Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je na sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je u konkretnom slučaju reč o „dvostrukom vođenju istrage“ za isti činjenični događaj, s obzirom da je istražni postupak protiv okrivljenog najpre vođen zbog krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. KZ, a nakon okončanja te istrage i dostavljanja spisa javnom tužiocu, isti je umesto da podigne optužnicu ili traži dopunu istrage ili odustane od krivičnog gonjenja, podneo novi zahtev za sprovođenje istrage protiv okrivljenog, u vezi istog događaja, ali za krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 359. stav 3. u vezi stava 1. KZ, za šta prema navodima zahteva, nije imao procenih mogućnosti. Takođe, branilac ocenjuje da se identična stvar dešavala i sa optužnim aktima, budući da je okrivljeni najpre optužen zbog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja, a potom mu je stavljeno na teret krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica, zbog čega branilac smatra da je ekstenzivno protumačena odredba člana 409. ZKP , tj. da je ista nepravilno primenjena.

Iznetim navodima, po oceni ovog suda, branilac suštinski ukazuje da u konkretnom slučaju nisu primenjene odredbe ZKP koje regulišu postupanje javnog tužioca nakon sprovedene istrage (član 308, 311. i 331. ZKP) kao i da je nepravilno primenjena odredba člana 409. ZKP, te da je to bilo od odlučnog uticaja na donošenje zakonite i pravilne presude, tj. ukazuje da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP.

Pored toga, u zahtevu se ukazuje da pobijane presude ne sadrže razloge u pogledu odlučne činjenice - da novac, koji je oštećena predala sinu okrivljenog na ime kupoprodajne cene predmetnog stana, nije mogao biti iskorišćen za izmirenje obaveza preduzeća (čiji je direktor okrivljeni), prema ... banci po osnovu ugovora kojim je to preduzeće trebalo da postane vlasnik navedenog stana.

Iznetim navodima, po nalaženju ovog suda, branilac ukazuje da pobijane presude ne sadrže razloge u pogledu odlučnih činjenica, tj. da su iste donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog iznosi sopstvenu analizu i ocenu izvedenih dokaza, drugačiju od one koju su dali nižestepeni sudovi u pobijanim presudama, zaključujući da se u konkretnom slučaju radi o čistom građanskopravnom odnosu i da je okrivljeni u svemu postupao u granicama svojih ovlašćenja, kada je kao direktor potpisivao ugovor o kupoprodaji stana sa oštećenom. Naime, oštećena je u momentu potpisivanja pomenutog ugovora, znala za postojanje ugovora između preduzeća okrivljenog i ... banke (po osnovu kog je to preduzeće trebalo da postane vlasnik predmetnog stana, isplatom novčanog iznosa od 130.000 evra, u roku od pet dana od dana potpisivanja ugovora), zatim, ista je bila svesna da ugovara cenu komfornog stana ispod tržišne vrednosti i imala je na uvid celokupnu dokumentaciju- zbog čega branilac smatra da iznos novca od 105.000 evra, koji je oštećena predala vlasniku preduzeća – sinu okrivljenog, ne predstavlja protivpravnu imovinsku korist koju je okrivljeni kao direktor preduzeća pribavio vlasniku preduzeća, tj. svom sinu, već predstavlja dogovorenu isplatu dela kupoprodajne cene predmetnog stana, pogotovo imajući u vidu činjenicu da se okrivljeni više puta obraćao banci, pokušavajući da ugovor sa tom bankom održi na snazi.

Iznetim navodima, branilac osporava ocenu dokaza i utvrđeno činjenično stanje u pobijanim presudama.

Kako članom 485. stav 4. ZKP koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja u postupku ima u smislu člana 71. tačka 5) ZKP mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačk 2) i 3) ZKP, kao ni zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog AA, advokata Milana Burića, ocenio kao nedozvoljen.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                            Predsednik veća-sudija

Marina Pandurović,s.r.                                                                                                                       Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić