U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Vesne Popović, predsednika veća, Lidije Đukić i Božidara Vujičića, članova veća, u parnici tužioca AA iz .., čiji je punomoćnik Dušan Drobnjaković, advokat iz ..., protiv tužene Opštine Prijepolje, čiji je zastupnik Opštinski javni pravobranilac, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1403/15 od 23.02.2016. godine, u sednici održanoj 29.06.2017. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1403/15 od 23.02.2016. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Užicu P 42/13 od 21.04.2015. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tužena da mu na ime naknade materijalne štete isplati 12.562.467,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom prema Zakonu o zateznoj kamati počev od 04.12.2013. godine, kao dana podnošenja tužbe pa do konačne isplate; stavom drugim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje parnične troškove.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1403/15 od 23.02.2016. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Višeg suda u Užicu P 42/13 od 21.04.2015. godine.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP učinjene u postupku pred drugostepenim sudom i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Sl. glasnik RS“, br. 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Pred drugostepenim sudom nije učinjena ni bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi sa članom 396. stav 1. ZPP, na koju se ukazuje u reviziji, jer je drugostepeni sud prilikom odlučivanja ocenio sve bitne žalbene navode koji su od uticaja na presuđenje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužena je tokom 90-ih godina prošlog veka, na osnovu javne licitacije za dodelu privremenih lokacija, dodelila 24 lokacije za postavljanje privremenih objekata male privrede u ... ulici ... u .... Investitori su sagradili objekte od čvrstog materijala u skladu sa projektnom dokumentacijom i odobrenjem opštinske uprave koje je glasilo na godinu dana uz mogućnost produženja do privođenja zemljišta nameni (kat. parc. br. ... KO ...). Tužilac nije učestvovao na licitaciji, već je 2005. godine kupio gotov objekat od BB, koji je bio prizeman, površine 33,06 m2, zatim je izvršio određene građevinske radove i izdao ga u zakup trećem licu, dok je 2008. godine dozidao još jedan lokal – ... . Posle požara u prvobitnom objektu 2009. godine, tužilac je te godine bez odobrenja nadležnog organa sagradio novi objekat sa četiri lokala u prizemlju, koje je izdao u zakup i potkrovljem koje nije u potpunosti završio, pa je tako prošireni objekat umesto površine od 33,06 m2 imao ukupnu površinu od 163,87 m2. Tužilac je 10.03.2010. godine nadležnom opštinskom organu podneo zahtev za naknadno izdavanje građevinske dozvole – legalizaciju objekta. Rešenjem opštinske uprave Opštine Prijepolje od 19.06.2009. godine odobrena je JP Direkciji za izgradnju Prijepolje izgradnja drumskog mosta preko reke ... i izgradnja saobraćajnica na određenim katastarskim parcelama i delovima katastarskih parcela, među kojima je i kat. parcela br. ... KO ..., na kojoj je tužiočev objekat. Rešenjem građevinskog inspektora Opštine Prijepolje od 09.08.2011. godine, naloženo je tužiocu da u roku od šest dana od prijema rešenja ukloni privremeni objekat – poslovni prostor zbog privođenja zemljišta nameni za izgradnju saobraćajanica. Odlučujući o žalbi tužioca na navedeno rešenje Opštinsko veće je odbilo žalbu rešenjem od 19.08.2011. godine, a zaključkom građevinskog inspektora od 29.08.2011. godine, utvrđeno je da je rešenje postalo izvršno 17.08.2011. godine, dok je žalba protiv tog zaključka odbijena i rušenje objekta je izvršeno 12.12.2011. godine. Presudom Upravnog suda U 10880/11 od 18.10.2012. godine poništeno je rešenje opštinskog veća Opštine Prijepolje od 19.08.2011. godine, zbog nenadležnosti, i predmet je dostavljen Ministarstvu građevinarstva i urbanizma koje je 18.12.2012. godine poništilo rešenje od 19.08.2011. godine, navodeći u obrazloženju da se za bespravno podignute objekte ne može donositi rešenje o uklanjanju do pravnosnažno okončanog postupka legalizacije i predmet je vraćen prvostepenom organu na ponovni postupak. Postupajući po zahtevu tužioca za legalizaciju predmetnog objekta, opštinska uprava je 29.01.2013. godine donela zaključak kojim je zahtev tužioca za legalizaciju objekta privremenog karaktera odbačen kao nepotpun. Po žalbi tužioca, ovaj zaključak je poništen rešenjem Ministarstva građevinarstva i urbanizma od 11.03.2013. godine u kome je navedeno da se postupak legalizacije ne može voditi za objekte koji ne postoje na terenu i predmet je vraćen prvostepenom organu na ponovni postupak.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi odbili tužbeni zahtev, nalazeći da nisu ispunjeni uslovi za naknadu štete na osnovu člana 172. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima (ZOO).

Odredbom člana 172. stav 1. ZOO, propisano je da pravno lice odgovara za štetu koju njegov organ prouzrokuje trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svojih funkcija. Za zasnivanje odgovornosti pravnog lica u smislu člana 172. stav 1. ZOO potrebno je da je njegov organ postupao nezakonito (postupanje suprotno zakonu, drugom propisu ili opštem aktu, kao i propuštanje da se zakon, drugi propis ili opšti akt primeni) ili da je postupao nepravilno (postupanje protivno uobičajenom i propisanom načinu obavljanja delatnosti koje nije u skladu sa opštim normama u vršenju službe) i da se takvo postupanje prema nastaloj šteti odnosi kao uzrok prema posledici (uzročno-posledična veza).

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, tužilac je prilikom kupovine objekta od 33,06 m2 od učesnika licitacije za dodelu privremenih lokacija za postavljanje privremenih objekata male privrede, znao da je reč o privremenom objektu, koji je mogao da se koristi do privođenja nameni katastarske parcele br. ... KO ... . Iako je znao za tu činjenicu, tužilac je sagradio novi objekat (površine 163,87 m2) bez dozvole nadležnog organa i potom podneo zahtev za izdavanje građevinske dozvole – legalizaciju. Tokom postupka i u reviziji tužilac ističe da izgradnjom novog objekta nastaje nova pravna situacija, odnosno da više nije reč o privremenom objektu, već o bespravno sagrađenom objektu koji sada podleže novim propisima, te kako je podneo zahtev za legalizaciju ovog objekta, tužena nije imala zakonska ovlašćenja da objekat poruši pre okončanja postupka za izdavanje građevinske dozvole. Međutim, ovakav stav revidenta je neosnovan, zato što privremeni objekat ne može kasnijom promenom u građevinskom smislu (dogradnja, adaptacija, proširenje, građenje drugog objekta) da stekne svojstvo bespravno sagrađenog objekta i da potom usvajanjem zahteva za legalizaciju postane predmet svojine koja se upisuje u javne knjige ili ukoliko je zahtev za legalizaciju neosnovan, odloži dejstvo odluke opštinskog organa o uklanjanju objekta, zbog privođenja nameni zemljišta na kome se nalazi (što je i bio razlog da se dozvoli postavljanje privremenog objekta). Status i s njim u vezi pravne posledice privremenih i bespravno sagrađenih objekata su različiti i zakon ne poznaje mogućnost da objekat privremenog karaktera naknadno stekne status objekta sagrađenog bez građevinske dozvole i na taj način uživa zaštitu prema propisima kojima se reguliše materija ozakonjenja – legalizacije. U ovoj parnici reč je o privremenom objektu za koji je postojalo odobrenje, a to što je tužilac sagradio drugi objekat je radnja koju je izvršio na svoj rizik. Tužena je 09.08.2011. godine donela rešenje kojim je naloženo tužiocu da u roku od šest dana od prijema rešenja ukloni privremeni objekat (što on nije učinio, ali jeste tužena 12.12.2011. godine), upravo iz razloga privođenja nameni katastarske parcele br. ... KO ..., obzirom da je prethodno – rešenjem od 19.06.2009. godine odobrena JP Direkciji za izgradnju, izgradnja drumskog mosta preko reke ... i izgradnja saobraćajnica, na više desetina kat. parcela, među njima je i predmetna parcela. Za odgovornost tužene nije od značaja što je rešenje od 19.08.2011. godine i zaključak od 29.01.2013. godine poništilo Ministarstvo građevinarstva i urbanizma, jer je u ovom slučaju bitna činjenica da je uklonjen privremeni objekat sa dozvolom za postavljanje, a ne objekat sagrađen bez građevinske dozvole.

Imajući u vidu navedeno, neosnovani su revizijski navodi o pogrešnoj primeni materijalnog prava, zato što po oceni Vrhovnog kasacionog suda u konkretnom slučaju nema protivpravne radnje organa tužene, pa ni uslova za traženu naknadu štete na osnovu člana 172. stav 1. ZOO.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci na osnovu člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća - sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić