Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 1405/2017 od 23.02.2018. godine usvajanjem žalbe Višeg javnog tužioca u Nišu preinačena je presuda Višeg suda u Nišu K 91/17 od 09.11.2017. godine, u delu odluke o krivičnoj sankciji u odnosu na optužene AA i BB tako što ih je sud za krivično delo nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350. stav 3. u vezi stava 2. u vezi člana 33. KZ, za koje su prvostepenom presudom oglašeni krivim, osudio na kaznu zatvora u trajanju o po dve godine i šest meseci u koju im je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 01.11.2016. godine do upućivanja u Zavod za izvršenje krivičnih sankcija, dok su odbijene kao neosnovane žalbe okrivljenog AA i njegovog branioca, okrivljenog BB i njegovog branioca, branioca okrivljenog VV i branioca okrivljenog GG, i prvostepena presuda, u nepreinačenom delu, potvrđena.

Apelacioni sud u Nišu je o troškovima i sudskom paušalu odlučio kao u izreci presude.

Branilac okrivljenog AA advokat Miroslav Lazić, na osnovu člana 482. stav 1. i člana 483. stav 1. ZKP, podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povreda zakona odredbe člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP; člana 439. tačka 1) i tačka 2) ZKP, 438. stav 1. tačka 11) ZKP, uz predlog Vrhovnom kasacionom sudu da usvoji podneti zahtev, te da pobijane presude preinači tako što će okrivljenog AA osloboditi od optužbe da je počinio predmetno krivično delo.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti nije osnovan.

Podnetim zahtevom branioca okrivljenog se najpre ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP jer se, po stavu odbrane, pobijane presude zasnivaju na dokazima koji su pribavljeni na nezakonit način - zapisnicima o prepoznavanju lica MUP-a RS PU Niš, kojom prilikom su VV i GG, kao lica koja su njih angažovala za pevoz migranata, označili dva od pokazanih šest lica i to lica BB i AA. U vreme kada je vršeno prepoznavanje lica 03.11.2016. godine, kao i pre izvođenja ove radnje, VV i GG su, kao lica koja su se nalazila u pritvoru, imali branioce po službenoj dužnosti koji su im, od strane Osnovnog javnog tužioca u Nišu, određeni u ličnosti advokata Darka Aranđelovića i Dušana Matića. Nadalje, tada osumnjičeni BB i AA, su u vreme obavljanja prepoznavanja 03.11.2016. godine, kao i pre ove radnje, imali zajedničkog izabranog branioca - advokata Miroslava Lazića, međutim, Osnovni javni tužilac u Nišu im, nezavisno od toga, postavlja branioca po službenoj dužnosti i to takođe u ličnosti advokata Darka Aranđelovića i Dušana Matića čime je, po stavu branioca, institut odbrane doveden u apsurdnu situaciju jer su isti branioci - advokati Darko Aranđelović i Dušan Matić angažovani radi odbrane suprotstavljenih prava i interesa i to na jednoj strani tada već osumnjičenih lica BB i AA - koji se nalaze među pokazanim licima za prepoznavanje, kao i VV i GG - lica koja vrše prepoznavanje - koja se u tom trenutku nalaze u pritvoru.

Odredbom člana 78. stav 1. ZKP je propisano da više okrivljenih mogu u istom predmetu imati zajedničkog branioca samo ako to ne ometa stručno, savesno i blagovremeno pružanje pravne pomoći u odbrani.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da su zapisnici o prepoznavanju lica MUP RS PU Niš Ku 43616 od 06.11.2016. godine sačinjeni protivno odredbi člana 78. stav 1. ZKP jer je prepoznavanje lica obavljeno u prisustvu branioca advokata Darka Aranđelovića i advokata Dušana Matića koji su istovremeno bili branioci licima koja su vršila prepoznavanje i dvojici lica, od šest, koja su bila među licima za prepoznavanje.

Kako su navedene radnje prepoznavanja lica obavljene protivno odredbi člana 78. stav 1. ZKP, to su i zapisnici sačinjeni vezano za navedene radnje dokazi na kojima se po odredbama ZKP presuda ne može zasnivati.

Međutim, Vrhovni kasacioni sud nalazi da bi, imajući u vidu druge dokaze izvedene u zakonito sprovedenom postupku na glavnom pretresu, pojedinačno navedene i ocenjene u prvostepenoj presudi (strana 7 do 12), između ostalih, iskaze svedoka DD, ĐĐ, EE i ŽŽ, očigledno i bez tih dokaza bila doneta ista presuda i okrivljeni AA i dr. oglašeni krivim zbog izvršenog krivičnog dela nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350. stav 3. u vezi stava 2. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika, te Vrhovni kasacioni sud nalazi da u redovnom krivičnom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, zbog koje bi trebalo ukinuti pravnosnažne presude i iznova sprovesti krivični postupak protiv okrivljenih, pa se na ovu povredu postupka neosnovano ukazuje u zahtevu branioca.

Podnetim zahtevom branioca okrivljenog se ukazuje i na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) i tačka 2) ZKP navodima da radnje koje su opisane u izreci presude, ne upućuju na izvršenje krivičnog dela nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350. stav 3. u vezi stava 2. KZ, pa je samim tim sud na delo koje je predmet optužbe pogrešno primenio odredbu člana 350. stav 3. u vezi stava 2. KZ. Odbrana nalazi da sud nije u izreku uneo opis koristi kao bitnog obeležja krivičnog dela i u čemu se ona sastoji, te izreka ne sadrži sva bitna obeležja predmetnog krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim.

Odredbom člana 350. stav 2. Krivičnog zakonika propisano je da ko u nameri da sebi ili drugom pribavi kakvu korist, omogućava drugom nedozvoljeni prelaz granice Srbije ili nedozvoljeni boravak ili tranzit kroz Srbiju kazniće se ..., a odredbom člana 350. stav 3. KZ je propisano ako je delo iz stava 2. ovog člana učinjeno od strane grupe, zloupotrebom službenog položaja, ili na način kojim se ugrožava život ili zdravlje lica čiji se nedozvoljeni prelaz granice Srbije, boravak ili tranzit omogućava ili je krijumčaren veći broj lica kazniće se ...

Nadalje, u činjeničnom opisu dela, datom u izreci prvostepene presude je utvrđeno da su sva četvorica okrivljenih, među kojima i okrivljeni AA, između ostalog „... realizujući prethodni dogovor ... u stanju uračunljivosti, ... pri čemu su znali da su njihove radnje protivzakonite i bili svesni da su njihova dela zabranjena i protivpravna, pa su hteli njihova izvršenja ... u nameri da sebi pribave korist omogućili većem broju lica ... nedozvoljen tranzit kroz Srbiju“, čime su naznačene sve činjenice i okolnosti pa i namera da se pribavi korist koje predstavljaju zakonska obeležja krivičnog dela nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350. stav 3. u vezi stava 2. u vezi člana 33. KZ, za koje je okrivljeni AA oglašen krivim pobijanim pravnosnažnim presudama, kako objektivne okolnosti koje se odnose na same radnje izvršenja okrivljenog, tako i subjektivne okolnosti koje se odnose na uračunljivost i umišljaj okrivljenog. Na navedeni način okrivljeni AA je, primenom zakona koji se može primeniti pravnosnažno oglašen krivim i osuđen za izvršeno krivično delo nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350. stav 3. u vezi stava 2. u vezi člana 33. KZ, pa su suprotni navodi u zahtevu branioca okrivljenog da su pravnosnažne presude donete povredom krivičnog zakonika iz člana 439. tačka 1. i 2. ZKP ocenjeni kao neosnovani.

Zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se ukazuje i na povredu odredbe člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, a Vrhovni kasacioni sud nalazi da se, bez numeričkog označavanja, zahtevom takođe ukazuje i na povrede odredbe člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP (navodima da je izreka presude protivurečna sama sebi, da su razlozi presude protivurečni izreci, da su razlozi o odlučnim činjenicama u znatnoj meri nejasni, nerazumljivi i međusobno protivrečni ...) i člana 440. ZKP (navodima da sud nije pravilno cenio odbrane okrivljenih uz iznošenje sopstvene analize istih ....).

Međutim, kako navedene povrede ne spadaju u krug povreda koje predstavljaju zakonske razloge za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca, propisane članom 485. stav 4. u vezi stava 1. ZKP, podneti zahtev je, u ovom delu, ocenjen kao nedozvoljen i odbačen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredaba člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova, primenom člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                        Predsednik veća-sudija,

Olgica Kozlov,s.r.                                                                                              Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić