Protiv drugostepene presude tuženi VV iz ..., GG iz ..., DD iz ..., ĐĐ iz ..., EE iz ... i ŽŽ iz ... su izjavili blagovremenu i dozvoljenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

U odgovoru na reviziju tužilac je predložio da se revizija tuženih odbije kao neosnovana.

Ispitujući pobijanu presudu u granicama revizijskih razloga propisanih odredbom člana 408. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' 72/11... 55/14) Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tuženih nije osnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti. Na druge bitne povrede u reviziji se ne ukazuje.

Predmet tužbenog zahteva je utvrđenje da je tužilac stekao pravo svojine na stanu bliže opisanom u izreci nižestepenih presuda i izlučenje tog stana iz stečajne mase tuženog BB u stečaju.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, ZZ iz ... je 19.06.2009. godine kao osnivač pristupio u tuženo privredno društvo BB. Tom prilikom je kao nenovčani ulog uneo parcelu br. ... –neizgrađeno građevinsko zemljište od 62 a i 94 m2. Pošto je parcela postala imovina tuženog BB, on je 26.06.2009. godine Opštini Inđija podneo zahtev za izdavanje odobrenja za izgradnju kompleksa stambeno-poslovnih objekata. Rešenjem od 15.07.2009. godine kao investitoru mu je na toj parceli odobrena izgradnja kompleksa. Između ZZ ... u svojstvu prodavca i II i VV iz ... u svojstvu kupaca je 25.11.2009. godine zaključen Ugovor o kupoprodaji nepokretnosti u izgradnji u stambeno-poslovnom objektu u ... - stana ... ... površine 49,06 m². U ugovoru je konstatovano da je prodavac investitor na izgradnji tog objekta, na osnovu odobrenja za izgradnju od 15.07.2009. godine. Između istih ugovornih strana zaključen je aneks ugovora od 26.10.2010. godine. Predmet aneksa je zamena stana oznake ... ... za stan oznake ... ... koji se nalazi u istoj zgradi. II je preminuo ...2012. godine. Rešenjem Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici Ov ... od 08.11.2012. godine na njegovoj zaostavštini koju između ostalog čini pravo svojine po Ugovoru o kupoprodaji nepokretnosti iz 2009. godine oglašene su za naslednike: supruga VV, ćerke GG, DD, ĐĐ, EE i ŽŽ, svi po 1/6 delova. To su tužene od 2-7 reda.

Predmetni stan oznake ... ... bio je predmet kupoprodaje i po Ugovoru o kupoprodaji nepokretnosti u izgradnji od 29.06.2012. godine koji je zaključen između BB iz ... kao prodavca i JJ i ovde tužioca AA iz ... kao kupaca. Ugovorom je konstatovano da je kupoprodajna cena stana isplaćena u celosti i da je planiran završetak radova 28.07.2013. godine. U vreme zaključenja ugovora stan je bio izgrađen ali nije bio dovršen. Tužilac AA nije znao niti ga je neko obavestio da je stan ... ... bio predmet raspolaganja po drugom ugovoru o prodaji.

Između BB i VV je dana 28.01.2014. godine sačinjen zapisnik kojim je konstatovano da je po ugovoru o kupoprodaji stana ... ... isplaćena kupoprodajna cena. O isplati dela kupoprodajne cene sačinjena je i priznanica od 06.02.2014. godine. Nakon sačinjavanja zapisnika, VV je dobila ključeve od predmetnog stana i nalazi se u njegovom posedu. KK je potpisao zapisnik ispred BB i o tome nije obavestio tužioca AA.

Nad tuženim BB je otvoren stečajni postupak rešenjem Privrednog suda u Sremskoj Mitrovici St 6/13 od 07.02.2014. godine. Tužilac je u tom postupku podneo zahtev za izlučenje predmetnog stana. Obaveštenjem od 10.04.2014. godine stečajni upravnik je njegov zahtev odbio.

Tužena VV je u svojstvu tužioca 21.07.2014. godine Privrednom sudu u Sremskoj Mitrovici podnela tužbu protiv BB u stečaju, radi utvrđenja da je sa pok. II stekla pravo svojine na predmetnom stanu po Ugovoru 10557/09 od 25.11.2009. godine, Aneksu Ov ... od 26.10.2010. godine i klauzuli intabulandi Ov ... od 03.02.2014. godine. Tužbeni zahtev je 17.06.2015. godine uređen na utvrđenje da su tužioci VV, GG, DD, ĐĐ, EE i ŽŽ stekle pravo svojine na predmetnom stanu. U tom postupku je dozvoljeno AA i JJ da stupe u parnicu u svojstvu umešača na strani tuženog. Doneta je presuda P 237/14 od 04.05.2016. godine kojom je odbijen tužbeni zahtev. Presuda nije pravnosnažna.

JJ je preminula ...2015. godine a za njenog naslednika na zaostavštini koju između ostalog čine i prava i obaveze iz Ugovora o kupoprodaji od 29.06.2012. godine, oglašen je njen suprug ovde tužilac.

Na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da tužilac ima valjani pravni osnov za sticanje prava svojine na predmetnom stanu. Nakon što je ZZ iz ... pristupanjem u svojstvu osnivača, u tuženo privredno društvo BB u vidu nenovčanog uloga uneo neizgrađenu kat.parcelu br. ..., ista je postala imovina BB. Tuženi BB je investitor izgradnje stambeno-poslovnog objekta na toj parceli, u kome se nalazi sporni stan. Tužilac u odnosu na tužena fizička lica ima jači pravni osnov jer poseduje ugovor o kupoprodaji nepokretnosti koji je zaključen sa investitorom. Ugovor je overen u sudu i sadrži klauzulu intabulandi. Tužilac je u celosti isplatio ugovorenu cenu. Prvi je podneo i zahtev RGZ SKN ... za upis objekta u javne knjige. Sa druge strane, tužena VV nema valjani pravni osnov za sticanje prava svojine jer je ugovor i aneks ugovora zaključila sa nevlasnikom. Njen prodavac ZZ nije imao pravo da zaključi ugovor o kupoprodaji stana u izgradnji i aneks. Iz navedenih razloga je prvostepeni sud usvojio tužbeni zahtev za utvrđenje da je tužilac stekao pravo svojine na stanu. Tužbeni zahtev za izlučenje predmetnog stana iz stečajne mase je odbio jer je utvrdio da se stan ne nalazi u stečajnoj masi već u posedu VV od 2014. godine.

Drugostepeni sud je prihvatio stanovište prvostepenog suda da tužilac ima jači pravni osnov jer je kupio stan od investitora. U odnosu na tužene tužilac je bio savestan jer nije znao da je stan koji je kupio bio predmet raspolaganja po drugom ugovoru o prodaji. VV nije bila savesna jer nije izvršila uvid u rešenje o odobrenju za izgradnju od 15.07.2009. godine. Po tom rešenju njen prodavac ZZ nije investitor objekta već izvođač radova koji nije ovlašćen da raspolaže nepokretnostima.

Međutim, u pogledu tužbenog zahteva za izlučenje stana, drugostepeni sud nije prihvatio zaključak prvostepenog suda da se predmetni stan ne nalazi u stečajnoj masi samo iz razloga što tuženi BB u stečaju nije u državini stana. Tuženi BB u stečaju nikada nije izneo tvrdnju da predmetni stan nije deo stečajne mase. Stečajni upravnik je izvršio popis imovine stečajnog dužnika odnosno popis svih stanova u lameli ... u kojoj se nalazi i sporni stan. Zato je prvostepena presuda preinačena i u tom delu usvojen tužbeni zahtev.

Prema oceni Vrhovnog kasacionog suda, drugostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je potvrdio prvostepenu presudu u delu za utvrđenje prava svojine na predmetnom stanu u korist tužioca i kada je preinačio prvostepenu presudu u delu za izlučenje stana iz stečajne mase tuženog pravnog lica.

U sporu za utvrđenje prava svojine na nepokretnosti bitne činjenice su da li je kupac nepokretnost kupio od vlasnika i da li je savestan. Savesni sticalac ima jači pravni osnov u odnosu na nesavesnog sticaoca i u slučaju kada je nepokretnost predata u državinu nesavesnom sticaocu. Tačno je da savesnost nije izričito propisan uslov za sticanje prava svojine u članu 33. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa (potreban je ugovor i upis u javne knjige). Ali kod višestrukog otuđenja što je u konkretnom slučaj, savesnost kao moralna i pravna činjenica može predstavljati odlučujući kriterijum za rešavanje sukoba pravnih osnova. Jer savesnost predstavlja osnovni princip u nastajanju, izvršenju i prestanku obligacionih odnosa (član 12. ZOO).

U konkretnom slučaju, tužilac je predmetni stan kupio od investitora. Isplatio je ugovorenu cenu i podneo zahtev za upis nepokretnosti u katastar. O tome je izvršena zabeležba. Do upisa nije došlo iz objektivnih razloga koji se ne mogu staviti na teret tužiocu ( ceo stambeni objekat nije legalizovan).

Tužena VV koja je u državini spornog stana, ugovor je zaključila sa pravnim licem koje nije moglo raspolagati nepokretnošću. Ugovor zaključen sa licem koje nije moglo raspolagati nepokretnošću je ugovor zaključen sa nevlasnikom. Pri tom, tužena je bila nesavesna. Da je pri zaključenju ugovora proverila, mogla je utvrditi da rešenje o odobrenju za izgradnju na osnovu koga se njen prodavac legitimisao kao vlasnik objekta, ne glasi na njega već na drugo pravno lice.

Iz navedenih razloga je osnovan zahtev za utvrđenje prava svojine u korist tužioca, kao i zahtev za izlučenje stana iz stečajne mase. Predmetni stan je popisan u stečajnoj masi tuženog pravnog lica pa je bez uticaja činjenica što se tuženo pravno lice ne nalazi u njegovoj neposrednoj državini.

Neosnovano revidenti ukazuju da su pravo svojine stekli gradnjom na navedenom stanu, jer su vršili ulaganja od tzv „sive faze“, uključujući i plaćanje naknade za postavljanje strujomera u celom ulazu. U konkretnom slučaju, takvom vrstom ulaganja se ne može steći pravo svojine na nepokretnosti već eventualno novčano potraživanje prema prodavcu.

Revizijske navode kojima se ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjeničo stanje revizijski sud nije ovlašćen da ceni. Ovo iz tog razloga što se prema odredbi člana 407. stav 2. Zakona o parničnom postupku revizija ne može izjaviti zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Na osnovu iznetih razloga primenom odredbe člana 414. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Rešavajući o zahtevu tužioca za naknadu troškova po odgovoru na reviziju, revizijski sud nalazi da odgovor na reviziju nije bio nužan u ovoj pravnoj stvari. Samim tim ni troškovi koji su nastali podnošenjem odgovora na reviziju ne predstavljaju nužne troškove koji bi se dosudili na teret tuženih. Zato je primenom člana 165. Zakona o parničnom postupku odlučeno kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća-sudija

dr Dragiša B. Slijepčević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić