U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudije dr Dragiše B. Slijepčevića, kao predsednika veća, sudije Branka Stanića i sudije Gordane Ajnšpiler Popović, kao članova veća, u pravnoj stvari tužioca „AA“ iz ...-..., koga zastupa punomoćnik Vojin Ivanović, advokat iz ..., protiv tuženog BB (raniji naziv „VV“) iz ..., ... broj ..., koga zastupa punomoćnik Rajko Ignjačević, advokat iz ..., radi utvrđenja, vrednost predmeta spora 12.862.500,00 eura, odlučujući o reviziji tužioca koja je izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž broj 7340/14 od 29.10.2014. godine, doneo je u sednici veća održanoj dana 25.05.2017. godine sledeću

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv stava I izreke presude Privrednog apelacionog suda Pž broj 7340/14 od 29.10.2014. godine.

ODBIJA SE zahtev tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka, kao neosnovan.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Privrednog suda u Beogradu P br. 4523/14 od 10.07.2014. godine, u stavu 1. izreke, odbijen je predlog tuženog da sud obaveže tužioca da obezbedi parnične troškove i plati iznos od 50.000,00 eura, dok je u stavu 2. izreke, odbijen prigovor apsolutne nenadležnosti suda. U stavu 3. izreke, odbijen je prigovor litispendencije a stavom 4 izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca za utvrđenje da ne postoji potraživanje tuženog prema tužiocu obezbeđeno zalogom na 65% udela tužioca u privrednom društvu „ GG“ iz ... nastalo na osnovu ugovora članova društva od 02.07.2008. godine, registrovanom u registru zaloga Agencije za privredne registre u Beogradu zl.br. .../... na osnovu ugovora o zalozi od 02.07.2008. godine, overenog pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu Ov br. .../...; Aneksa broj 001 ugovora o zalozi od 09.07.2010. godine, overenog pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu Ov. .../..., Aneksa 002 o zalozi od 26.03.2012. godine, overenog pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu pod Ov. .../... i Aneksa 003 ugovora o zalozi od 11.09.2012. godine, overenog pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu Ov br. .../... . U stavu 5. izreke, odbijen je tužbeni zahtev za utvrđenje da nije dospelo za naplatu potraživanje tuženog obezbeđeno zalogom za 60 % udela tužioca u privrednom društvu „GG“ ..., ulica ... broj ..., nastalo na osnovu ugovora članova društva od 02.07.2008. godine, registrovanom u registru zaloga Agencije za privredne registre u Beogradu zl.br. .../... na osnovu ugovora o zalozi od 02.07.2008. godine, overenog pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu Ov br. .../...; Aneksa broj 001 ugovora o zalozi od 09.07.2010. godine, overenog pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu Ov. .../..., Aneksa 002 o zalozi od 26.03.2012. godine, overenog pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu pod Ov. .../... i Aneksa 003 ugovora o zalozi od 11.09.2012. godine, overenog pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu Ov br. .../... . U stavu 6. izreke, odbijen je predlog za određivanje privremene mere da sud zabrani tuženom da realizuje založno pravo upisano u registru zaloga Agencije za privredne registre pod zl.br. .../..., na osnovu ugovora o zalozi od 02.07.2008. godine overenim pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu, Aneksa 001, Aneksa 002 i 003, te je odbijen predlog da sud zabrani tuženom da na osnovu ugovora o zalozi i pripadajućih aneksa, preduzima bilo koje radnje u vezi sa realizacijom zaloge koje mogu naneti štetu tužiocu i da se naloži Agenciji za privredne registre da u registru založnih prava izvrši upis privremene mere. Stavom 7. izreke, obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove spora u iznosu od 267.600,00 dinara u roku od 8 dana od dana prijema otpravka presude.

Presudom Privrednog apelacionog suda Pž broj 7340/14 od 29.10.2014. godine u stavu 1 izreke, odbijena je žalba tužioca kao neosnovana i potvrđena presuda Privrednog suda u Beogradu P br. 4523/14 od 10.07.2014. godine u stavu IV, V, VI i VII izreke. Stavom II, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Pravnosnažnim rešenjem Privrednog suda u Beogradu P.br. 4523/2014 od 1.02.2016 godine, nije dozvoljeno ponavljanje postupka pravnosnažno okončanog presudom Privrednog suda u Beogradu P br. 4523/14 od 10.07.2014. godine.

Tužilac preko punomoćnika iz reda advokata, blagovremeno je izjavio reviziju protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž broj 7340/14 od 29.10.2014. godine i to protiv I stava izreke, zbog bitnih povreda odredaba parničnog potupka, i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

U odgovoru na reviziju tuženi je osporio navode iz revizije u celini i predložio Vrhovnom kasacionom sudu da istu odbije kao neosnovanu.Troškove revizijskog postupka je tražio i opredelio.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu drugostepenu presudu u granicama propisanim odredbom člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 i 55/14) i utvrdio da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. U reviziji se ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ovog Zakona, što je bez uticaja na odluku u ovoj pravnoj stvari jer, ova bitna povreda nije predviđena kao revizijski razlog u članu 407. Zakona o parničnom postupku.

Prema činjeničnom stanju koje je utvrđeno, između parničnih stranaka kao osnivača privrednog društva „GG“ ..., dana 2.07.2008 godine, zaključen je ugovor članova društva kojim su utvrđeni ciljevi poslovanja, pre svega sticanje lokacije definisane ugovorom i izgradnja komercijalnog uslužnog objekta. Obaveza tuženog je bila obezbeđenje finansijskih sredstava za ostvarenje ciljeva, a obaveza tužioca omogućenje preduslova za sticanje lokacije i pribavljanje građevinske dozvole za buduće objekte. Članom 6. tačka 2. ugovora je predviđeno da će u slučaju neispunjenja svojih obaveza u ugovorenom roku, tužilac tuženom isplatiti ukupan iznos od 12.862.500 eura sa pripadajućom kamatom. Istog dana 02.07.2008. godine između parničnih stranaka je zaključen i ugovor o zalozi, kojim se tužilac kao zalogodavac obavezao da izvrši isplatu tuženom kao zajmoprimcu u iznosu od 12.250.000,00 eura po srednjem kursu na dan plaćanja, i ugovorenu kaznu u visini od 612.500,00 eura u roku od 15 meseci od dana zaključenja osnovnog ugovora članova društva. Zasnovano je založno pravo u korist tuženog kao založnog poverioca na 65 % udela u privrednom društvu „GG“ iz ... . Zaloga traje do potpunog ispunjenja obaveza preuzetih iz člana 6. tačka 1. osnovnog posla, odnosno otplate obezbeđenog iznosa iz člana 6. tačka 2. osnovnog posla, a najduže 24 meseca od dana ispostavljanja, pod uslovom da u tom roku nije aktivirana. U slučaju neizmirenja potraživanja po dospelosti, tuženi kao založni poverilac može pristupiti vansudskoj prodaji predmeta založnog prava. Aneksima ugovora o zalozi br.1, 2 i 3 je menjan član 2. Ugovora u pogledu dužine trajanja ustanovljene zaloge.

Tužilac je dana 2.04.2013 godine obavestio tuženog da raskida ugovor članova društva.

Tuženi je pred Agencijom za privredne registre pokrenuo postupak namirenja na udelu tužioca, te je Agencija 19.02.2014 godine donela rešenje kojim vrši upis zabeležbe početka namirenja na udelu u društvu.

Tužilac je osnovnim tužbenim zahtevom tražio utvrđenje da ne postoji potraživanje tuženog prema tužiocu po osnovu ugovora članova obezbeđeno ugovorom o zalozi, dok je predmet eventualnog zahteva utvrđenje da potraživanje nije ni dospelo.

Nižestepeni sudovi su utvrdili da tužilac nije dostavio dokaze na osnovu kojih bi se utvrdilo da potraživanje ne postoji, kao i da potraživanje nije dospelo, pa je odbijen tužbeni zahtev u celini primenom odredbi člana 49. Zakona o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar.

Prema oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili zahteve tužioca i to kako osnovni tako i eventualni zahtev, dajući za to razloge koje prihvata i revizijski sud.

Navodi iz revizije su neosnovani.

Tužilac je u ovoj pravnoj stvari zalogodavac i založni dužnik a tuženi založni poverilac koji je ugovorom o zalozi ovlašćen da svoje novčano potraživanje koje je obezbedio, sa obračunatom kamatom i ugovornom kaznom, može namiriti vansudskom prodajom predmeta založnog prava, u roku koji je određen ugovorom i zaključenim aneksima.

Pravo založnog poverioca može se osporavati tužbom a koja je predviđena Zakonom o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar (Sl. glasnik RS br. 57/2003, 61/2005, 64/2006-ispr. 99/2011) Odredbom člana 49. ovog Zakona je propisano da zalogodavac može osporavati prava založnog poverioca da se namiri vansudskim putem ako u roku od 30 dana od upisa početka namirenja u registar zaloge podnese tužbu sudu i dokaže da poveriočevo potraživanje ili založno pravo ne postoji, da potraživanje nije dospelo za naplatu ili da je dug isplaćen. Podnošenje tužbe ne sprečava postupak namirenja, izuzev ako zalogodavac podnese javnu ispravu ili privatnu ispravu overenu na zakonom propisani način, koja sadrži dokaz da poveriočevo potraživanje ili založno pravo ne postoji, da potraživanje nije dospelo za naplatu ili da je dug isplaćen. Pri određivanju rokova i ročišta po tužbi zalogodavca, sud će uvek obraćati naročitu pažnju na potrebu hitnog rešavanja ovih sporova.

U konkretnom slučaju, tužilac je upravo ovakvu vrstu tužbe podneo, ali je njegov zahtev u celini odbijen kao neosnovan, sa razloga što tužilac nije dostavio dokaze o ispunjenosti uslova koji su predviđeni citiranom odredbom člana 49. ovog Zakona. Tužilac je zalogodavac, odnosno založni dužnik za preneta novčana sredstva u iznosu od 12.250.000,00 eura, koja su mu ustupljena od strane tuženog radi pribavljanja lokacije za izgradnju objekata u ... . Tužilac se ugovorom o zalozi obavezao da u slučaju neispunjenja obaveza vezanih za obezbeđenja sprovođenja realizacije potvrđenog urbanističkog projekta radi dobijanja pravnosnažnog odobrenja za izgradnju, da će izvršiti isplatu tuženom i to cenu pribavljanja lokacije u visini od 12.250.000,00 evra po srednjem kursu NBS na dan plaćanja, obračunatu kamatu i ugovornu kaznu u visini od 612.500,00 evra.Dospelost izvršenja obaveza nastupa u roku od 15 meseci od dana zaključenja ugovora o zalozi. Dakle, ugovor o zalozi je zaključen upravo radi obezbeđenja potraživanja po ovom osnovu, pa je zasnovano založno pravo na tužiočevom udelu u privrednom društvu „GG“ ... . Ova obaveza nije uslovna, kako to ističe revident, jer je ugovorom o zalozi, sa aneksima, tačno predviđeno do kada će zaloga trajati, kao i pravo tuženog kao založnog poverioca da pristupi vansudskoj prodaji predmeta založnog prava. Navedenim ugovorom je određena i visina potraživanja i dospelost potraživanja koje se obezbeđuje zalogom.

Povodom zaključenog ugovora o zalozi vodio se arbitražni spor po tužbi tužioca za naknadu materijalne štete i protivtužbi tuženog za povraćaj cene, koji je u međuvremenu okončan. Činjenica vođenja arbitražnog postupka nije od uticaja ni na postojanje, a ni na dospelost potraživanja tuženog, odnosno, ne predstavlja dokaz o nepostojanju i nedospelosti potraživanja koje je obezbeđeno ugovorom o zalozi. Zato neosnovano tužilac ponavlja navode koje je isticao u žalbi, da potraživanje tuženog nije dospelo sve do okončanja arbitražnog postupka.

Ugovor članova društva kao i ugovor o zalozi, ispunjavaju uslove vezane za punovažnost pravnog posla u pogledu saglasnosti volje, predmeta, kauze i forme kao i prava tuženog kao založnog poverioca. Utvrđeno je da je ugovor članova raskinut. Po raskidu ugovora dolazi do restitucije - u konkretnom slučaju vraćanja datog. Tužilac u toku postupka nije osporio validnost ugovora o zalozi niti dostavio dokaze - javnu ispravu ili privatnu ispravu overenu na zakonom propisani način, da poveriočevo potraživanje obezbeđeno zalogom ne postoji ili da isto nije dospelo ili da je dug isplaćen. Stoga je pravilan zaključak prvostepenog i drugostepenog suda da nisu ispunjeni uslovi iz člana 49. Zakona o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar da se usvoji tužbeni zahtev tužioca, kako osnovni tako i eventualni zahtev.

To su razlozi na osnovu kojih je Vrhovni kasacioni sud primenom procesnih ovlašćenja i člana 414. Zakona o parničnom postupku odbio reviziju tužioca kao neosnovanu i odlučio kao u stavu 1 izreke.

Rešavajući o zahtevu tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka, Vrhovni kasacioni sud nalazi da odgovor na reviziju nije bio nužan u ovoj pravnoj stvari. Samim tim ni troškovi koji su nastali povodom odgovora na reviziju, ne predstavljaju nužne troškove koji bi se dosudili tuženom. Zbog toga je zahtev odbijen primenom odredbe člana 165 Zakona o parničnom postupku i odlučeno kao u stavu 2 izreke.

Predsednik veća – sudija

dr Dragiša B. Slijepčević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić