Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 840/2018 od 01.11.2018. godine delimičnim usvajanjem žalbi branioca okrivljenog AA i povodom žalbe zajedničkog branioca okrivljenih VV i AA, a po službenoj dužnosti u odnosu na okrivljenog VV preinačena je presuda Višeg suda u Leskovcu K 2/2018 od 28.06.2018. godine u delu odluke o visini kazne, a u odnosu na okrivljenog AA u pogledu načina izvršenja kazne zatvora, tako što je Apelacioni sud u Nišu okrivljenog VV za krivično delo nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi u saizvršilaštvu iz člana 350. stav 3. u vezi stava 2. u vezi člana 33. KZ za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim osudio na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine, uz uračunavanje vremena provedenog u pritvoru, dok u odnosu na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine na koju je okrivljeni AA zbog krivičnog dela nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi u pomaganju iz člana 350. stav 3. u vezi stava 2. u vezi člana 35. KZ za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim odredio da će ovu kaznu okrivljeni u smislu člana 45. stav 5. KZ izdržavati u prostorijama u kojima stanuje uz primenu mere elektronskog nadzora, koje ne sme napuštati osim u slučajevima propisanim zakonom koji uređuje izvršenje krivičnih sankcija, s tim što će sud, ukoliko okrivljeni jednom u trajanju preko 6 časova ili dva puta u trajanju do 6 časova samovoljno napustiti prostorije u kojima stanuje odrediti da ostatak kazne zatvora izdrži u zavodu za izvršenje kazne zatvora, dok su žalbe Višeg javnog tužioca u Leskovcu i zajedničkog branioca okrivljenih VV i AA, kao i žalba branioca okrivljenog AA u preostalom delu odbijene kao neosnovane i prvostepena presuda u nepreinačenom delu je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Dušan Sakić, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) i stav 2. u vezi člana 438. stav 1. tačka 11) i zbog, a kako to proizilazi iz sadržine zahteva povrede zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje, odnosno drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u smislu odredbi člana 488. stav 1. ZKP dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je u smislu odredbe člana 490. ZKP održao sednicu veća, o kojoj, shodno odredbi člana 488. stav 2. ZKP nije obaveštavao Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Dušana Sakića je neosnovan.

Branilac okrivljenog AA pravnosnažne presude u podnetom zahtevu pobija zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP (koju povredu u zahtevu je pogrešno numerički označio kao povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP), navodima da kritičnom prilikom tranzit lica kroz Srbiju od Bujanovca do Subotice nije izvršen, zbog toga što se vozilo u koje su migranti ušli pokvarilo i ostalo u kvaru na benzinskoj pumpi u Predejanima, stajući na pravno stanovište da je radnja izvršenja krivičnog dela preduzeta od strane okrivljenog AA ostala u pokušaju.

Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Odredbom člana 350. stav 2. KZ (''Službeni glasnik RS'' 72/09 koji se primenjivao od 11.09.2009. do 31.05.2017. godine) propisano je da će se zatvorom od šest meseci do pet godina kazniti onaj ko u nameri da sebi ili drugom pribavi kakvu korist, omogućava drugom nedozvoljen prelaz granice Srbije ili nedozvoljen boravak ili tranzit kroz Srbiju, dok je stavom 3. istog člana propisano da će se učinilac kazniti zatvorom od jedne do deset godina ako je omogućio nedozvoljeni tranzit kroz Republiku Srbiju većeg broja lica.

Iz ovih zakonskih odredbi jasno proizilazi da je radnja izvršenja težeg oblika ovog krivičnog dela (član 350. stav 3) alternativno propisana i u konkretnom slučaju sastoji se u omogućavanju nedozvoljenog tranzita većeg broja lica kroz Srbiju.

Posledica ovog krivičnog dela predstavlja povredu i ugrožavanje javnog reda i mira.

Sledstveno iznetom, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, predmetno krivično delo svršeno je samim nedozvoljenim tranzitom jednog ili više lica kroz Srbiju od jednog do drugog mesta i sledstveno tome tranzit koji nije okončan ne predstavlja uslov za postojanje pokušaja krivičnog dela u pitanju, a suprotno navodu iz zahteva branioca okrivljenog.

Shodno citiranoj odredbi člana 350. stav 3. u vezi stava 2. KZ i datom tumačenju iste, iz izreke pravnosnažne presude jasno proizilazi da je okrivljeni AA kritičnom prilikom sa umišljajem pomogao okrivljenima BB i VV u izvršenju krivičnog dela nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350. stav 3. u vezi stava 2. KZ, svestan svog dela i njegove zabranjenosti i želeći njegovo izvršenje, pri čemu je mogao da upravlja svojim postupcima, tako što je sa okrivljenima stavio na raspolaganje sredstvo za izvršenje krivičnog dela u pitanju i to putničko vozilo – kombi kojim bi oni prevezli veći broj stranih državljana kroz Srbiju, na ime čega je od okrivljenog VV primio novac u iznosu od 1200 evra.

Shodno navedenom, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, izreka pravnosnažne presude sadrži sva zakonska obeležja krivičnog dela nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi u pomaganju iz člana 350. stav 3. u vezi stava 2. u vezi člana 35. KZ.

Pored toga, branilac okrivljenog pravnosnažne presude pobija zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP navodima da sud nije primenio krivični zakon koji je važio u vreme izvršenja dela, kao blaži, već krivični zakon koji se primenjuje od 01.06.2017. godine, a koji je strožiji po učinioca.

I ove navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Naime, odredbom člana 350. stav 3. Krivičnog zakonika (''Službeni glasnik RS'' 72/09) koji se primenjivao od 11.09.2009. do 31.05.2017. godine propisano je da će se učinilac kazniti zatvorom od jedne do deset godina, dok je odredbom člana 350. stav 3. KZ (''Službeni glasnik RS'' 94/2016) koji se primenjuje od 01.06.2017. godine propisano da će se učinilac dela iz stava 3. kazniti zatvorom od dve do 12 godina.

Iz obrazloženja pravnosnažne presude jasno proizilazi da je sud prilikom odmeravanja kazne imao u vidu vremensko važenje krivičnog zakonodavstva i obaveznu primenu imperativne odredbe člana 5. stav 1. KZ i predviđenu kažnjivost u vreme izvršenja krivičnog dela iz člana 350. stav 3. u vezi stava 2. KZ kaznom od jedne do deset godina, iz čega, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, proizilazi da je na radnje okrivljenog AA primenjen blaži zakon i to onaj koji je važio u vreme izvršenja dela, a kojim je propisana kažnjivost za krivično delo iz člana 350. stav 3. u vezi stava 2. KZ od jedne do deset godina (''Službeni glasnik RS'' 72/09 koji se primenjivao od 11.09.2009. do 31.05.2017. godine).

Stoga Vrhovni kasacioni sud neosnovanim ocenjuje navode iz zahteva branioca okrivljenog AA, da su pobijane pravnosnažne presude donete uz povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP u vezi člana 5. KZ.

Branilac okrivljenog zahtevom za zaštitu zakonitosti pravnosnažne presude pobija i zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, navodima da je izreka pravnosnažne presude protivrečna i nepotpuna i nerazumljiva u pogledu svih činjenica i okolnosti koje su od značaja za radnju umišljajnog pomaganja krivičnog dela za koje je ovaj okrivljeni oglašen krivim.

Pored toga, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu navodi da je sud, pogrešnom ocenom izvedenih dokaza i to pre svega odbrane okrivljenog BB datog u istrazi, a koju odbranu je kasnije opovrgao i izveo pogrešan zaključak da je okrivljeni AA izvršio predmetno krivično delo pomaganjem, na način predstavljen izrekom pravnosnažne presude.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, iznetim navodima zahteva osporava se činjenično stanje utvrđeno prvostepenom, a potvrđeno drugostepenom presudom u pogledu učešća okrivljenog AA u izvršenju predmetnog krivičnog dela pomaganjem.

Kako bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, kao ni pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje ne predstavljaju zakonski razloge u okviru povreda taksativno nabrojanih u članu 485. stav 4. ZKP, zbog kojih okrivljeni, preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, to se Vrhovni kasacioni sud u ove navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, nije upuštao.

Sa iznetih razloga, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                              Predsednik veća-sudija

Jelena Petković-Milojković,s.r.                                                                                                     Zoran Tatalović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić