Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Predraga Trifunovića, predsednika veća, Zvezdane Lutovac i Jelene Borovac, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., koga zastupa Branislav Milojčić, advokat iz ..., protiv tuženog BB, koga zastupa Mladen Domazet, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1508/18 od 09.07.2018. godine, u sednici održanoj 23.05.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1508/18 od 09.07.2018. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1508/18 od 09.07.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Somboru P1503/18 od 21.03.2018.godine, usvojen je tužbeni zahtev i obavezan tuženi da tužiocu isplati na ime neisplaćene otpremnine iznos od 419.238,60 dinara, sa zateznom kamatom od 01.10.2005.godine, do isplate, kao i da mu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 97.192,00 dinara, sa zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1508/18 od 09.07.2018. godine, odbijena je žalba tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Somboru P1 503/18 od 21.03.2018. godine.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava na osnovu člana 395. Zakona o parničnom postupku ( „Službeni glasnik RS“ br.125/04...111/09), koji se u ovom postupku primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. ZPP (''Službeni glasnik RS'' 72/11... 55/2014).

Apelacioni sud u Novom Sadu je rešenjem R4 4/19 od 11.04.2019. godine, Vrhovnom kasacionom sudu predložio odlučivanje o reviziji tuženog na osnovu člana 395. ZPP.

Postupajući po navedenom predlogu Apelacionog suda u Novom Sadu, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu ovlašćenja iz člana 395. ZPP, zaključio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o izjavljenoj reviziji, kao izuzetno dozvoljenoj. Prema navedenoj odredbi zakona revizija je izuzetno dozvoljena i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom po odredbama člana 394. ZPP, kada je po oceni apelacionog suda o dopuštenosti ove revizije, potrebno de se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa, ujednači sudska praksa ili kada je potrebno novo tumačenje prava.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nije potrebno ujednačavanje sudske prakse, niti je potrebno razmatranje pravnog pitanja od opšteg interesa, kao ni novo tumačenje prava, budući da je pobijena odluka u skladu sa usaglašenom sudskom praksom po spornom pitanju visine otpremnine i njene isplate. Naime, Ustavni sud je u odluci Už 5034/11 od 21.08.2014.godine, izneo stav da radnik ovde tuženog kome je prilikom prestanka radnog odnosa na osnovu zaključenog sporazuma delimično isplaćena otpremnina, ima pravo na isplatu neisplaćenog dela otpremnine (u visini određenoj članom 152. Pojedinačnog kolektivnog ugovora tuženog, tada važećeg) i u situaciji kada nisu pokrenuli postupak za poništaj rešenja o prestanku radnog odnosa i izjave o odricanju svojih zakonom utvrđenih prava. Pitanje isplate otpremnine na osnovu PKU kod poslodavca i pitanje prava na otpremninu kao prava kojim zaposleni ne može slobodno raspolagati (član 60. stav 4. Ustava RS), dovoljno je raspravljeno u sudskoj praksi i nema potrebe za novim tumačenjem prava.

Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost revizije u granicama svijih ovlašćenja na osnovu člana 401. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 125/04 i 111/09). Međutim, prema članu 23.stav 3. Zakona o izmenama i dopunama ZPP ( „Službeni glasnik RS“ br. 55/14) revizija je dozvoljena u svim postupcima u kojima vrednost predmeta spora pobijenog dela prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, a koji nisu pravnosnažno rešeni do dana stupanja na snagu ovog zakona.

Imajući u vidu da se ne radi o radnom sporu koji se odnosi na zasnivanje, postojanje i prestanak radnog odnosa, u kome bi revizija prema članu 439. ZPP uvek bila dozvoljena, već koji se odnosi na potraživanje u novcu, u kome vrednost predmeta spora pobijenog dela očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to revizija tuženog nije dozvoljena.

Na osnovu člana 404. ZPP, odlučeno je kao u izreci rešenja.

Predsednik veća - sudija

Predrag Trifunović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić