.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 709/2015
27.12.2016. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Snežane Andrejević, predsednika veća, Spomenke Zarić i Biserke Živanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., koga zastupa punomoćnik Dragan Radišević, advokat iz ..., protiv tuženog BB DOO, Društvo za proizvodnju, trgovinu, posredovanje i usluge iz ..., koje zastupa Tomislav Dikosavić, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o prestanku radnog odnosa i vraćanju na rad, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2630/14 od 19.11.2014. godine, u sednici veća održanoj 27.12.2016. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2630/14 od 19.11.2014. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Staroj Pazovi, Sudska jedinica u Inđiji P1 179/2013 od 10.07.2014. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca AA i poništeno rešenje br. ... od 26.03.2013. godine protiv tuženog BB DOO, Društvo za proizvodnju, trgovinu, posredovanje i usluge iz ..., kao nezakonito i odlučeno da se tužilac AA vraća na rad kod tuženog na osnovu ugovora o radu od 01.01.2011. godine, u roku od 8 dana. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove radnog spora u iznosu od 88.500,00 dinara, u roku od 8 dana.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2630/14 od 19.11.2014. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Staroj Pazovi, Sudska jedinica u Inđiji P1 179/13 od 10.07.2014. godine.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, pobijajući presudu zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11, 55/14), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija nije osnovana.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je zaposlen kod tuženog na osnovu ugovora o radu zaključenog 01.01.2011. godine, po kom će tužilac obavljati poslove asistenta kvaliteta u ... i druge poslove po nalogu direktora. Tužiocu je 14.03.2013. godine dat nalog da ide u prostorije firme ... u ..., kako bi izvršio proveru kvaliteta određenih sirovina bliže navedenih u nalogu, kao i proveru gotovih kablova. Tužilac je otišao u ..., ali nije izvršio naloge koji su mu dati, već se autobusom vratio u ... i zatražio dozvolu za izlazak radi odlaska lekaru, što tuženi nije odobrio. Tužilac je radno mesto ipak napustio i otišao u Zdravstvenu stanicu ..., gde mu je ukazana medicinska pomoć i izdata potvrda o nastupanju privremene sprečenosti za rad počev od 14.03.2013. godine, do 29.03.2013. godine. Tužilac je dostavio potvrdu tuženom, koji ju je zaprimio 18.03.2013. godine. Tuženi je 14.03.2013. godine doneo upozorenje o postojanju razloga za otkaz koje je tužiocu dostavljeno dok je bio sprečen za rad i tužilac se nije izjasnio. Tuženi je 26.06.2013. godine doneo sporno rešenje o otkazu ugovora o radu, na osnovu člana 179. tačka 3. Zakona o radu, jer je tužilac prekršio radnu disciplinu, tako što je odbio da postupi po nalogu nadređenog (dana 14.03.2013. godine odbio da izvrši preventivnu proveru kvaliteta sirovina i bez znanja i odobrenja nadređenog dana 14.03.2013. godine u 12,45 časova samovoljno napustio radno mesto, odnosno prostorije tuženog).
Na ovako utvrđeno činjenično stanje, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo i to član 179. stav 1. tačka 3. i član 103. stav 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ 24/05, 61/05,54/09) usvajanjem tužbenog zahteva.
Revizijom se neosnovano ističe da je tužilac zloupotrebio bolovanje u cilju opravdanja nepoštovanja radne discipline. U slučaju sumnje na zloupotrebu bolovanja, tuženi je imao mogućnosti da u smislu člana 103. stav 5. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ 24/05, 61/05, 54/09) podnese zahtev nadležnom zdravstvenom organu radi utvrđivanja zdravstvene sposobnosti zaposlenog, što nije učinio, pa revizijom neosnovano osporava verodostojnost medicinske dokumentacije tužioca. Nižestepeni sudovi su pravilno prihvatili potvrdu o nastupanju privremene sprečenosti za rad tužioca od 14.03.2013. godine do 29.03.2013. godine, jer je izdata u okviru redovnog poslovanja nadležnih zdravstvenih ustanova, snabdevena pečatom nadležne zdravstvene ustanove, a tuženi potvrdu nije osporio u smislu citirane odredbe.
Drugostepeni sud je pravilno zaključio da napuštanje radnog mesta tužioca 14.03.2013. godine i neizvršavanje radnog naloga ne predstavlja opravdan razlog za otkaz, u smislu člana 179. stav 1. tačka 3. Zakona o radu, („Službeni glasnik RS“ 24/05,61/05,54/09), jer se ne može govoriti o aktu nediscipline kada tužilac zbog bolesti nije bio u mogućnosti da izvrši nalog, morao je da se obrati lekaru, a prethodno je pokušao da dobije odobrenje tuženog, dakle radno mesto nije napustio bez znanja tuženog. Zato je pravilno odlučeno usvajanjem tužbenog zahteva, poništenjem otkaza i vraćanjem tužioca na rad, u smislu člana 191. stav 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ 24/05,61/05,54/09).
Iz navedenih razloga, primenom člana 414. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Snežana Andrejević,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
