U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milomira Nikolića, predsednika veća, Marine Govedarica i Slađane Nakić Momirović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Dragan Šiljkut, advokat iz ..., protiv tužene Zdravstvene ustanove ''Klinički centar Srbije'' iz Beograda, radi činidbe, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 7454/15 od 25.04.2016. godine, u sednici održanoj 10.11.2016. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 7454/15 od 25.04.2016. godine, kao neosnovana.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 19822/2014 od 20.05.2015. godine, usvojen je tužbeni zahtev tužilje i obavezana tužena da preda Javnom komunalnom preduzeću ''Pogrebne usluge'' iz Beograda, posmrtne ostatke deteta koje je tužilja rodila dana ... godine, kako bi tužilja mogla da ga sahrani u skladu sa Zakonom o sahranjivanju i grobljima i mesnim običajima (stav prvi izreke) i obavezala tuženu da tužilji nadoknadi troškove postupka u iznosu od 145.500,00 dinara (stav drugi izreke).

Odlučujući o žalbi tužene izjavljenoj protiv navedene presude, Apelacioni sud u Beogradu je dana 25.04.2016. godine doneo presudu Gž 7454/15 kojom je, stavom prvim izreke, preinačio presudu Prvog osnovnog suda u Beogradu P 19822/14 od 20.05.2015. godine, u stavu prvom izreke, tako što je odbio kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje da se obaveže tužena da Javnom komunalnom preduzeću ''Pogrebne usluge'' iz Beograda preda posmrtne ostatke deteta koje je tužilja rodila ... godine, kako bi tužilja mogla da ga sahrani u skladu sa Zakonom o sahranjivanju i grobljima i mesnim običajima. Stavom drugim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu drugom izreke presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P 19822/14 od 20.05.2015. godine, pa je tužilja obavezana da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 93.800,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. ZPP (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

U provedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka predviđena odredbom člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Nakon održane rasprave drugostepeni sud je utvrdio da je tužilja dana ... godine u Kliničkom centru ''Srbija'' – Institutu za ginekologiju i akušerstvo rodila muško dete, težine 1850 grama, dužine 43 santimetara, da je porođaj izvršen u 32 nedelji trudnoće tužilje, da je istog dana došlo do iznenadnog pogoršanja stanja novorođenčeta i da je od strane lekara tužene preduzeto više terapija (spoljašnja masaža srca, davanje adrenalina, davanje bikarbonata, kao i druge antišok terapije), ali je sve bilo bez uspeha i istog dana dete je preminulo. Dana ... godine u matičnu knjigu rođenih Opštine ... izvršen je upis rođenja muškog deteta bez imena i prezimena, rođenog u ... od oca BB i majke AA, rođene AA1. Upis je izvršen na osnovu prijave rođenja deteta, koju je dostavila tužena. Tužilja po smrti deteta nije zahtevala predaju posmrtnih ostataka deteta, niti je do ... godine kada je otpuštena iz bolnice, zahtevala da vidi leš deteta. Smrt tužiljinog deteta upisana je u matične knjige umrlih Opštine ... i kao datum smrti naveden je ... godine. Tužilja je dva meseca nakon izlaska iz bolnice preuzela, po pozivu tužene, obdukcioni nalaz, ali tom prilikom a ni ranije ni kasnije nije proveravala da li je leš deteta prebačen u kapelu, što nije učinio ni suprug tužilje – otac deteta, niti je on od tužene zahtevao predaju posmrtnih ostataka deteta. Tužena ne poseduje podatke o predaji posmrtnih ostataka deteta nadležnoj kapeli, a JKP ''Pogrebne usluge'' nema podataka o sahranjivanju ili kremiranju bezimenog deteta porodičnog imena BB – AA1, preminulog ... godine, na grobljima kojima upravlja ovo Javno komunalno preduzeće.

Imajući u vidu utvrđeno činjenično stanje, pravilno je drugostepeni sud odbio tužbeni zahtev tužilje nalazeći da je neosnovan.

Da bi tuženi mogao da bude obavezan na izvršenje određene činidbe predmet činidbe, pre svega, mora realno da postoji. U provedenom postupku nije utvrđeno da u vreme podnošenja tužbe, odnosno donošenja prvostepene presude postoje posmrtni ostaci deteta koje je tužilja rodila ... godine, niti je tužilja u postupcima pred nižestepenim sudovima pružila ijedan dokaz na osnovu koga bi se moglo zaključiti da postoji bar indicija da je tužena u posedu posmrtnih ostataka tužiljinog deteta. Dakle, da bi tužena mogla da bude obavezana na predaju posmrtnih ostataka deteta koje je tužilja rodila ... godine, iz činjeničnog stanja mora da proizlazi da je takva činidba moguća, što u konkretnoj situaciji nije slučaj. Zato je pravilan zaključak drugostepenog suda da s obzirom da tužilja nije dokazala da posmrtni ostaci deteta postoje i da se nalaze u posedu tužene ili da tužena zna gde se nalaze, to izvršenje tražene činidbe (predaja posmrtnih ostataka deteta tužilje) nije moguće, iz kog razloga tužbeni zahtev nije osnovan. Inače, teret dokazivanja odlučne činjenice – postojanja posmrtnih ostataka, shodno članu 231. ZPP bio je na tužilji.

Navodima revizije ne dovodi se u sumnju pravilnost i zakonitost pobijane odluke. Uz prihvatanje svih revizijskih navoda kojima se ukazuje na pravila etičkog kodeksa medicinskih radnika, obaveze zdravstvene ustanove u pogledu tela lica umrlog u toj ustanovi, koje su propisane važećim Zakonom o zdravstvenoj zaštiti, a postojale su i u vreme važenja Zakona o zdravstvenoj zaštiti u trenutku kada je tužiljino dete preminulo, te uvažavanjem navoda koji se odnose na tvrdnju a koja je i naučna istina da bi metodom DNK analize mogao biti utvrđen identitet tužiljinog deteta, Vrhovni kasacioni sud nalazi da nema mesta donošenju drugačije odluke u ovoj pravnoj stvari. Tužilja ne samo da nije dokazala, ona čak nije ni tvrdila da ju je tužena sprečavala da preuzme posmrtne ostatke svog deteta, niti da je preduzela, bilo ona, bilo njen suprug, radnju da posmrtne ostatke preuzme. Isto tako, tužilja nije navela podatke gde se posmrtni ostaci deteta nalaze, odnosno gde bi mogli da se nalaze, a tek kad bi posmrtni ostaci bili dostupni moguće bi bilo izvršiti DNK analizu radi utvrđenja identiteta posmrtnih ostataka. Kako svega toga u konkretnom slučaju nema, to tužena ne može biti obavezana na činidbu – predaju posmrtnih ostataka deteta koje je tužilja rodila ... godine, jer ne postoji ni jedan dokaz ni indicija gde se ti posmrtni ostaci nalaze, odnosno da još uvek postoje i da su dostupni tuženoj kako bi ih ona, po zahtevu tužilje, predala JKP ''Pogrebne usluge''. Zato je tužbeni zahtev tužilje morao biti odbijen kao neosnovan.

Cenjeni su i svi drugi navodi revizije, ali s obzirom da po oceni suda nisu bitni ne mogu dovesti do drugačije, za tužilju povoljnije, odluke, primenom člana 396. stav 1., u vezi člana 419. ZPP, nisu ni posebno obrazlagani.

Kako prema tome navodima revizije tužilje nije dovedena u sumnju pravilnost i zakonitost drugostepene presude Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 414.stav 1. ZPP reviziju odbio kao neosnovanu.

Predsednik veća-sudija

Milomir Nikolić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić