Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi (I-III) su izjavili blagovremenu reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

U odgovoru na reviziju, tužilac je predlažio da se revizija tuženih odbije kao neosnovana, a troškove je opredeljeno tražio.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nema bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Drugih bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz navedene zakonske odredbe koje bi mogle predstavljati osnov za uvažavanje revizije tuženih nema.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je vlasnik katastarskih parcela broj ... njiva površine 0,3013 ha i broj ... njiva površine 0,2975 ha, obe u KO ..., koje je nasledio od svog pokojnog oca i koristio ih za poljoprivrednu obradu i uzgoj svinja. Parcele su katastarski odvojene, ali na terenu čine jednu celinu i predstavljaju povlasno dobro. Da bi došao do njih tužilac je, kao i njegov otac za života koristio sporni putni pravac koji se prostire preko kat. parcele broj ... potez „...“ - zemljište pod zgradom, objektom. Ova parcela kao poslužno dobro je u zajedničkoj svojini tuženih. Prolasku tužioca i njegovog oca nisu se protivili ni tuženi, niti njihovi pravni prethodnici. Deo spornog putnog pravca, od tromeđe katastarskih parcela broj ..., ... i ... (između katastarskih parcela ... i ... do tromeđe katastarskih parcela broj ..., ... i ...) u dužini od oko 160m širine 2,5m i površine oko 0,0400ha preoran je zajedno sa katastarskom parcelom broj ... na kojoj je zasejana i požnjevena pšenica, a na terenu je strnjik bez tragova prolaza – kolotraga. Zaoranom delu prethodi putni pravac koji je zatravljen sa vidljivim kolotragom, a deo koji se nadovezuje je zatravljen. Nakon preoravanja srednjeg dela spornog putnog pravca od strane sina tužene GG, tužilac svoje parcele nije obrađivao, odnosno nije prolazio dotadašnjim putnim pravcem preko kat. parc. br. ..., već je pokrenuo parnicu za raspravljanje pitanja prava prolaza u sudskom postupku. Ranije vođenom parnicom po tužbi Opštine Krupanj protiv pravnih prethodnika tuženih, odbijen je tužbeni zahtev za utvrđenje prava i predaje u posed zemljišta tada pod parc. br. ..., zbog toga što to nije stalan put i nema stalno obeleženu trasu već se pojedina lica koriste službenošću prolaza preko te parcele u zajedničkoj susvojini pravnih prethodnika ovde tuženih.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je zaključio da je tužilac, koji je lično i prethodno njegovo otac, prolazio preko 20 godina spornim putem, bez protivljenja tuženi, stekao pravo povremene sezonske stvarne službenosti za prolazak zapregom, poljoprivrednom mehanizacijom ili pešice radi dolaska u svoje povlasne parcele a preko poslužnog dobra koja je u zajedničkoj svojini tuženih, u kom delu je usvajio tužbeni zahtev. Odbijen je zahtev za utvrđenje da ima pravo službenosti stalnog karaktera na predmetnim nepokretnostima.

Drugostepeni sud u pobijanoj odluci izražava drugačiji pravni stav u pogledu karaktera stvarne službenosti tužioca, zbog prirode poljoprivrednih poslova, pa je utvrdio da tužilac ima pravo službenosti stalnog karaktera za prolazak zapregom, poljoprivrednom mehanizacijom i pešice radi dolaska u svoje povlasne katastarske parcele, preko poslužnih katastarskih parcela, tuženih.

Neosnovano se revizijom tuženih ukazuje da je materijalno pravo pogrešno primenjeno.

Prema članu 54. Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa stvarna službenost stiče se održajem kada je vlasnik povlasnog dobra faktički ostvarivao službenost za vreme od 20 godina a vlasnik poslužnog dobra se tome nije protivio. Stvarna službenost se ne može steći održajem ako je vršena zloupotrebom poverenja vlasnika ili držaoca poslužnog dobra, silom prevarom ili ako je službenost ustupljena do opoziva.

Kako iz utvrđenog činjeničnog stanja proizilazi da je tužilac katastarske parcele koje predstavljaju povlasna dobra koristio za poljoprivrednu obradu, a zatim i za uzgoj svinja, a da priroda poljoprivrednih poslova kojima sezona traje od marta do novembra uz dodatno bavljenje stočarstvom, nameće potrebu stalnosti stvarne službenosti tužioca, to je pravilno stanovište drugostepenog suda u pogledu karaktera stvarne službenosti. Stvarnom službenošću stalnog karaktera poslužno dobro u zajedničkoj svojini tuženih neće biti opterećeno u većoj meri u smislu načela restrikcije kao jedne od osnovnih karakteristika prava stvarne službenosti iz člana 50. stav 1. Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa. Pri tome je poslužna kat. parcela br. ... KO ..., koja se vodi kao poljoprivredno zemljište, u prirodi nekategorisani put.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo kada je primenom člana 54. Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa preinačio prvostepenu presudu u pogledu trajnog karaketra utvrđene stvarne službenosti, pa su neosnovani revidentovi navodi o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

S obzirom da je utvrđeno da cela kat.parc. ... KO ... kao poslužno dobro u stvari predstavlja nekategorisani put, to su bez uticaja revizijski navodi tuženih da pobijana odluka ne sadrži idetifikaciju puta do poslužnog dobra.

Kako se ni ostalim revizijskim navodima ne dovodi u sumnju pravilnost pobijane presude, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci pod jedan na osnovu člana 414. ZPP.

Kako troškovi sastava odgovora na reviziju ne predstavljaju one troškove koji su bili potrebni radi vođenja parnice u smislu člana 154. stav 1. ZPP, zahtev tužioca za naknadu ovih troškova je odbijen, kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Predrag Trifunović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić