Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18, u daljem tekstu: ZPP) Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je revizija tužioca osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, deda tužioca, sada pok. VV je bio nosilac prava svojine na parceli top.br. ..., njiva ..., površine 1.09.01 ha, upisanoj u zkul .. KO ... .

Dana 14.10.1984. godine pred imovinsko-pravnim referentom Opštine ... dao je izjavu o odricanju od prava svojine na delu te parcele u površini od 0,36,36 ha u korist društvene svojine sa pravom upravljanja Opštine ..., o čemu je sačinjen zapisnik koji je potpisao.

I pre izjave o odricanju parcela je faktički bila podeljena na manji deo od oko 30 ari (neobradivo zemljište – trstik) i veći deo od 70 ari koji je bio boljeg kvaliteta. Taj deo parcele je deda tužioca nastavio da koristi i nakon izjave o odricanju, a posle njegove smrti taj deo parcele su neprekidno i nesmetano koristili njegovi pravni sledbenici pa i tužilac.

Na osnovu izjave od 14.10.1984. godine doneto je rešenje Dn ../1975 od 10.01.1975. godine, kojim je izvršena uknjižba društvene svojine na celoj parceli top.br... sa pravom korišćenja Opštine ... . To rešenje je deda tužioca VV primio 22.04.1986. godine. Protiv rešenja o izvršenoj uknjižbi nije izjavio žalbu, a prestao je da plaća porez.

U izvodu iz LN broj .. KO ... upisana je parcela br. .., površine 1 ha, 09a i 1 kvm. Sastavljena je iz dva dela i to: ..., njiva III klase površine 72 a 65 kvm i ..., njiva V klase površine 36a 36 kvm, u celini upisana kao državna svojina, čiji je korisnik Republika Srbija, Ministarstvo poljoprivrede šumarstva i vodoprivrede.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je ocenio da nije postojao pravni osnov za upis prava društvene svojine na celoj kat. parceli ..., jer se deda tužioca u svojoj izjavi odrekao prava svojine na delu te parcele, u površini od 36a 36 kvm. Zbog toga je najpre usvojen zahtev tužioca za deobu i formiranje dve parcele, a kako tužilac i njegovi pravni prethodnici nesmetano koriste deo parcele u površini od 72 a i 65 kvm, ne znajući da se ovaj ne vodi kao njihova svojina, to tužilac ima zakonitu i savesnu državinu ovog dela parcele, pa je primenom člana 28. stav 2. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa ocenjen osnovanim i zahtev za utvrđenje prava svojine.

Po stanovištu drugostepenog suda, primenom člana 18. ZPP, člana 16. Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa i čl. 148. i 150 Zakona o vanparničnom postupku, tužilac nije mogao u parničnom postupku da traži da se izvrši deoba parcele kao suvlasničke stvari. Deobu, u nedostatku sporazuma sa drugim suvlasnicima, isključivo je mogao tražiti u vanparničnom postupku pred nadležnim sudom. Za slučaj da je među suvlasnicima sporno pravo na stvari koja je predmet deobe, odnosno veličina udela na zajedničkoj stvari, tužilac je mogao u parničnom postupku tražiti da se utvrdi da ima pravo susvojine u odnosu na celinu predmetne nepokretnosti odnosno odgovarajući idealni deo kat. parc. .., površine od 1.09.01ha, upisane u LN br... KO ... . Nakon utvrđenja idealnih delova suvlasnika na celoj stvari, na osnovu sporazuma suvlasnika ili odluke suda, može se pristupiti deobi zajedničke stvari i po izvršenoj fizičkoj deobi, pod uslovom da je takva deoba moguća, u postupku pred nadležnim katastrom nepokretnosti se može zahtevati podela postojeće parcele broj ... uz upis isključive svojine vlasnika na novonastaloj parceli.

Iz navedenih razloga, drugostepeni sud je prvostepenu presudu ukinuo u delu u kojem je odlučeno o zahtevu za deobu parcele, a u delu u kojem je odlučeno o zahtevu tužioca za utvrđenje prava svojine na novoformiranoj parceli top.br.../.. prvostepenu presudu preinačio i nakon ocene da je takav zahtev preuranjen zahtev odbio, kao neosnovan.

Osnovano se navodima revizije ukazuje da je drugostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo što je posledično dovelo do bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi čl.1, 2. i 18. ZPP.

Prema članu 65. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji ("Službeni glasnik RS", br. 72/2009, 81/2009, 64/2010-US, 24/2011, 121/2012) na jednoj katastarskoj parceli može se obrazovati veći broj građevinskih parcela, koje se mogu deliti parcelacijom do minimuma utvrđenog primenom pravila o parcelaciji ili ukrupniti preparcelacijom, a prema planiranoj ili postojećoj izgrađenosti, odnosno, planiranoj ili postojećoj nameni građevinske parcele, na osnovu projekta parcelacije, pod uslovima i na način propisanim u stavu 1. ovog člana.

Prema članu 113. Zakona o državnom premeru i katastru ("Službeni glasnik RS", br. 72/2009, 18/2010) održavanje katastra nepokretnosti jeste prikupljanje, utvrđivanje i provođenje nastalih promena na nepokretnostima i stvarnim pravima na njima, koje su od uticaja na podatke katastra nepokretnosti nastale posle potvrđivanja katastra nepokretnosti u skladu sa odredbama ovog zakona.

Prema članu 114. stav 1. tačka 1 istog zakona promene u postupku održavanja jesu promene na nepokretnostima i stvarnim pravima na njima nastale deobom, spajanjem parcela, promenom granica parcela ili realizacijom projekta parcelacije.

Članom 115 stav 1. istog zakona je propisano da prikupljanje podataka o nastalim promenama na nepokretnostima i izvođenje radova na terenu iz člana 114. tač. 1) do 5) ovog zakona, kao i obnavljanje granica parcele i identifikaciju parcele, obavlja geodetska organizacija.

Iz navedenih zakonskih odredbi materijalnog prava proizlazi da je za sve radnje za koje je nadležan organ uprave, odnosno geodetska organizacija, neophodno da postoji pravni osnov za postupanje tog organa.

U konkretnom slučaju, pravni prethodnik tužioca je kao nosilac prava svojine na parceli br. .. KO .. dao izjavu o odricanju od prava svojine na delu te parcele u površini od 0,36,36 ha u korist društvene svojine, na osnovu čega je doneto rešenje Dn ../1975 od 10.01.1975. godine. Međutim, nasuprot datoj izjavi o odricanju prava svojine na jednom delu parcele, prema izvodu iz LN broj .. KO ... parcela br..., ukupne površine 1 ha, 09a i 1 kvm upisana je kao državna svojina, čiji je korisnik Republika Srbija, Ministarstvo poljoprivrede šumarstva i vodoprivrede.

S obzirom da je obraćanje tužioca tuženoj u mirnom postupku ostalo bez uspeha, odnosno da nema saglasnosti tužene da se izvrši deoba parcele i promena stvarnih prava na nepokretnosti, jedini osnov za ovakvo postupanje organa uprave bi mogla biti odluka suda u parničnom postupku. Tužilac tužbom traži utvrđenje prava svojine na delu parcele u odnosu na koji nije dao izjavu o odricanju, a na kojem je bez njegove krivice, bez pravnog osnova, upisana tužena kao nosilac prava svojine. To pravo tužilac može ostvariti nakon što se na katastarskoj parceli br. .. površine 1 ha, 09a i 1 kvm obrazuju dve katastarske parcele, tj. nakon sprovođenja naloga za deobu parcelacijom i formiranja dve parcele - broj ../.. u površini od 0,72,65 ha i broj ../.. u površini od 0,36,36 ha. Zbog toga je po oceni Vrhovnog kasacionog suda tužbeni zahtev imovinskopravnog karaktera, za koji je prema članu 1. ZPP nadležan sud u parničnom postupku.

Meritorna odluka o zahtevu za utvrđenje prava svojine na novoformiranoj parceli zavisna je i neodvojiva od meritorne odluke o zahtevu za trpljenje deobe parcele. Zapravo, oba zahteva, po svojoj sadržini i pravnom dejstvu tj. cilju na koji su usmereni, predstavljaju jedinstvenu celinu, pa se o tako formulisanom zahtevu tužbe mora istovremeno odlučiti jednom presudom (izrekom). Dosledno rečenom, pravnosnažna presuda kojom bi bio u celini usvojen postavljeni zahtev (za utvrđenje svojinskog prava tužioca i trpljenje tužene) imala bi pravno dejstvo pravnog osnova i isprave podobne za sprovođenje (upravnog) postupka parcelacije i uknjižbe tužiočevog prava svojine na novoformiranoj parceli, kao delu zemljišta u njegovoj neometanoj državini, čijeg prava svojine se njegov pravni prethodnik, a ni on nikada nisu odrekli.

Postupanje drugostepenog suda koji je ukinuo prvostepenu presudu u delu u kojem je odlučeno o zahtevu za trpljenje deobe parcele, bez donošenja meritorne odluke o tom zahtevu predstavlja odbijanje suda da postupa i odluči o tužbenom zahtevu za koji je nadležan, odnosno predstavlja povredu člana 2. stav 2. ZPP.

Iz navedenih razloga, pobijana presuda je u navedenom delu morala biti ukinuta. Ukinuta je i odluka o troškovima parničnog postupka, jer zavisi od konačnog uspeha u sporu.

U ponovnom postupku, drugostepeni sud će otkloniti učinjenu bitnu povredu odredaba parničnog postupka tako što će, imajući u vidu primedbe na koje je ukazano ovim rešenjem, kao i da je prvostepena presuda već jedanput bila ukinuta, u smislu člana 383. stav 4. ZPP doneti zakonitu odluku o celom tužbenom zahtevu.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 416. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Ljubica Milutinović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić