Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku i u sednici veća, koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa odlukama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, adv. Milomira Veselinovića, je neosnovan.

Branilac okrivljenog AA, adv. Milomir Veselinović, u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je okrivljeni AA prvostepenom presudom oglašen krivim i osuđen za krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 5. Krivičnog zakonika i to za događaj koji se odigrao dana 08.06.2017. godine, te da se radi o radnji krivičnog dela koje je morala ući u sastav produženog krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. u vezi člana 61. Krivičnog zakonika, a za koje je okrivljeni pravnosnažno osuđen presudom Osnovnog suda u Jagodini K 262/17 od 28.08.2017. godine.

Po stavu branioca, radnja izvršenja krivičnog dela u pobijanoj prvostepenoj presudi morala je biti obuhvaćena istim optužnim aktom, te da je trebalo da se vodi jedinstveni postupak i, ako je odgovoran za tu radnju, u tom slučaju da mu se izrekne jedinstvena kazna i pritom ističe da se u konkretnoj situaciji radi o presuđenoj stvari to jest da je donošenjem pobijanih pravnosnažnih presuda učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, a Vrhovni kasacioni sud ovakve navode ocenjuje neosnovanim.

Uvidom u pravnosnažnu presudu Osnovnog suda u Jagodini K 262/17 od 28.08.2017. godine, utvrđuje se da je okrivljeni AA osuđen zbog produženog krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. u vezi člana 61. Krivičnog zakonika za radnje izvršenja dana 08.10.2016. godine, 04.11.2016. godine, 21.07.2017. godine i 23.07.2017. godine i to da je drskim i bezobzirnim ponašanjem ugrožavao spokojstvo, telesni integritet i duševno stanje člana svoje porodice – oca oštećenog BB, na način opisan u izreci navedene presude.

U konkretnom slučaju, pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Jagodini K 436/17 od 05.06.2018. godine, protiv koje je i podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, okrivljeni AA je oglašen krivim, da je dana 08.06.2017. godine... prekršio mere zaštite od nasilja u porodice koje mu je odredio sud na osnovu zakona ... iako mu je pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Jagodini P2- 823/16 od 24.11.2016. godine zabranjeno da se približava ocu BB, a koje radnje su kvalifikovane kao krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 5. Krivičnog zakonika za koje je oglašen krivim i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine.

Krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. Krivičnog zakonika ima osnovni oblik (stav 1.), tri teža oblika (stav 2. do 4.) kao i poseban oblik (stav 5.).

Poseban oblik stav 5. člana 194. KZ postoji zbog obezbeđivanja sankcije za kršenje mere zaštite od nasilja u porodici propisanih Porodičnim zakonom – član 198., kojim je predviđeno više takvih mera. Dakle, ukoliko lice za vreme trajanja određene mere od strane suda prekrši jednu ili više određenih mera, vrši krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 5. KZ, što je u konkretnoj situaciji slučaj.

Po oceni ovog suda, imajući u vidu da radnja krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 5. KZ nema zajedničkih zakonskih elemenata sa ostalim oblicima krivičnog dela iz člana 194. stav 1-4. KZ, to nije ni moguća konstrukcija produženog krivičnog dela između navedenih oblika dela, već bi se eventualno moglo raditi o sticaju.

U konkretnom slučaju, krivično delo za koje je okrivljeni oglašen krivim pobijanim presudama, bez obzira na činjenicu u koje vreme je izvršeno, predstavlja posebno krivično delo jer se vrši radnjama potpuno drugačijim od radnji kojima se izvršava neki od oblika krivičnog dela iz člana 194. stav 1-4. KZ, te su neosnovani navodi zahteva da su radnje krivičnog dela iz člana 194. stav 5. KZ, morale ući u sastav produženog krivičnog dela.

Iz iznetih razloga, nalazeći da pobijanim pravnosnažnim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP u vezi člana 4. ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev odbio kao neosnovan i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                           Predsednik veća-sudija

Mila Ristić, s.r.                                                                                                                                                   Vesko Krstajić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić