Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenih Suada Džudževića i Jasmina Džudževića, advokat Senad Palamar, zbog povrede zakona, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje ili ih preinači i okrivljene oslobodi od optužbe. Branilac je predložio da bude obavešten o sednici veća, kao i da Vrhovni kasacioni sud odredi da se izvršenje pravnosnažne presude odloži.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je na sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.

Branilac okrivljenih u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je izreka pobijane prvostepene presude nerazumljiva, jer u istoj nisu naznačene činjenice i okolnosti koje čine obeležje krivičnih dela za koja su okrivljeni pravnosnažno oglašeni krivim, odnosno iz iste se ne vidi koja su to sredstva prinude okrivljeni primenili prema oštećenoj u konkretnom slučaju, niti je bliže opisan otpor oštećene. Prema navodima zahteva, činjenični opis dat u izreci, predstavlja jedan nejasan, nepovezan, vremenski neusklađen i nerazumljiv tekst, iz koga je nejasno koje radnje izvršenja su okrivljenima stavljene na teret, pogotovo pri činjenici da su oglašeni krivim za po jedno produženo krivično delo silovanje, a da u izreci nisu označene sve odredbe zakona koje su primenjene, i to konkretno odredba člana 61. KZ.

Iznetim navodima, branilac ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP.

Pored toga, u zahtevu se ukazuje i da pobijana pravnosnažna presuda ne sadrži razloge u pogledu odlučnih činjenica, a da su oni koji su dati protivrečni izreci, i to prvenstveno razlozi u pogledu odlučne činjenice koja se tiče uzrasta maloletne oštećene, s obzirom da u izreci pravnosnažne presude stoji da su okrivljeni znali da je oštećena maloletna, dok u obrazloženju presude sud navodi da im nije bilo poznato da je oštećena bila maloletna. Takođe, u zahtevu branilac ističe i da presuda ne sadrži jasne razloge u pogledu odlučne činjenice, da je komunikacija između oštećene i okrivljenih započeta tačno dana 15.01.2013. godine. Uz navedeno, u zahtevu se ističe i da o činjenicama koje su predmet dokazivanja postoji znatna protivrečnost između onoga što se navodi u razlozima presude o sadržini zapisnika o veštačenju maloletne oštećene datim u postupku i samih tih zapisnika.

Iznetim navodima se, po nalaženju ovog suda, ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

U zahtevu branilac ističe i da su kazne zatvora na koje su okrivljeni pravnosnažno osuđeni, prestroge i neadekvatne, da sud nije na pravilan način cenio olakšavajuće okolnosti na strani obojice okrivljenih, a naime, da je okrivljeni Suad Džudžević oženjen, otac troje dece, da je okrivljeni Jasmin Džudžević takođe oženjen, otac jednog deteta, da su obojica okrivljenih veoma slabog imovnog stanja, da je otac okrivljenog Suada Džudževića, VV, od dana saznanja da mu je sin uhapšen, imao moždani udar i da je na dan izricanja presude umro.

Iznetim navodima, po oceni ovog suda, branilac okrivljenih ukazuje na povredu odredbe člana 441. stav 1. ZKP.

Pored toga, u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac iznosi sopstvenu analizu i ocenu izvedenih dokaza, drugačiju od one koju su dali nižestepeni sudovi u pobijanim presudama, zaključujući da se pravnosnažna presuda zasniva na iskazu maloletne oštećene, čiju dokaznu vrednost branilac osporava navodima da je isti iskaz nepouzdan, nejasan, kontradiktoran i u direktnoj suprotnosti sa svim izvedenim dokazima na glavnom pretresu. U vezi toga, branilac ocenjuje da je nemoguće da se događaj odigrao na način kako ga je oštećena tokom postupka opisala, pogotovo ako se ima u vidu da je ista, prema navodima zahteva, sklona izmišljanju događaja i predstavljanju istih onako kako se nisu dešavali, a naročito pri činjenici da iz dopisa Ministarstva pravde Republike Crne Gore, Zavoda za izvršenje krivičnih sankcija, KPD Podgorica broj 279/17 od 31.05.2017. godine, proizilazi da je okrivljeni Jasmin Džudžević bio na izdržavanju kazne zatvora u trajanju od 20 dana u periodu od 04.10.2013. godine do 24.10.2013. godine, u kom periodu nije koristio nikakve privilegije – vikende i odsustva, tj. da je isti u vreme za koje ga oštećena prijavljuje da je izvršio obljubu nad njom, bio na odsluženju kazne zatvora. Zbog navedenog, branilac zaključuje da ovaj okrivljeni nije mogao biti ivršilac predmetnog krivičnog dela, te da su nižestepeni sudovi radnje okrivljenih pogrešno pravno kvalifikovali, tj. da je donošenjem pobijanih pravnosnažnih presuda, učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, na štetu okrivljenih.

Iznetim navodima, iako branilac formalno ističe povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, po nalaženju ovog suda, isti u suštini osporava ocenu izvedenih dokaza i utvrđeno činjenično stanje u pobijanim presudama, te na sopstvenoj verziji utvrđenog činjeničnog stanja, izvodi zaključak u pogledu pravne kvalifikacije.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja u postupku ima, u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11), 438. stav 2. tačka 2) i 441. stav 1. ZKP, kao ni zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenih Seada Džudževića i Jasmina Džudževića, ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Marina Pandurović,s.r.                                                                                                                                             Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić