Popović,s.r.