Protiv drugostepene presude, tuženi-protivtužilac izjavljuje blagovremenu i dozvoljenu reviziju. Reviziju izjavljuje zbog pogrešne primene materijalnog prava.

U odgovoru na reviziju, tužilac-protivtuženi, spori revizijske razloge i predlaže da se ista odbija, odnosno odbaci. Troškove nije opredeljeno tražio.

Revizijski sud je ispitao revizijom pobijanu drugostepenu presudu na način propisan članom 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 55/14) i odlučio kao u izreci revizijske presude iz sledećih razloga:

Revizija tuženog-protivtužioca nije osnovana.

Nižestepene presude nisu zahvaćene bitnom povredom iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac kao davalac kredita i „VV“ kao korisnik kredita su dana 08.12.2008. godine zaključili ugovor o kreditu kojim su se stranke sporazumele da banka odobri korisniku, kredit za restrukturiranje pod uslovima iz ugovora u visini od 2.994.965,30 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan prenosa sredstva na račun korisnika, a da će korisnik sredstva kredita, upotrebiti radi restrukturiranja obaveza korisnika bliže navedenih u ugovoru. Između tužioca kao poverioca i tuženog kao jemca zaključen je ugovor o jemstvu broj … od 18.12.2009. godine, kojim su ugovorne strane saglasno konstatovale i potvrdile da je banka poveriocu odobrila za račun glavnog dužnika „VV“ iz ... kredit po osnovu ugovora o kreditu od 08.12.2009. godine a na iznos od 2.994.965,30 evra sa pripadajućom kamatom, a jemac se obavezao prema poveriocu da će u celosti na način i pod ugovorenim uslovima ispuniti sve dospele obaveze glavnog dužnika koje proističu iz ugovora o kreditu bliže opisanog u članu 1. ugovora i da će ispuniti sve dospele obaveze glavnog dužnika koje proističu iz aneksa ugovora o kreditu. Stavom trećim stranke su se saglasile da, u smislu odredbe člana 1004. stav 3. Zakona o obligacionim odnosima, jemac za obaveze glavnog dužnika odgovora kao jemac platac. Rešenjem Privrednog suda u Beogradu 2St-3425/2012 od 05.07.2012. godine nad tuženim je otvoren postupak stečaja. Dana 18.12.2008. godine tužilac je prijavio svoje potraživanje po osnovu ugovora o jemstvu od 18.12.2008. godine u ukupnom iznosu od 426.663.305,95 dinara (po osnovu glavnog duga, obračunate redovne kamate, zatezne kamate i na ime naknade, provizije i troškova). Iz izjašnjenja stečajnog upravnika od 15.10.2012. godine proizilazi da je osporeno potraživanje tužioca u iznosu od 426.645.950,78 dinara a da utrđeno potraživanje iznosi 17.355,17 dinara.

Predmet tužbenog zahteva je utvrđenje potraživanja tužioca prema tuženom u iznosu od 426.645.950,78 dinara. Predmet protivtužbenog zahteva je utvrđenje da je bez pravnog dejstva po stečajnu masu tuženog-protivtužioca ugovor o jemstvu od 08.12.2009. godine koji je zaključen između parničnih stranaka za dug glavnog dužnika od 2.994.965,30 evra i da isti ne proizvodi pravno dejstvo po stečajnu masu.

Prvostepeni sud usvaja tužbeni zahtev i utvrđuje potraživanje tužioca prema tuženom u tužbom traženom iznosu, a odbija kao neosnovan zahtev iz protivtužbe za utvrđenje da je predmetni ugovor o jemstvu bez pravnog dejstva po stečajnu masu tuženog-protivtužioca.

S obzirom na utvrđeno činjenično stanje u prvostepenom postupku pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo kada je potvrdio prvostepenu presudu kojom je usvojen tužbeni a odbijen protivtužbeni zahtev.

Revident u revizijskim razlozima izražava suprotan pravni stav od izraženog stava nižestepenih sudova.

Revizijski sud ne prihvata u reviziji izražene pravne stavove.

Odredbom člana 997. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da se ugovorom o jemstvu, jemac obavezuje prema poveriocu da će ispuniti punovažnu i dospelu obavezu dužnika ako to ovaj ne učini. Odredbom člana 1004. stav 3. istog zakona propisano je da ako se jemac obavezao kao jemac platac odgovara poveriocu kao glavni dužnik za celu obavezu i poverilac može zahtevati njeno ispunjenje bilo od glavnog dužinka bilo od jemca ili od obojice u isto vreme (solidarno jemstvo). Jemac za obavezu nastalu iz ugovora u privredi odgovara kao jemac platac ako nije što drugo ugovoreno (stav 4). Članom 295. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da prestankom glavne obaveze gasi se jemstvo zaloga i druga sporedna prava.

Kako je predmetnim ugovorom o jemstvu, tuženi kao jemac, jemčio za obavezu glavnog dužnika, on za takvu obavezu odgovara isto kao i glavni dužnik. U prvostepenom postupku utvrđena je visina potraživanja prema tuženom, po osnovu ugovora o jemstvu, a u postupku stečaja navedeno potraživanje je utvrđeno onako kako je i traženo. Glavni dužnik nije ispunio svoju obavezu, a ni tuženi nije ispunio naznačenu obavezu po vrsti i obimu jemstva za koju je garantovao, tako da je u obavezi kao jemac platac da to učini u skladu sa pravnim pravilima o jemstvu sadržanim u Zakonu o obligacionim odnosima.

Stoga se ne mogu prihvatiti kao osnovani navodi revidenta da su nižestepeni sudovi propustili da utvrde da pravni prethodnik tuženog- protivtužioca nije mogao zaključiti ugovor o jemstvu za obaveze drugih pravnih lica bez valjanih odluka organa uprave, imajući u vidu da su ta pitanja pravno relevantna za same saugovornike, a ne i za banku kao davaoca kredita, koja ne može snositi eventualne posledice propusta zastupnika tuženog da pribavi potrebnu saglasnost za zaključenje ovog pravnog posla.

Neosnovano se revizijom tuženog-protivtužioca ukazuje da je materijalno pravo pogrešno primenjeno u delu u kojem je odbijen zahtev po protivtužbi.

Članom 119. Zakona o stečaju propisano je da pravne poslove i druge pravne radnje zaključene odnosno preduzete pre otvaranja stečajnog postupka kojima se narušava ravnomerno namirenje stečajnih poverilaca ili oštećuju poverioci kao i pravne poslove i druge pravne radnje kojima se pojedini poverioci stavljaju u povoljniji položaj (u daljem tekstu pogodovanje poverioca) može pobijati i stečajni upravnik, u ime stečajnog dužnika i poverioca, u skladu sa odredbama ovog zakona. U članu 122. istog zakona definisano je neposredno oštećenje poverilaca sa pravnim poslom ako je pravni posao preduzet u poslednjih 6 meseci pre podnošenja predloga za pokretanje stečajnog postupka, a u vreme zaključenja posla stečajni dužnik je bio nesposoban za plaćanje.

Da bi se uspešno pobijao pravni posao ili druga pravna radnja stečajnog dužnika potrebno je da se njome narušava ravnomerno namirenje stečajnih poverilaca odnosno da se pogoduje određenom poveriocu.

U konkretnom slučaju navedene pretpostavke nisu ispunjene jer stečajni dužnik nije bio nesposoban za plaćanje u momentu zaključenja ugovora o jemstvu, a osim toga ni sam tužilac zaključenjem ovog pravnog posla nije pribavio nikakvu korist od stečajnog dužnika, budući da je takvu korist mogao samo da pribavi glavni dužnik po osnovu ugovora o kreditu, za čiju je obavezu tuženi i jemčio kao jemac platac. Banka je ugovor zaključila u okviru svog redovnog poslovanja i uobičajene prakse, te osnovano pokušava da zaštiti svoje interese kod ovakve vrste posla. Radi se o uobičajenoj vrsti pravnog posla kojim se banka štiti od nenaplativnosti potraživanja čime se ne remeti ravnomerno namirenje poverilaca u stečaju. Nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su i zahtev iz protiv tužbe odbili kao neosnovan.

Revident u reviziji ponavlja žalbene navode koji su bili već predmet pravne ocene od strane drugostepenog suda, pa ove revizijske navode Vrhovni kasacioni sud nije posebno komentarisao.

Kako ne postoje revizijski razlozi, tako ni oni na koje se pazi po službenoj dužnosti revizijski sud je primenom člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku odlučio kao u izreci revizijske presude.

Predsednik veća – sudija

Branko Stanić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić