.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1620/2015
25.05.2016. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Predraga Trifunovića, predsednika veća, Zvezdane Lutovac i Jelene Borovac, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužilje S.N. iz R., S.P., čiji je punomoćnik I.B., advokat iz S.P., protiv tuženog JP PTT Saobraćaja „Srbija“RJ Poštanskog saobraćaja S., iz S., radi poništaja rešenja o otkazu, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2193/13 od 06.01.2015. godine, u sednici održanoj 25.05.2016. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilje, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2193/13 od 06.01.2015. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Smederevu P1 br. 276/12 od 02.11.2012. godine, odbijen je tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se poništi rešenje broj 2009/1673/21 od 24.02.2012. godine, kojim je tužilji otkazan ugovor o radu zaključen 12.03.2012. godine, sa aneksima od 01.12.2005. i 21.01.2009. godine, a tuženi obaveže da tužilju vrati na rad i rasporedi na radno mesto koje odgovara njenoj stručnoj spremi i radnoj sposobnosti stečenoj radom.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2193/13 od 06.01.2015. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena presuda Osnovnog suda u Smederevu, Sudska jedinica Smederevska Palanka P1 br. 276/12 od 02.11.2012. godine u delu koji se odnosi na poništaj rešenja od 24.02.2012. godine kojim je tužilji otkazan ugovor o radu zaključen 12.03.2002. godine i aneksa od 01.12.2005. i 21.01.2009. godine i u delu izreke koji se odnosi na vraćanje na rad tužilje. Stavom drugim izreke, prvostepena presuda je ukinuta u preostalom delu izreke, a tužba tužilje u odnosu na tužbeni zahtev da se tuženi obaveže da tužilju rasporedi na radno mesto koje odgovara njenoj stručnoj spremi i radnoj sposobnosti stečenoj radom, odbačena. Stavom trećim izreke, zahtev tužilje za naknadu troškova postupka po žalbi je odbijen.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Tuženi je podneo odgovor na reviziju.
Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Smederevu K br. 1432/10 od 31.10.2011. godine, tužilja je oglašena krivom zato što se 05.01.2009. godine, neovlašćeno poslužila novcem koji joj je poveren u službi, na taj način što je u svojstvu upravnika pošte – Jedinica poštanske mreže u R. po završenom popisu stanja iz blagajne neovlašćeno uzela 94.000,00 dinara i uplatila na svoj tekući račun u E.b., a novac vratila odmah sutradan 06.01.2009. godine, zbog čega je osuđena na kaznu zatvora u trajanju od tri meseca, uslovno na godinu dana. Ta presuda je dostavljena tuženom poslodavcu 08.11.2011. godine, koji je 18.01.2012. godine tužilju upozorio na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu, a to upozorenje dostavljeno je i nadležnom sindikatu. U izjašnjenju na navode iz upozorenja tužilja nije osporila da je učinila navedeno krivično delo i povredu, da se kaje zbog učinjenog, a da je novac vratila tokom postupka. Nakon toga pobijanim rešenjem direktora tuženog od 24.02.2012. godine, tužilji je otkazan ugovor o radu sa pripadajućim aneksima, na osnovu člana 179. tačka 4. Zakona o radu.
Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su zahtev tužilje za poništaj rešenja o otkazu i vraćanje na rad, odbili, dajući za svoju odluku pravilne i potpune razloge koje prihvata i Vrhovni kasacioni sud.
Naime i po oceni revizijskog suda za otkaz ugovora o radu tužilji bili su ispunjeni svi uslovi iz člana 179. tačka 4. Zakona o radu. Tužilja je pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Smederevu K br. 1432/10 od 31.10.2011. godine oglašena krivom zato što se 05.01.2009. godine neovlašćeno poslužila novcem koji joj je poveren u službi, na način što je tog dana u svojstvu upravnika pošte – Jedinica poštanske mreže u R. po završenom popisu stanja iz blagajne neovlašćeno uzela 94.000,00 dinara i uplatila na svoj tekući račun u E.b., a novac vratila sutradan 06.01.2009. godine i osuđena na kaznu zatvora u trajanju od tri meseca, uslovno na godinu dana. Upozorena je na postojanje razloga za otkaz pisanim putem, omogućena joj je odbrana, pa su navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava neosnovani.
Tužilja u reviziji ističe da je za istu povredu radne obaveze, bila ranije (14.01.2009.), upozorena i da je taj disciplinski postupak okončan premeštajem na druge odgovarajuće poslove. Međutim, iz sadržine aneksa broj 6 Ugovora o radu od 21.01.2009. godine, proizilazi da je do raspoređivanja tužilje došlo zbog potrebe procesa i organizacije rada, a ne kao sankcija za učinjenu povredu radne obaveze, pa je taj revizijski navod neosnovan.
Kako se ni ostalim navodima revizije ne dovodi u sumnju pravilnost pobijanog rešenja, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, reviziju tužilje odbio i odlučio kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Predrag Trifunović,s.r.
