.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 774/2017
05.09.2017. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Janka Lazarevića, predsednika veća, Bate Cvetkovića, Dragana Aćimovića, Radoslava Petrovića i Veska Krstajića, članova veća, sa savetnikom Marinom Radosavljević, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog produženog krivičnog dela primanje mita iz člana 367. stav 1. u vezi člana 61. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Srđe Popovića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Beogradu K 104/16 od 16.12.2016. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 194/17 od 20.04.2017. godine, u sednici veća održanoj 05.09.2017. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Srđe Popovića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Beogradu K 104/16 od 16.12.2016. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 194/17 od 20.04.2017. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Beogradu K 104/16 od 16.12.2016. godine, okrivljeni AA, oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela primanje mita iz člana 367. stav 1. KZ u vezi člana 61. KZ, za koje je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 10 (deset) meseci u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 22.12.2015. godine do 04.03.2016. godine. Od okrivljenog je na osnovu čl. 91, 92. i 367. KZ oduzeta imovinska korist pribavljena krivičnim delom i to novac u iznosu od 7.000,00 dinara. Takođe, presudom je okrivljeni obavezan da sudu na ime paušala plati iznos od 15.000,00 dinara, u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti navedene presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 194/17 od 20.04.2017. godine, usvajanjem žalbe Višeg javnog tužioca u Beogradu, preinačena je presuda Višeg suda u Beogradu K 104/16 od 16.12.2016. godine, samo u delu odluke o krivičnoj sankciji, tako što je Apelacioni sud u Beogradu, okrivljenog AA, primenom odredbi člana 4, 42, 45, 54. i 63. Krivičnog zakonika, zbog izvršenja produženog krivičnog dela primanje mita iz člana 367 stav 1. KZ u vezi člana 61. KZ, osudio na kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine i 6 (šest) meseci u koju kaznu se okrivljenom uračunava vreme provedeno u pritvoru od 22.12.2015. do 04.03.2016. godine, dok je žalba branioca okrivljenog AA, advokata Dragana Pašića, odbijena kao neosnovana, a pobijana presuda u nepreinačenom delu potvrđena.
Protiv navedene pravnosnažne presude Višeg suda u Beogradu K 104/16 od 16.12.2016. godine, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Srđa Popović, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev i ukine pobijanu presudu Višeg suda u Beogradu K 104/16 od 16.12.2016. godine i presudu Apelacionog suda u Beogradu Kž1 194/17 od 20.04.2014. godine, i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje, s tim da naredi da se postupak vodi pred potpuno izmenjenim većem. Međutim, iz obrazloženja i predloga podnetog zahteva, očigledno proizilazi da je isti podnet i protiv drugostepene presude Apelacionog suda u Beogradu Kž1 194/17 od 20.04.2017. godine.
Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.
Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti najpre ističe da je pobijana prvostepena presuda doneta uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, jer smatra da o činjenicama koje su predmet dokazivanja postoji znatna protivrečnost između onoga što se navodi u razlozima presude o sadržini isprava i zapisnika o iskazima datim u postupku i samih tih isprava i zapisnika.
Pored toga, branilac u obrazloženju zahteva interpretira iskaze ispitanih svedoka, dajući sopstvenu analizu i ocenu istih, drugačiju od one koju su dali nižestepeni sudovi u pobijanim presudama, zaključujući da iz izvedenih dokaza, očigledno proizilazi da okrivljeni nije primao novac. S tim u vezi, u zahtevu se ističe da su pobijane presude zasnovane isključivo na iskazima dvojice svedoka policajaca, BB i VV, za koje branilac smatra da su bili zainteresovani da okrivljeni bude osuđen.
Iznetim navodima, po oceni ovog suda, branilac okrivljenog osporava ocenu dokaza i utvrđeno činjenično stanje u pobijanim presudama.
Kako članom 485. stav 4. ZKP koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja u postupku ima u smislu člana 71. tačka 5) ZKP mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, kao i zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog AA, ocenio kao nedozvoljen.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.
Zapisničar-savetnik Predsednik veća-sudija
Marina Radosavljević,s.r. Janko Lazarević,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
