-čime bi izvršio krivično delo prevara u obavljanju privredne delatnosti iz člana 223. stav 1. KZ.

Na osnovu odredbe člana 265. stav 1. ZKP troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Jagodini K 474/14 od 28.05.2018. godine, okrivljeni AA oglašen je krivim zbog krivičnog dela prevara u obavljanju privredne delatnosti iz člana 223. stav 1. KZ za koje mu je izrečena uslovna osuda, tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od šest meseci i istovremeno određeno da se ovako utvrđena kazna zatvora neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od dve godine od dana pravnosnažnosti presude ne izvrši novo krivično delo i istovremeno je osuđen na novčanu kaznu u određenom iznosu od 20.000,00 dinara koju je dužan da plati u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, a ukoliko isti ne plati novčanu kaznu u određenom roku, sud će istu zameniti kaznom zatvora i to tako što će za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora. Okrivljeni je obavezan da u korist budžetskih sredstava suda na ime troškova krivičnog postupka – paušala plati iznos od 5.000,00 dinara, na ime troškova krivičnog postupka iznos od 17.307,00 dinara sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja, dok je oštećeni DOO ''VV'' iz ... upućen na parnični postupak radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva.

Presudom Višeg suda u Jagodini Kž1 1186/18 od 24.08.2018. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA, advokata Aleksandra Busarca i presuda Osnovnog suda u Jagodini K 474/14 od 28.05.2018. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Aleksandar Busarac, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 4. u vezi člana 439. tačka 1) i tačka 2) ZKP i zbog a kako to proizilazi iz sadržine zahteva povrede odredbe člana 1. KZ, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude preinači, tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe, odnosno da drugostepenu presudu Višeg suda u Jagodini ukine i predmet vrati tom sudu na ponovno odlučivanje.

Iz spisa predmeta se utvrđuje da je Osnovni javni tužilac u Jagodini pred Osnovnim sudom u Jagodini podigao optužnicu Kt 1227/10 od 23.04.2012. godine protiv okrivljenog AA zbog opravdane sumnje da je izvršio krivično delo izdavanje čeka i korišćenje platnih kartica bez pokrića iz člana 228. stav 3. u vezi stava 2. KZ. Dalje, iz spisa predmeta se utvrđuje da je Osnovni javni tužilac u Jagodini aktom Kt 1227/10 od 20.03.2018. godine koji je zaprimljen u Osnovni sud u Jagodini dana 26.03.2018. godine izmenio optužni akt Kt 1227/10 od 23.04.2012. godine u pogledu činjeničnog opisa i pravne kvalifikacije, tako što je okrivljenom stavio na teret da je izvršio krivično delo prevara u obavljanju privredne delatnosti iz člana 223. stav 1. KZ, dok je u ostalom delu optužni akt ostao neizmenjen.

Odredbom člana 228. stav 2. KZ (''Službeni glasnik RS'' 85 od 06.10.2005. godine... 108 od 10.10.2014. godine) propisano je da će se kaznom iz stava 1. ovog člana kazniti i onaj ko izda ili stavi u promet ček, menicu, akceptni nalog, kakvu garanciju ili kakvo drugo sredstvo plaćanja ili obezbeđenja, iako zna da za to nema pokriće i time sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist u iznosu koji prelazi 10.000,00 dinara.

Radnje izvršenje osnovnog oblika krivičnog dela iz člana 228. stav 2. KZ jeste izdavanje ili stavljanje u promet čeka, menice, akceptnog naloga, garancije ili nekog drugog sredstva plaćanja ili obezbeđenja plaćanja.

Posledica ovog krivičnog dela ogleda se u pribavljanju protivpravne imovinske koristi sebi ili drugom preko onog koji je označen u članu 228. st. 1. i 2. KZ, u konkretnom slučaju preko 100.000,00 dinara (stav 3. člana 228. KZ).

Za postojanje ovog oblika predmetnog krivičnog dela potrebno je da na subjektivnom planu okrivljenog, osim umišljaja, postoji znanje da ček ili drugo sredstvo plaćanja nema pokriće.

Zakonom o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika (''Službeni glasnik RS'' 94 od 24.11.2016. godine) koji je stupio na snagu dana 01.03.2018. godine kao novo propisano je krivično delo prevara u obavljanju privredne delatnosti.

Krivično delo prevara u obavljanju privredne delatnosti iz člana 223. stav 1. KZ, za koje je okrivljeni oglašen krivim čini onaj ko u obavljanju privredne delatnosti, u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu korist, dovede koga lažnim prikazivanjem ili prikrivanjem činjenica u zabludu ili ga održava u zabludi i time ga navede da nešto učini ili ne učini na štetu imovine subjekta privrednog poslovanja za koje ili u kojem radi ili drugog pravnog lica.

Posledica ovog krivičnog dela sastoji se u činjenju ili ne činjenju pasivnog subjekta na štetu svoje ili tuđe imovine pri čemu je potrebno da je šteta na imovini privrednog subjekta i nastupila.

Iz citiranih zakonskih odredbi, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, jasno proizilazi da se zakonska obeležja ovih krivičnih dela u bitnome razlikuju kako u pogledu navedenih radnji izvršenja tako i u odnosu na propisane posledice.

Stoga se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda ima smatrati da je danom stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika (''Službeni glasnik RS'' 94/2016) 01.03.2018. godine a kojim je propisano krivično delo prevara u obavljanju privredne delatnosti prestalo da postoji krivično delo izdavanje čeka ili korišćenje platnih kartica bez pokrića iz člana 228. Krivičnog zakonika (''Službeni glasnik RS'' 85 od 06.10.2005. godine... 108 od 10.10.2014. godine).

Prema odredbi člana 1. KZ nikome ne može biti izrečena kazna ili druga krivična sankcija za delo koje pre nego što je učinjeno zakonom nije bilo određeno kao krivično delo, niti mu se može izreći kazna ili druga krivična sankcija koja zakonom nije bila propisana pre nego što je krivično delo učinjeno.

Kako su pobijane pravnosnažne presude donete nakon stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika dana 01.03.2018. godine (''Službeni glasnik RS'' 94/2016) kojim je krivično delo izdavanje čeka ili korišćenje platnih kartica bez pokrića iz člana 228. stav 3. u vezi stava 2. KZ za koje je okrivljeni optužnim aktom javnog tužioca u Jagodini Kt 1227/10 od 23.04.2012. godine gonjen, dekriminalizovano, to sud, po izmenjenom optužnom aktu javnog tužioca od 20.03.2018. godine i u pogledu odlučnih činjenica, nije mogao pravilnom primenom člana 1. KZ okrivljenog AA da oglasi krivim zbog krivičnog dela prevara u obavljanju privredne delatnosti iz člana 223. stav 1. KZ, niti je drugostepeni sud prvostepenu presudu mogao da potvrdi jer je branilac ove povrede zakona isticao u izjavljenoj žalbi, već je, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, sud bio dužan da nakon 01.03.2018. godine okrivljenog oslobodi od optužbe za krivično delo izdavanje čeka ili korišćenje platnih kartica bez pokrića iz člana 228. stav 3. u vezi stava 2. KZ, koje je dekriminalizovano, što nije učinio, niti je drugostepeni sud sa iznetih razloga mogao da potvrdi pobijanu prvostepenu presudu.

Na izneti način, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, prvostepeni sud je učinio povredu krivičnog zakona na štetu okrivljenog AA iz člana 439. tačka 1) i tačka 2) ZKP u vezi člana 1. KZ, a koju povredu zakona nije otklonio ni drugostepeni sud, na šta se osnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, ukazuje.

Stoga je Vrhovni kasacioni sud kao osnovan usvojio zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, pobijane presude preinačio, tako što je ovog okrivljenog oslobodio od optužbe da je izvršio krivično delo prevara u obavljanju privredne delatnosti iz člana 223. stav 1. KZ, a kako je sve to dato u izreci ove presude.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 265. stav 1. ZKP, odlučio da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Sa iznetih razloga, a na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 2) u vezi člana 423. tačka 1) i člana 439. tačka 1) i tačka 2) ZKP u vezi člana 1. KZ, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                           Predsednik veća-sudija

Jelena Petković-Milojković,s.r.                                                                                                  Zoran Tatalović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić