Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku, sa predlogom da se preinači pobijana presuda i potvrdi prvostepena presuda ili ukine.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu, na osnovu odredbe člana 403. stav 2. tačka 2. a u vezi člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ 72/11, 49/13-US, 74/13-US i 55/14), koji se primenjuje na osnovu odredbe člana 506. stav 2. ovog ZPP (u ovoj parnici, Apelacioni sud u Nišu, presudom Gž 1977/13 od 14.11.2013. godine, odbio je kao neosnovanu žalbu tužioca i potvrdio presudu Osnovnog suda u Nišu P 12801/10 od 18.02.2013. godine u stavu drugom izreke, u delu kojim je odbijen tužbeni zahtev tužioca, da tuženi isplati tužiocu na ime naknade štete nastale iskopom peska sa obradive parcele iznos od 500.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 21.03.2009. godine, pa do isplate, dok je u preostalom delu ukinuo istu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje), pa je utvrdio da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku pred nižestepenim sudovima, nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti, na osnovu člana 408. ZPP.

Pored toga, po oceni ovoga suda, navodima revizije da je osporena presuda Apelacionog suda u Nišu doneta uz bitnu povredu odredaba ZPP u drugostepenom postupku se ne dovodi u sumnju zakonitost i pravilnog pobijane presude u tom delu, imajući u vidu i da se određeno ne navodi o kojoj se eventualno učinjenoj bitnoj povredi odredaba parničnog postupka radi.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je vlasnik kp.br....KO ..., površine 3,13 ari, koju je 1981. godine kupio od GG, na kojoj je uzgajao povrtarske kulture. Umešač na strani tuženog je ovu parcelu prodao tuženom, iako je znao da nije vlasnik ove nepokretnosti. Posle izvršene kupoprodaje, tuženi je uklonio površinski sloj zemlje sa predmetne parcele, izvadio cev za navodnjavanje i u tom delu sa parcele eksploatisao šljunak. Tuženi nije prestao sa ovim radovima na iskopu šljunka, pa je tužilac podneo tužbu protiv tuženog za smetanje poseda. Pravnosnažnim rešenjem Osnovnog suda u Nišu P 1965/09 utvrđeno je da su tuženi i umešač smetali tužioca u mirnoj državini predmetne parcele u merama i granicama bliže navedenim u rešenju, sa nalogom da istu vrate u pređašnje stanje. Posle zatrpavanja parcele zemljom, tužilac na istoj nije mogao da uzgaja povrtarske kulture, kao što je to činio pre učinjenog smetanja, jer je površinski sloj zemljišta bio oštećen i bila je uklonjena i cev za navodnjavanje. Sud je na osnovu veštačenja od strane veštaka poljoprivredne struke utvrdio da izgubljena dobit – prinosi zbog neostvarenih prinosa povrća na predmetnoj parceli, iznosi godišnje 20.586,00 dinara, odnosno za period od šest godina izgubljena dobit iznosi 123.516,00 dinara i da vrednost cevi za navodnjavanje sa troškovima postavljanja iznosi 15.000,00 dinara.

Pored toga, da iz nalaza veštaka poljoprivredne struke i dopune od 02.10.2012. godine i od 12.09.2014. godine, koje je prvostepeni sud izveo kao dokaze, proizlazi da tužilac parcelu ..., posle nasipanja i zatrpavanja zemljom nije mogao da koristi za proizvodnju povrtarskih kultura zbog oštećenja površinskog sloja zemljišta i uklanjanja cevi za navodnjavanje, ali da je s obzirom na sastav zemljišta (peskovito zemljište, sa prisustvom šljunka i sa malim procentom humusa) mogao sadnjom lucerke u periodu od 5 do 6 godina da poboljša kvalitet zemljišta i poveća humusni sloj posle čega bi parcela ponovo mogla da se koristi za proizvodnju povrća i da razlika u prinosima proizvodnje povrća i proizvodnje lucerke godišnje iznosi 17.961,00 dinar.

Polazeći od navedenog činjeničnog stanja, drugostepeni sud je zaključio da je prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo, kada je tužiocu na ime naknade štete dosudio novčani iznos od 123.516,00 dinara, za izgubljene prinose povrća za period od šest godina i stao na stanovište da tužilac nije doprineo visini štete koju trpi.

Naime, drugostepeni sud je našao da tužilac nije pružio dokaze da je na bilo koji način preduzeo mere da spreči, odnosno umanji štetu koju trpi zbog neostvarenih prihoda proizvodnjom povrtarskih kultura, iako je bio u mogućnosti da sadnjom lucerke u određenom vremenskom periodu poboljša strukturu zemljišta, ostvari prihode od te proizvodnje, te da posle određenog vremenskog perioda parcelu dovede u stanje u kome je bila pre iskopa površinskog sloja zemlje i pre uklanjanja cevi za navodnjavanje. Radi pravilne primene materijalnog prava i to odredbe člana 192. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima – ZOO („Sl. list SFRJ“, broj 29/78, 39/85, 45/89 i 57/89 i „Sl. list SRJ“, br.31/93), našao je da tužiocu pripada pravo na naknadu štete za jednu godinu zbog nemogućnosti proizvodnje povrtarskih kultura u iznosu od 20.586,00 dinara, dok za preostali period od pet godina, tužilac ima pravo na srazmerno smanjenu naknadu kao razliku između prihoda koje je mogao da ostvari proizvodnjom lucerke i prihoda koje je mogao da ostvari sadnjom povrća, a koja razlika na godišnjem nivou iznosi 17.961,00 dinar, što za period od pet godina iznosi 89.805,00 dinara, pa ukupna šteta, umanjena srazmerno doprinosu tužioca, iznosi 110.391,00 dinar, zbog čega je ovako utvrđenu visinu štete dosudio tužiocu i prvostepenu presudu preinačio i odbio kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca do dosuđenog iznosa od 123.516,00 dinara.

Drugostepeni sud je preinačio i odluku o kamati, imajući u vidu da je visina pretrpljene štete na parceli tužioca utvrđena na osnovu nalaza i mišljenja veštaka od 06.08.2014. godine i da je do donošenja prvostepene presude, 17.04.2015. godine, prošlo skoro osam meseci, pa kako tužilac nije predlagao izvođenje dokaza na okolnost visine materijalne štete prema stanju u vreme presuđenja, da na dosuđene iznose naknade za troškove postavljanja cevi za navodnjavanje i naknade štete tužiocu pripada pravo na kamatu od 17.04.2015. godine, kao dana presuđenja, zbog čega je odbio kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca za dosuđenu kamatu od 06.08.2014. godine, u smislu odredbi člana 185. stav 3, 189. stav 2. i 190. a u vezi člana 277. ZOO.

Prema tome, kako je po oceni ovoga suda, drugostepeni sud pravilno odbio zahtev tužioca u preinačujućem delu, to nije od uticaja na drugačiju odluku ovoga suda ukazivanje u reviziji na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Kako se odbija kao neosnovana revizija tužioca, to nije neophodno da ovaj sud dalje detaljno obrazlaže ovu presudu, već se tužilac kao revident upućuje na obrazloženje pobijane presude, da se nepotrebno ne bi ponavljalo, u smislu odredbe člana 414. stav 2. ZPP.

Neosnovan je zahtev tužioca za naknadu troškova na ime sastava revizije u iznosu od 24.000,00 dinara, s obzirom na uspeh tužioca u postupku po reviziji u smislu člana 153. ZPP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Milomir Nikolić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić