Istom presudom svi okrivljeni su obavezani da plate troškove krivičnog postupka u iznosu bliže navedenom u izreci pravnosnažne presude, u roku od 15 dana, od dana pravnosnažnosti presude, kao i da na ime imovinskopravnog zahteva isplati oštećenima iznose bliže navedene u izreci pravnosnažne presude, u roku od tri meseca od dana pravnosnažnosti presude. Na osnovu člana 87. KZ prema okrivljenom AA izrečena je mera bezbednosti oduzimanja predmeta izvršenja krivičnog dela, dok su oštećeni radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva saglasno odredbi člana 258. ZKP, upućeni na parnicu.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu KžI 1418/16 od 07.11.2016. godine delimičnim usvajanjem žalbi branioca okrivljene BB i okrivljenog AA prienačena je prvostepena presuda u odnosu na okrivljenu BB samo u pogledu odluke o imovinskopravnom zahtevu a u odnosu na okrivljenog AA samo u pogledu odluke o kazni, tako što je Apelacioni sud u Kragujevcu otklonio obavezu okrivljene BB da oštećenom VV isplati iznos od 9.000,00 dinara, a okrivljenom AA za krivično delo teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 1. KZ, za koje je oglašen krivim izrekom prvostepene presude pod IV tačka 1, utvrdi kao pojedinačnu kaznu zatvora u trajanju od šest meseci i zadržao kao pravilno utvrđene pojedinačne kazne zatvora i to: u trajanju od jedne godine za krivično delo teška krađa u saizvršilaštvu iz člana 204. stav 1. tačka 1. KZ u vezi člana 203. stav 1. KZ i u trajanju od četiri meseca za produženo krivično delo krađa u saizvršilaštvu iz člana 203. stav 1. KZ u vezi člana 33. i člana 61. KZ, za koja krivična dela je oglašen krivim izrekom prvostepene presude, pa je okrivljenog AA osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i jednog meseca, dok je žalbe okrivljene BB i branioca okrivljenog GG kao i žalbe branioca okrivljene BB i okrivljenog AA, u preostalom delu odbio kao neosnovane a prvostepenu presudu u nepreinačenom delu, potvrdio.

Protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Kruševcu 4K br. 1073/12 od 21.06.2016. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu KžI 1418/16 od 07.11.2016. godine zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je Republički javni tužilac Ktz br. 1434/16 od 26.12.2016. godine, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP i povrede člana 42, 43. i 46. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica, s`predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, ukine prvostepenu presudu u delu izreke pod oznakom IV stav 1 i drugostepenu odluku u delu u kome se potvrđuje prvostepena presuda pod oznakom IV stav 1 i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje, zbog povrede zakona na štetu okrivljenog.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti braniocu okrivljenog, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca, podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca Ktz br. 1434/16 od 26.12.2016. godine, je neosnovan.

U podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti Republički javni tužilac kao razlog podnošenja zahteva označava bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP u vezi sa članom 42, članom 43. i članom 46. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica (u daljem tekstu ZM). Istu obrazlaže tako što navodi da sud uprkos tome što je okrivljeni krivično delo teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 1. KZ bliže opisano pod oznakom IV tačka 1 izreke prvostepene presude učinio kao maloletno lice (rođen ... godine) i što u vreme pokretanja postupka nije navršio 21 godinu, nije primenio materijalne i procesne odredbe Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica, već odredbe Zakonika o krivičnom postupku na koji način je povredio odredbe člana 42. i člana 46. ZM i time učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP. Pored toga u zahtevu se ukazuje da je sud povredio i odredbu člana 43. ZM jer u drugom stepenu nije odlučivalo veće za maloletnike u žalbenom postupku.

Istaknute navode zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim, a iz sledećih razloga:

Odredbom člana 46. stav 1. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica propisano je da se odredbe ovog zakona primenjuju u postupku prema licima za koja postoji osnovana sumnja da su izvršila krivično delo kao maloletnici, a u vreme pokretanja postupka, odnosno suđenja nisu navršila 21 godinu.

Prema stanju u spisima predmeta okrivljeni AA rođen dana ... godine, krivično delo teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 1. KZ, bliže opisano pod IV tačka 1 izreke presude je izvršio kao stariji maloletnik u periodu od 14. do 16. marta 2010. godine, sa navršenih 16 godina života, dok je u vreme suđenja - održavanja glavnih pretresa od 19.05.2015. do 21.06.2016. godine kada je doneta prvostepena presuda a zatim dana 07.11.2016. godine i pravnosnažna drugostepena presuda imao navršenu 21 godinu i bio punoletno lice.

Po stavu Vrhovnog kasacionog suda, kako je okrivljeni u vreme suđenja a što je vreme donošenja pravnosnažne drugostepene presude dana 07.11.2016. godine imao navršenu 21 godinu odnosno tačno 23 godine tri meseca i 17 dana, to se na okrivljenog i ovo suđenje u smislu člana 46. stav 1. ZM ne mogu primenjivatio odredbe Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica kako se to neosnovano ukazuje u zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca.

Nalazeći, da iz napred iznetih razloga, u pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP i povrede člana 42, člana 43. i člana 46. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev Republičkog javnog tužioca, ocenio neosnovanim.

S`toga je Vrhovni kasacioni sud iz iznetih razloga a na osnovu odredbi člana 490. i 491. stav 1. ZKP zahtev Republičkog javnog tužioca odbio kao neosnovan i odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                   Predsednik veća-sudija,

Zorica Stojković,s.r.                                                                                                                                    Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić

JD-17