.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1561/2017
21.03.2018. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Predraga Trifunovića, predsednika veća, Zvezdane Lutovac i Jelene Borovac, članova veća, u parnici tužilje- protivtužene AA iz ..., čiji je punomoćnik Robert Sabadoš, advokat iz ..., protiv tužene-protivtužilje BB, koju zastupa Šalamon Šandor, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3649/16 od 25.01.2017. godine, u sednici održanoj 21.03.2018. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužene-protivtužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3649/16 od 25.01.2017. godine.
ODBIJA SE zahtev tužilje-protivtužene za naknadu troškova odgovora na reviziju.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Subotici P1 274/13 od 24.04.2014. godine, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se obaveže tužena da joj po osnovu naknade štete u vidu izgubljene zarade isplati 812.321,69 dinara na način bliže opisan u tom delu izreke, sa pripadajućom zateznom kamatom. Odbačena je tužba radi isplate ukupnog iznosa od 769.535,63 dinara na ime razlike za umanjenu zaradu i to za mesece u iznosima sa zakonskom zateznom kamatom bliže opisanoj u tom delu izreke. Protivtužba tužene-protivtužilje radi utvrđenja da ne postoji osnov tužbenog zahteva u radnom sporu P1 274/13 je odbačena. Obavezana je tužilja da tuženom naknadi troškove parničnog postupka od 27.300,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3649/16 od 25.01.2017. godine, stavom prvim izreke, preinačena je prvostepena presuda u odbijajućem delu tužbenog zahteva i u delu odluke o troškovima postupka i obavezana tužena da tužilji po osnovu naknade štete usled izgubljene zarade isplati ukupno 812.321,69 dinara sa zateznom kamatom na način bliže opisan u tom delu izreke; odbijen zahtev tužene za naknadu troškova postupka u iznosu od 27.300,00 dinara; obavezana tužena da tužilji naknadi troškove parničnog postupka od 154.721,00 dinar sa zateznom kamatom od presuđenja do isplate. Stavom drugim izreke obavezana je tužena da tužilji naknadi troškove žalbenog postupka u iznosu od 18.000,00 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tužena-protivtužilja je izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Tužilja-protivtužena je podnela odgovor na reviziju zahtevajući naknadu troškova sastava odgovora.
Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija neosnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je kod tužene prema ugovoru o radu od 28.10.1993. godine raspoređena na radno mesto profesora ... . Rešenjem tužene od 01.09.2007. godine određeno je da će tužilja raspoređena na radno mesto profesor ..., ... i ... od 01.09.2007. godine u okviru svog 40 časovnog nedeljnog fonda časova obavljati zadatke sa 100% norme časova bliže opisane u nižestepenim presudama. Pored ovoga, određen je i prekovremeni rad – održavanje časova teorijske nastave od 41 čas godišnje, to jest uvećanje osnovnog koeficijenta za obračun zarade od 5%. Školske 2007/2008 tužilja je bila razredni starešina četvrtom razredu. Direktor škole je 30.01.2008. godine podneo zahtev za pokretanje disciplinskog postupka protiv tužilje zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršila težu povredu radne obaveze. Istog dana je tužilja udaljena sa rada počev od 01.02.2008. godine do okončanja disciplinskog postupka za koje vreme joj pripada naknada zarade u visini od 1/3 osnovne zarade. Rešenjem direktora škole od 02.04.2008. godine tužilji je otkazan ugovor o uređivanju međusobnih prava obaveza i odgovornosti od 01.11.2006. godine a radni odnos joj je prestao 26.03.2008. godine. Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3880/10 od 06.07.2011. godine poništena su rešenja tužene kojim je tužilji otkazan ugovor o radu i obavezana je tužilja da tužilju vrati na rad. Tužena je tužilju vratila na rad i zaključila ugovor o radu 23.08.2011. godine po kome tužilja zasniva radni odnos na neodređeno vreme na radnom mestu bibliotekar. Po prestanku radnog odnosa kod tužene, tužilja je bila u radnom odnosu u OŠ ''VV'' ... u periodu 01.09. do 31.12.2009. godine, zatim u OŠ ''GG'' ... u periodu 01.01.2010. do 22.08.2011. godine i ostvarivala zaradu. Tužilja je i član udruženja ''...'' u ..., neprofitne organizacije u kojoj nije ostvarivala prihode. Bila je prijavljena kod Nacionalne službe za zapošljavanje, ali nije bila angažovana. Prema nalazu veštaka u periodu udaljenja sa rada 01.02. do 25.03.2008. godine tužilji je manje isplaćena naknada zarade od ukupno 45.700,68 dinara, a pripala bi joj naknada zarade od ukupno 766.621,00 dinara za traženi period od 01.04.2008. do 22.08.2011. godine (od kada radi na radnom mestu bibliotekara) uz umanjenje na ime zarade koje je ostvarila radeći u drugim školama, što čini iznos od ukupno 812.321,69 dinara.
Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev tužilje zaključujući da, bez obzira što je rešenje o otkazu poništeno kao nezakonito, tužilji ne pripada pravo na naknadu štete u vidu izgubljene zarade jer je odgovorna za povredu radne obaveze, kojom se tereti.
Suprotno, po oceni drugostepenog suda tužilja ima pravo na izgubljenu zaradu jer je rešenje o otkazu poništeno kao nezakonito.
Stanovište drugostepenog suda je pravilno.
Prema članu 191. Zakona o radu koji se u konkretnom slučaju primenjuje (''Službeni glasnik RS'' 24/05, 61/05, 54/09) ako sud donese pravnosnažnu odluku kojom je utvrđeno da je zaposlenom nezakonito prestao radni odnos, sud će odlučiti da se zaposleni vrati na rad ako zaposleni to zahteva (stav 1). Pored vraćanja na rad poslodavac je dužan da zaposlenom isplati naknadu štete u visini izgubljene zarade i drugih primanja koja mu pripadaju po zakonu, opštem aktu i ugovoru o radu i uplati doprinose za obavezno osiguranje (stav 2). Naknada štete umanjuje se za iznos prihoda koje je zaposleni ostvario po osnovu rada, po prestanku radnog odnosa (stav 3).
Imajući u vidu da je u konkretnom slučaju poništeno kao nezakonito rešenje o otkazu od 02.04.2008. godine, tužilja ima pravo na naknadu štete koja je nastala usled nezakonitog prestanka radnog odnosa po citiranoj odredbi 191. Zakona o radu. Pri tome, suprotno revizijskim navodima, nije bitno da li je rešenje poništeno zbog formalnih ili suštinskih nedostataka. Ono je poništeno kao nezakonito i u toj situaciji tužilja može osnovano potraživati naknadu štete koja je u ovom slučaju pravilno utvrđena nalazom i mišljenjem veštaka umanjena za iznose koje je tužilja u međuvremenu ostvarila radom u dve osnovne škole.
Preostalim revizijskim navodima se osporava utvrđeno činjenično stanje, što ne može biti revizijski razlog u smislu čl. 407. stav 2. ZPP.
Kako troškovi odgovora na reviziju ne spadaju u one troškove koji su neophodni za vođenje postupka u smislu čl. 154. stav 1. ZPP to je odlučeno kao u stavu drugom izreke.
Na osnovu člana 414. ZPP odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Predsednik veća sudija
Predrag Trifunović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
