U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Ljubice Milutinović, predsednika veća, Biljane Dragojević i Jasminke Stanojević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Srđan Aleksić, advokat iz ..., protiv tuženog Centra za socijalni rad ..., čiji je punomoćnik advokat Ljiljana Lazić iz ..., odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1517/15 od 15.07.2015. godine, na sednici održanoj 08.02.2017. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1517/15 od 15.07.2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kuršumliji P1 12/14 od 05.02.2015. godine odbijen je tužbeni zahtev da se poništi kao nezakonito rešenje tuženog broj 112-3345-01/13 od 24.12.2013. godine, kojim je otkazan ugovor o radu broj 231 od 30.06.1990. godine tužiocu, raspoređenom na poslovima administrativnog radnika blagajnika i vozača kod tuženog, kao i da se tuženi obaveže da tužioca vrati na rad na napred navedene poslove kao neosnovan. Naloženo je tužiocu da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 72.000,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 br.1517/15 od 15.07.2015. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Kuršumliji.

Protiv navedene pravnosnažne drugostepene presude tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. ZPP („Sl. glasnik RS“, br.72/11...55/14), pa je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Povrede na koje tužilac u reviziji ukazuje (član 374. stav 2. tačka 12. ZPP) nisu dozvoljen revizijski razlog (član 407. stav 1. tačka 2. ZPP). Izreka presuda sudova je jasna i sadrži obrazloženje sa dovoljnim i neprotivrečnim razlozima o odlučnim činjenicama, dok drugostepena presuda sadrži ocenu bitnih žalbenih navoda i razloge uzetih u obzir po službenoj dužnosti, pa nema ni bitne povrede učinjene u drugostepenom postupku u smislu člana 374. stav 1. u vezi člana 396. stav 1. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilac je bio zaposlen kod tuženog na osnovu rešenja o zasnivanju radnog odnosa iz 1990. godine, na neodređeno vreme i raspoređen na radnom mestu blagajnika, administrativnog radnika i šofera. Tužilac je sa Centrom za socijalni rad ..., ... dana 10.08.2007. godine zaključio ugovor o uređenju međusobnih prava, obaveza i odgovornosti iz radnog odnosa. Navedenim ugovorom pod tačkom 9. između tužioca i tužene predviđene su povrede radnih obaveza usled kojih poslodavac zaposlenom može da otkaže ugovor o radu. Utvrđeno je da je tuženi doneo rešenje kojim je tužioca privremeno udaljio sa rada 18.10.2013. godine i dostavio mu upozorenje 22.10.2013. godine kojim ga je upozorio na postojanje uslova za otkaz ugovora o radu u smislu člana 179. tačka 3. Zakona o radu, zbog povrede radne discipline i pravila ponašanja predviđenih članom 58. stav 1. tačka 3. podtačka 2. Pravilnika o radu tuženog, kao i da se tužilac izjasnio na upozorenje 12.11.2013. godine. Nakon toga tuženi je doneo rešenje o otkazu ugovora o radu kome je tužiocu prestao radni odnos zbog nepoštovanja radne discipline i pravila ponašanja kod tuženog.

Naime, nižestepeni sudovi su utvrdili da je tužilac dana 18.10.2013. godine pozvan od strane direktora Centra za socijalni rad BB da dostavi fotokopiju vozačke dozvole, radi ulaganja u dosije tužioca. Istom prilikom je došlo do konflikta između direktorke i tužioca, u toku kojeg je tužilac obema rukama uhvatio direktorku BB oko struka i počeo da je vuče po kancelariji. Na njeno glasno dozivanje u pomoć radnik Centra za socijalni rad, VV ju je odvojio od tužioca. Ovakvo činjenično stanje je imalo svoj epilog u prekršajnom postupku. Presudom Prekršajnog suda u Prokuplju, Odeljenje u Kuršumliji, Up 4162/13 od 18.06.2014. godine, tužilac je oglašen krivim što je vršio nasilje nad BB, direktorkom centra za socijalni rad, dana 18.10.2013. godine u prostorijama centra i time narušio javni red i mir na taj način što je na poziv direktora da pokaže na uvid vozačku dozvolu jer je obavljao poslove vozača obema rukama direktorku uhvatio oko struka i počeo da vuče po kancelariji, čime je počinio prekršaj iz člana 6. stav 3. Zakona o javnom redu i miru. Osuđen je na novčanu kaznu. Tuženi je na osnovu člana 179. stav 1. tačka 3. i člana 184. stav 1. i člana 192. Zakona o radu doneo rešenje o otkazu ugovora o radu u kojem je naveo da tužiocu prestaje radni odnos sa 24.12.2013. godine i zbog povrede discipline i pravila ponašanja kod tuženog.

Članom 58. Pravilnika o radu tuženog propisano je da zaposlenom prestaje radni odnos otkazom ugovora o radu od strane poslodavca ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze i radne discipline. Članom 1. akta tuženog koji je nazvan Pravila o disciplini i ponašanju zaposlenih u Centru za socijalni rad u ... propisano je da je zaposleni dužan da poštuje disciplinu i pravila ponašanja utvrđena ovim pravilima, članom 2. da ukoliko ih ne poštuje poslodavac mu može otkazati ugovor o radu u skladu sa zakonom. Članom 3. stav 1. tačka 5. ovog akta, propisano je da izazivanje tuče, svađe, vređanja drugih zaposlenih kao i odbijanje potrebne saradnje sa drugim zaposlenima zbog lične netrpeljivosti ili drugih neopravdanih razloga, predstavlja razlog za otkaz ugovora o radu.

U datoj činjeničnoj situaciji pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo i utvrdili na osnovu člana 179. tačka 3. Zakona o radu da je tužiocu zakonito otkazan ugovor o radu jer nije poštovao radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca odnosno da je njegovo ponašanje bilo takvo da se ne može nastaviti njegov rad kod poslodavca. Samim tim je i rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu zakonito i osnovano. Ovaj otkazni razlog je fakultativne prirode i zavisi od volje (inicijative) poslodavca da li će ga koristiti kada se za to ispune zakonski uslovi. Svojim ponašanjem i odnosom prema pretpostavljenom tužilac je pokazao da ne poštuje uobičajene i propisane standarde ponašanja na radnom mestu i radnom okruženju, kao i organizaciju rada, što je suprotno i zakonskoj obavezi zaposlenog u smislu člana 15. tačka 2. Zakona o radu.

Za postojanje ovog zakonskog osnova za otkaz ugovora o radu nije nužno postojanje krivice tj. namere da se prekrši propisana odnosno uobičajena radna disciplina, već je dovoljna svest o tome. Disciplinovano ponašanje kao standard uobičajenog podrazumeva i uzdržavanje od izazivanja, pa i prihvatanje učešća u konfliktu. Zato se tužilac neosnovano u reviziji poziva na okolnost da je njegovo ponašanje u konkretnoj situaciji bilo iznuđeno, očekujući neopravdano oslobađanje od sopstvene odgovornosti za nastanak otkaznog razloga koji je upotrebio poslodavac. Neosnovano se poziva i na ugrožavanje svojih ljudskih prava, koja prema utvrđenom činjeničnom stanju nisu bila povređena.

Kako ne postoje razlozi zbog kojih je revizija izjavljena i razlozi na koje revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je doneo odluku kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Ljubica Milutinović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić